U Srbiji je i dalje očigledno velika ekonomska razlika između različitih slojeva društva. Dok jedni bacaju hranu, drugi nisu u stanju da podmire osnovne životne potrebe, kao što su hrana i smeštaj.
Najnovija procena koju je objavio Dnevnik.rs iznosi da četvoročlana porodica u Srbiji godišnje baci količine hrane vredne više od 40.000 dinara.
Postavlja se pitanje, da li stvarno određeni građani Srbije imaju zaista toliko novca za bacanje?
Italija je „primorana“ da kupuje ruski gas do kraja 2022. godine
Prema podacima Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u Srbiji se godišnje baca 83 kilograma hrane po stanovniku, što je devet kilograma više od svetskog proseka.
Veliki generatori organskog otpada su i ugostitelji – istakla je nacionalna koordinatorka GIZ ORF MMS Zorica Bilić.
Procenjuje se da hoteli i restorani u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada, a od toga čak 99 odsto završava na deponiji, emitujući štetne gasove koliko šest do sedam hiljada motornih vozila. Međutim, svega 13 odsto njih predaje otpad ovlašćenim operaterima uglavnom zbog nedostatka svesti o važnosti pravilnog odlaganja i neisplativosti same procedure.
U ovoj proceni se navodi da su generacije učene da se hrana baca, umesto da se podeli sa onima koji nemaju.
Navodi se još da je Srbija po količini organskog otpada, koji nastaje u domaćinstvima, iznad svetskog proseka. Kada se tome dodaju ostaci iz restorana, studentskih menzi, bolnica i sličnih ustanova, u pitanju je ogromna količina otpada.
Potrošačko društvo je takvo da je uvek proizvodilo smeće, razlike u slojevima su uvek bile vidljive, ali u kapitalizmu su one posebno izražene.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter