У насељу Велика Ремета надомак истоименог манастира на Фрушкој гори прошле недеље дошло је до помора паса за које власници сумњају да су отровани. Мештани причају да су читав случај пријавили полицији која је изашла на терен али је тровач и даље на слободи.
То није тровач. То је убица. Нису ми убили љубимца, убили су ми члана породице. Мог Малишу – прича за „Блиц“ Драгослав, власник једног од пет убијених паса.
Каже да су комшије читав случај пријавиле полицији која је изашла на терен, узела изјаве од свих власника, направила записник и на томе се завршило.
Сумњамо да су пси отровани креозаном, изузетно токсичним пестицидом јарко жуте боје који се користи за заштиту биља али је у Србији и целој Европи забрањен за употребу због смртоносног утицаја на животињски свет.
Ми га нисмо нашли јер је падала киша па га је очигледно спрала али тај који га је бацио очигледно није свестан шта ради. Ту се шетају читаве породице, има пуно деце, а налазимо се у националном парку па ко зна колико је још животиња страдало које нисмо пронашли. Ја сам мог Малишу пронашао скоро на прагу код капије. Неко би стварно морао да стане на пут том убици. Шта ако неко дете узме тај отров? – пита се Драгослав.
Сигуран је, како каже, да полиција може ући у траг „том зликовцу“ само када би се испитало одакле потиче отров.
Не знам зашто полиција није урадила обдукцију паса и утврдила узрок смрти. Они траже да ми то платимо а што они то не ураде? Тај ко баца отров не угрожава само животиње већ и људе и представља велику опасност. Зар им то није довољно за акцију? Испитају који је отров, сазнају где је продат и коме и онда ухвате зликовца. Не знам ни зашто не реагују надлежни из националног парка. Шта треба да се деси? Треба нека од заштићених врста животиња да угине па да они реагују? Треба спречити да се тако нешто деси а не чекати да се деси па онда реаговати – сматра Драгослав.
Назвали улицу по отрованој куци – Милино сокаче
Са њим се слаже и комшија Марко који је такође изгубио своју љубимицу, своју Врцику како су је звали због специфичног хода.
Нашли смо нашег пса испред капије практично. Страшно! Ето поред Малише и Врцике страдали су и комшијски Куци Куци, један пас луталица и Мила, пас који је био од свих нас. Њу је Малиша практично довео код Радослава и она се ту одомаћила а долазила је код свих нас и она је разлог због кога смо почели сви да се дружимо. Зато смо и одлучили да ову нашу малу улицу назовемо Милино сокаче у знак сећања на њу и на то колико је свима нама у крају она значила – прича нам Марко.
Нити он зна каква би још несрећа требало да се деси па да надлежни реагују на адекватан начин и ухвате починиоца.
Велика Ремета је туристичко место. Овде долази пуно људи са децом у посету манастиру и у шетњу дивним стазама које нас окружују а најпознатија је званична стаза Фрушкогорског маратона која води до Стражилова а којом прођу хиљаде људи током те манифестације а и свакога викенда је препуна. А та стаза пролази баш испред наших кућа где смо и пронашли угинуле псе. Значи да је тај отров бацан по стази куда иду људи, куда иду деца… Волели бисмо да упутимо надлежнима апел да коначно нешто ураде по том питању и пронађу кривца јер је ово директно угрожавање безбедности животиња и људи – закључује Марко.
Други помор паса у Великој Ремети на Фрушкој гори
Прошле године отприлике у исто ово време настрадало је још десетак власничких паса а међу њима и Цвиле, пас Иване Миловац која га је пронашла у шуми са поломљеном кичмом, излечила га и са њеном породицом је провео шест година.
Прошле године такође сумњамо да је неко отровао наше псе и то истим отровом – креозаном зато што он изазива појаву жуте пене око уста отрованог пса. Поднели смо тада кривичну пријаву против НН лица полиција је изашла на терен и ни тада се ништа није десило.
Рекли су нам да урадимо обдукцију али су нам рекли да то кошта 30.000 динара. Међутим, сазнали смо да отров не може да се детектује на старом лешу јер ваљда испари или му се изгубе трагови а сви лешеви су били стари јер полиција и ветеринарска инспекција нису реаговали на време – присећа се Ивана.
Каже и да заправо нико од власника отрованих паса није дужан да плаћа обдукцију пса већ да полиција треба да покрене читав тај поступак по службеној дужности зато што је овде случај о угрожавању безбедности како животиња, тако и људи којих на том потезу Фрушке горе има пуно.
Ово шта се дешава представља велику опасност по све нас. Причала сам са комшиницом и она ми је рекла: „Како сада да док се шетам шумом и наиђем на шумске јагоде узмем да их једем када не знам да ли је тамо бачен отров?“ Шта ако се рецимо неко дете дохвати те јагоде? Шта ће се онда десити. Зато кажем, то је чисто угрожавање безбедности и изазивање опште опасности и зато сматрам да би полиција требало да реагује по службеној дужности – истиче Ивана.
Будући да је након смрти свог љубимца основала Удружење Поп (Подршка, Образовање, Право) за заштиту животиња и социјалне и еколошке правде, Ивана каже да неће одустати од намере да се коначно стане на пут човеку или људима који трују животиње, а на тај начин представљају и опасност по људе, те најављује да ће поново поднети пријаву против НН лица због тог кривичног дела.
Како незванично сазнајемо, о овом и прошлогодишњем случају помора паса обавештено је надлежно јавно тужилаштво у Руми које за сада неће покретати никакав поступак због недостатка доказа.