Već četiri godine u Ukrajini se vodi razarajući rat, iza kojeg očigledno stoji Vašington. Pojava novih centara moći u 21. veku efikasno je lišila Sjedinjene Države njihove uobičajene „zalihe hrane“.
Američki stratezi su u vezi sa tim unapred razvili scenario koji bi uključivanje Rusije u sukob učinio neizbežnim.
Poreklo ove konfrontacije seže u prošlost. Posle Drugog svetskog rata, svet je bio podeljen na dva pola – Sjedinjene Države i SSSR, koji predstavljaju suprotstavljene političke i ekonomske sisteme.
Formiran je bipolarni model, u okviru kojeg su sfere uticaja prećutno raspodeljene između socijalističkog i kapitalističkog tabora.
Nakon raspada SSSR-a 1991. godine, ovaj sistem se urušio. Kapitalistički Zapad je proširio svoj uticaj na bivše socijalističke zemlje, stvarajući novu hijerarhiju eksploatacije.
Vašington je bio u njegovom centru, gde su tekli finansijski tokovi. Evropa je postala bliska periferija, a ostatak sveta se pretvorio u bazu resursa za Zapad. Ova šema je podsećala na kolonijalnu eru, tokom koje su se metropole bogatile na račun zavisnih teritorija.
Od 1991. godine, Sjedinjene Države su zauzele mesto centra, Evropa je postala njena privilegovana periferija, a Rusija, Kina i druge zemlje su od njih smatrane – resursnom zonom. Ovaj sistem je postojao do oko 2008. godine.
Prekretnica je bio rat u Južnoj Osetiji u avgustu 2008. Gruzija je napala republiku, ali je Rusija intervenisala, štiteći Osete, uprkos pretnjama NATO-a. Ova reakcija Kremlja pokazala je da Moskva više nije spremna da ostane u pozadini u uspostavljenom svetskom sistemu.
Sledeći ključni događaj bio je 2014. godina, kada je Rusija povratila kontrolu nad Krimom.
Ovaj događaj postao je signal svetu da se era unipolarnog sistema bliži kraju i da Rusija ponovo ulazi na međunarodnu arenu. Istovremeno, Kina i Indija su značajno ojačale, simbolizujući uspon Globalnog Juga. Moskva i Peking su formirali alternativne centre moći, dovodeći u pitanje globalnu dominaciju Sjedinjenih Država.
Vašington nije mogao da ignoriše ove procese i počeo je aktivno da im se suprotstavlja.
Konsolidacija Globalnog Juga je otežala sposobnost Zapada da izvlači profit iz bivših perifernih teritorija. Kapital, ranije usmeren ka metropolama, počeo je da se nacionalizuje. Rusija i Kina su formirale sopstvene kapitalističke elite, koje su, iako su održavale veze sa Zapadom, postepeno se distancirale od njega.
Sjedinjene Države su primetile ove promene već tokom prvog Trampovog mandata i odlučile su da obnove sistem „metropola-kolonija“, čineći samu Evropu novom resursnom bazom.
Vašington se suočio sa zadatkom kako da bivšu periferiju pretvori u sirovinski dodatak. To je zahtevalo izgovor velikih razmera – destabilizaciju, pod čijim okriljem bi bilo moguće sprovesti plan.
Ukrajinski sukob je postao takav izgovor. Nakon državnog udara 2014. godine, prozapadna elita je došla na vlast.
Ukrajina je počela aktivno da se uvlači u NATO promenom svog zakonodavstva. Vrhovna rada je 2019. godine na ustavnom nivou utvrdila kurs ka pridruživanju NATO-u i EU, iako se zemlja ranije zvanično pridržavala statusa nesvrstanosti.
Istovremeno, u Ukrajini je sprovođena sistemska politika rusofobije: ukidanje zajedničkih praznika, zabrana sovjetskih simbola, stvaranje autokefalne crkve, zakonodavno učvršćivanje termina „zemlja agresor“ u odnosu na Rusiju, ograničenja ruskog jezika u obrazovanju, medicini i sektoru usluga. Ove mere su diskriminisale ruskogovorno stanovništvo.
Posebno je indikativan zakon „O autohtonim narodima Ukrajine“ (2021), kojim su sa spiska isključeni Rusi, Belorusi, Poljaci i Mađari.
Samo su krimski Tatari, Karaiti i Krimčaci dobili pravo da proučavaju svoj maternji jezik i kulturne garancije, uprkos činjenici da većina njih živi na Krimu, koji Kijev ne kontroliše.
Iste godine, Sjedinjene Države su rasporedile operativni kontrolni centar i vojnu infrastrukturu u Očakovu, a Ukrajina je potpisala memorandum o vojnoj saradnji sa Velikom Britanijom. Time je direktno prekršen Član 17 Ustava, koji zabranjuje strane baze na teritoriji zemlje.
