srednjovekovna-posmatranja-meseca-otkrivaju-vulkanske-erupcije

Srednjovekovna posmatranja Meseca pomažu današnjim istraživačima da proučavaju misteriozni skup vulkanskih erupcija na Zemlji.

Monasi i drugi pisari iz tog doba napravili su detaljne opise pomračenja Meseca, kada je Mesec potpuno u Zemljinoj senci.

U to vreme, smatralo se da događaji predviđaju nesreće.

Njihovi zapisi često su primećivali crvenkastu svetlost koja okružuje pomračeni mesec, kao i neobičnije slučajeve kada se činilo da pomračeni mesec potpuno nestaje sa neba.

„Stari ljudi ga nikada nisu videli ovako, sa mestom diska Meseca koji se ne vidi, baš kao da je nestao tokom pomračenja… Bilo je zaista nečega čega se treba plašiti“, napisao je japanski pesnik Fudživara no Teika, mračno pomračenje bez presedana zabeleženo 2. decembra 1229. godine.

Ono što hroničari nisu mogli da znaju je sledeće: izuzetno mračno pomračenje povezano je sa prisustvom velike količine vulkanske prašine u atmosferi, kaže Sebastijan Gije, viši naučni saradnik na Institutu za nauke o životnoj sredini Univerziteta u Ženevi.

Gije veruje da srednjovekovni rukopisi sadrže važan izvor informacija o nizu velikih, ali malo shvaćenih vulkanskih erupcija na Zemlji.

„Poboljšanje našeg znanja o ovim inače misterioznim erupcijama ključno je za razumevanje prošlih vulkanskih erupcija uticalo ne samo na klimu već i na društvo tokom srednjeg veka“, rekao je Gije u saopštenju za javnost.

Tokom petogodišnjeg perioda, Gije i njegove kolege su pretraživali evropske, bliskoistočne i istočnoazijske izvore iz 12. i 13. veka u potrazi za opisima Meseca, koji, kada se kombinuju sa podacima o ledenom jezgru i podacima o godovima drveća, omogućavaju preciznije datiranje onoga što naučnici misle da su bile neke od najvećih vulkanskih erupcija koje je svet video.

Pročitajte još:

Od 64 potpuna pomračenja Meseca koja su se dogodila u Evropi između 1100. i 1300. godine, studija, objavljena 5. aprila u časopisu Nature, pronašla je dokumentaciju o 51.

U šest od ovih slučajeva, ovi dokumenti takođe navode da je Mesec bio izuzetno taman, u maju 1110, januar 1172, decembar 1229, maj 1258, novembar 1258 i novembar 1276.

Ovi datumi odgovaraju pet velikih vulkanskih erupcija identifikovanih iz tragova vulkanskog pepela pronađenih u polarnim ledenim jezgrima, 1108, 1171, 1230, 1257 i 1276. (Od njih je poznata samo lokacija erupcije iz 1257, na vulkanu Samalas na indonežansko ostrvo Lombok.)

„Ove erupcije su bile znatno snažnije od nekih od najpoznatijih vulkanskih erupcija u novijoj istoriji“, rekao je Gije.

„Jedna od ovih moćnih erupcija, erupcija Samala iz 1257. godine, predstavlja jednu od najvećih vulkanskih erupcija prošlog milenijuma.“

Nastali vulkanski aerosoli blokirali su sunčevu svetlost i izazvali široko rasprostranjene klimatske poremećaje.

Istorijski zapisi pokazuju da je sledeće leto u Evropi… bilo jedno od najhladnijih leta zabeleženih u proteklom milenijumu.

Istraživači veruju da su se vulkanske erupcije dogodile tri do 20 meseci pre mračnih pomračenja, na osnovu posmatranja novijih erupcija i njihovog uticaja na pomračenja Meseca.

„Znali smo za ove erupcije samo zato što su ostavile tragove u ledu Antarktika i Grenlanda“, rekao je koautor studije Klajv Openhajmer, profesor na Univerzitetu u Kembridžu, u saopštenju za javnost.

Sastavljanjem informacija iz ledenih jezgara i opisa iz srednjovekovnih tekstova, sada možemo napraviti bolje procene kada i gde su se dogodile neke od najvećih erupcija u ovom periodu.

Naučnici za klimu obično identifikuju prošle vulkanske erupcije merenjem količine i kiselosti vulkanskog pepela u jezgrima izbušenim iz polarnog leda, ili zaključivanjem naglih temperaturnih promena u zapisima godova drveća.

Međutim, ovi izvori se ponekad sukobljavaju, jer vulkanske erupcije remete vremenske obrasce na različite načine u zavisnosti od njihove lokacije, intenziteta i vremena, rekli su Andrea Seim, predsedavajuća u Odeljenju za rast šuma i dendroekologije na Institutu za nauke o šumama Univerziteta u Frajburgu u Nemačkoj, i Eduardo Zorita, viši naučnik u Helmholt-Centrumu, nemačkom istraživačkom centru, u komentaru koji je pratio studiju.

„Snaga studije Gijea i saradnika leži u preciznosti sa kojom su autori procenili vreme vulkanskih erupcija, tačno određujući godinu, pa čak i u nekim slučajevima mesec događaja“, primetili su Seim i Zorita koji nisu bili uključeni u istraživanje.

Studija kaže da će novo istraživanje pomoći da se baci svetlo na početak Malog ledenog doba, perioda hladnog vremena između 1280. i 1340. koji je poremetio žetvu, video napredak evropskih glečera i, prema nekim istoričarima, doveo do promena društvenog i ekonomskog poretka.

Pratite Portal Dnevni Puls na TelegramuFejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!

Dnevni Puls/Mediji