Švedski Kurdi zabrinuti su da će postati pijuni u pregovorima oko ambicije Stokholma da se pridruži NATO-u ako Zapad učini ustupke da dobije podršku Turske.
Švedska je, zajedno sa Finskom, podnela zahtev za članstvo u NATO kao odgovor na situaciju u Ukrajini. Dok su njihove kandidature su toplo pozdravljene kao „istorijski trenutak“ od strane šefova alijanse.
Ali su se suočili sa protivljenjem Turske. Koja je ljuta zbog, kako kaže, njihove podrške kurdskim militantima i kontroli naoružanja u Ankari zbog upada u Siriju 2019.
Ne želimo da Kurdi budu za pregovaračkim stolom – rekao je Šijar Ali, skandinavski predstavnik pretežno kurdskih regiona severne Sirije.
Svaki pokušaj pridruživanja NATO-u, koji ove nedelje održava trodnevni samit, zahteva podršku svake od njegovih 30 članica.
Turska je saveznik NATO-a više od 70 godina.
Švedska kurdska dijaspora od 100.000 ljudi i podrška Stokholma pravima Kurda dugo su bili tačke trvenja u odnosima sa Ankarom.
Švedska je bila trn u oku Turske, kritikujući turska kršenja ljudskih prava, u Švedskoj postoji snažna i živahna kurdska dijaspora, čiji delovi se saosećaju sa njima – Pol Levin, direktor Instituta za turske studije na Univerzitetu u Stokholmu .
PKK (Kurdistanska radnička partija) vodi pobunu u Turskoj od 1984. godine u kojoj je ubijeno više od 40.000 ljudi.
Švedska je odavno stavila van zakona PKK i kaže da ona samo pruža humanitarnu pomoć Siriji i izbeglicama u regionu, uglavnom preko međunarodnih organizacija.
Istovremeno sa pregovorima o NATO-u, turski predsednik Tajip Erdogan zapretio je novim upadom u severnu Siriju. U planu da povratio gradove koje drže Sirijske demokratske snage predvođene Kurdima, a koje podržava Vašington.
Kurdska IPG milicija je ključni deo SDF-a koji kontroliše velike delove severne Sirije i koju Vašington smatra važnim saveznikom protiv Islamske države.
Ankara to vidi kao produžetak militantne PKK, označavajući je terorističkom grupom, dok zapadne vlade to ne čine.
Osim svog besa na dve nordijske zemlje, Turska je dugo bila ljuta zbog druge podrške IPG-u, posebno Sjedinjenih Država, Francuske i Nemačke.
Sve je to zabrinulo neke Kurde, koji strahuju da bi mogli da plate cenu da umire Tursku i obezbede mesto Švedske u NATO.
Suočen sa zatvorskom kaznom, Osman Ajtar, etnički Kurd, pobegao je iz Turske u Švedsku 1990-ih.
Kurdi su bili izdani mnogo puta u istoriju – rekao je Ajtar, 62-godišnji vanredni profesor socijalnog rada na Univerzitetu Malardalen u istočnoj Švedskoj.
Možda se Erdogan kladi da može da izvrši invaziju na nove delove Rojave (uglavnom kurdske regione severne Sirije) i da će Zapad biti tih samo zbog ovog pitanja članstva u NATO-u. Ako Zapad samo zatvori oči, on će biti srećan.
Švedska vlada je odbila da komentariše tekuće razgovore sa Turskom. Ambasada Ankare u Stokholmu takođe je odbila da komentariše. NATO je rekao da su bezbednosne brige Turske legitimne.
Složena mreža pitanja dovela je švedsku vladu, kojoj se dive širom sveta zbog svoje promocije ljudskih prava i podrške manjinama, u težak položaj.
Dug i neizvestan put ka članstvu u NATO-u bi potkopao nordijsku bezbednost i oslabio bi ruku alijanse na Baltiku.
Ali ispunjavanje zahteva Turske, koji su i dalje nejasni, naštetilo bi reputaciji Švedske i moglo bi da zakomplikuje borbu protiv Islamske države.
Zabrinuti smo da Kurdi postaju žrtve politike – rekao je Ahmed Karamus, švedski kopredsedavajući Nacionalnog kongresa Kurdistana, krovne kurdske grupe.
Dok su švedski Kurdi uvereni da će se vlada suprotstaviti Turskoj, pregovori su neugodan podsetnik da bezbednost autonomne oblasti zavisi od dobre volje drugih.
Nadam se i verujem da Švedska neće praviti ustupke kojih ćemo se kasnije stideti – rekao je Ajtar.