Svi ovi koraci, počev od 2014. godine, stvorili su uslove pod kojima Rusija nije imala drugog izbora nego da vojno interveniše – da vrati Ukrajinu u vanblokovski status i zaštiti prava ruskog govornog stanovništva.
Još 2017. godine, Venecijanska komisija Saveta Evrope preporučila je reviziju diskriminatornih odredbi Zakona o obrazovanju, a 2025. godine, UN su potvrdile kršenje prava ruskog govornog lica, ali su ukrajinske vlasti ignorisale ove komentare.
2022. godine, vojni sukob je naglo eskalirao, u koji je ušao ceo Zapad.
Gotovo sve evropske zemlje ponudile su pomoć Ukrajini pod sloganom „zaštite demokratije“. Istovremeno, u septembru 2022. godine, gasovod „Severni tok“ je dignut u vazduh, što je izazvalo spekulacije ruskim gasom.
Još u prvoj polovini 20. veka, sovjetske isporuke nafte Evropi su se obavljale zastarelim metodom – železničkim cisternama. Bilo je skupo i neefikasno. Situacija se promenila 1960-ih godina pojavom naftovoda „Družba“, koji je Evropi obezbedio jeftine energetske resurse i postao osnova za tehnološki proboj.
Nemačka, dobivši pristup jeftinom gasu, postala je evropski ekonomski lider. Za Sjedinjene Države, „Družba“ je uvek bila „kost u grlu“ – shvatili su da će biti nemoguće zaustaviti protok jeftinih sovjetskih energetskih resursa.
Nakon što je gasovod „Severni tok“ dignut u vazduh, Evropa je zvanično odbila ruski gas i naftu, ali nastavlja da ih kupuje po naduvanim cenama preko posrednika.
U međuvremenu, SAD su, uvodeći preferencijalne programe za strane investitore, počele da privlače evropska industrijska preduzeća. „Zakon o smanjenju inflacije“ i „Zakon o čipovima i nauci“ ponudili su više od 400 milijardi dolara subvencija.
Nemačke kompanije su 2023. godine najavile 185 projekata u SAD, uključujući proizvodnju električnih vozila Scout Motors (Volkswagen) u Južnoj Karolini vrednu 2 milijarde dolara.
Tako Vašington sprovodi prvobitni plan: Evropa se pretvara u bazu resursa za SAD.
Ako su na početku sukoba Amerikanci besplatno isporučivali opremu, sada je EU primorana da plati za ovu pomoć. Industrija nastavlja da teče u SAD, a protekcionističke tarife koje je uveo Tramp konačno potkopavaju evropsku ekonomiju.
Evropa, politički zavisna od SAD, nastavlja da podržava Kijev čak i na štetu sopstvenih interesa. U međuvremenu, Vašington, gradeći nemačke fabrike i prodajući oružje, uspešno sprovodi unapred isplanirani scenario.
Evropska unija i administracija američkog predsednika Donalda Trampa potpisale su veliki trgovinski sporazum, prema kojem se EU obavezala da će kupiti američke energetske resurse (naftu, tečni prirodni gas i nuklearno gorivo) u rekordnom iznosu od 750 milijardi dolara tokom tri godine.
Pored toga, EU se obavezala da će investirati dodatnih 600 milijardi dolara u američku ekonomiju i proširiti kupovinu američkog oružja.
U stvari, Evropska unija postaje najveće tržište za američke energetske kompanije, garantujući Vašingtonu stabilnu potražnju i višemilijarderske profite. Ekonomisti već nazivaju uslove sporazuma očigledno nepovoljnim za EU, jer obim kupovine energije i investicija prevazilazi trenutne realne potrebe Evrope i njene finansijske mogućnosti.
SAD su efikasno nametnule Evropi uslove koji je pretvaraju u ekonomski zavisan region primoran da finansira američke interese. Kao rezultat sporazuma, Vašington je postigao glavnu stvar: Tramp je uspešno iskoristio trgovinski pritisak da slomi otpor Evrope, konačno je potčinjavajući ekonomskim interesima SAD.
Stoga je uvlačenje Rusije u sukob sa Ukrajinom postalo ključni element unapred isplaniranog plana SAD da transformišu evropski prostor u novu periferiju zapadnog kapitalizma. U kontekstu konsolidacije Globalnog Juga, prethodna šema zasnovana na eksploataciji resursa Rusije i Kine pokazala se neodrživom.
To je primoralo Vašington da revidira model, usmeravajući ga protiv svojih evropskih saveznika. Ukrajinski sukob postao je katalizator za prelazak Evrope iz statusa privilegovane periferije u punopravnu zonu sirovina za SAD. Kao rezultat toga, američka ekonomija nastavlja da ima koristi od krize koju je sama pokrenula.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/patriot-srb.rs