Veštičarenje… astralna projekcija… i dogovor sa đavolom. Tinejdžerka Viktorija Batiste bila je duboko u okultizmu, a njeno ronjenje u tamu počelo je kada je počela da čuje čudne glasove kada je imala pet godina.
Počelo je kao devojčica kada je pokušala da pobegne od brutalnog kućnog života, bežeći u izmišljeni svet gde je sve bilo savršeno.
Sve što se dogodilo u tom svetu – rekla je Viktorija – ja sam kontrolisala to.
Uvek se radilo o meni – rekla je Viktorija o svom maštovitom svetu.
Ljudi me vole, ljudi koji se dobro brinu o meni.
Za malu Viktoriju, to je bio način da se izbori sa stvarnim svetom u kojem su roditelji često bili pijani ili drogirani a ponekad i nasilni, posebno njen otac koji je zloupotrebio Bibliju da opravda svoju oštru kaznu.
Nekoliko puta me je udario o zemlju i davio me, govoreći mi..
Zatim je usledilo verbalno zlostavljanje, stalna optužba da nikada nije bila dovoljno dobra.
Mrzela sam sebe – priznala je Viktorija.
Osećala sam se kao da možda nešto nije u redu sa mnom.
Kada je Viktorija imala 5 godina, u njen život su ušli drugi glasovi, glasovi koje je samo ona mogla da čuje.
Oni (glasovi) su počeli da mi govore da sam posebna i da nisam kao drugi ljudi – ispričala je Viktorija.
U narednim godinama, Viktorija je počela da istražuje natprirodno, potragu koja ju je dovela do proučavanja i praktikovanja veštičarenja. Sve vreme su se čuli glasovi, koji su je ohrabrivali, predvodili.
Osećala sam se kao da me razumeju – rekla je Viktorija.
Čarobnjaštvo mi je postalo više od obične igre. To nije bila igra jer sam znala da su stvari stvarne. Sve dublje i dublje, ulazila sam u to.
Praktikovala sam… astralnu projekciju, tu projektuješ svoju dušu iz svog tela i putuješ u duhovno carstvo. Tu sam se osećala kao da imam moć.
Čak ni tada, to joj nije dalo moć da pobegne od haosa koji traje kod kuće. Dakle, kada je bila tinejdžerka, ostavila je veštičarenje po strani za drugi oblik bekstva, opioide.
Kao da je promenilo nešto u meni, kao da sam bila srećna – rekla je Viktorija o drogi.
Poput bola, težine, emocija koje sam osećala svaki dan kada sam se budila kao klinka, više ih nisam osećala. To je bilo nešto što mi je pomoglo da se nosim sa onim što se zaista dešavalo, u glavi.
Viktorija je postala zavisna od tih droga tokom srednje škole. Neko vreme su joj bili dovoljni. Sve dok jedne noći nakon žestoke svađe sa mamom, 17-godišnja Viktorija nije čula poznati glas.
Ako samo daš svoj život đavolu, onda će sve biti u redu – rekla je Viktorija citirajući glas.
A ja sam samo rekla, ‘u redu’.
Sledeće što je Viktorija znala je da je držala ruke oko majčinog vrata. „Skoro sam ugušila svoju mamu te noći“, rekla je Viktorija trezveno.
Ne bih vam mogala reći zašto sam prestala da je davim. Samo znam da jesam.
Nešto se promenilo u Viktoriji kako je njen život počeo dalje da se razvija. Imala je nekoliko pobačaja, poskakivala s mesta na mesto, a glasovi koji su nekada pružali utehu, sada su je stalno mučili.
Upravo su postali agresivni – rekla je za glasove.
Mučili bi me usred noći. Nisam mogla da se pomerim. Nisam mogla da dišem. Ništa nisam mogla da vidim. Kao da sam se gušila. A moje srce je tada bilo samo, Mislim, samo je bilo slomljeno. Nije bilo ničega osim smrti u meni.
Jedina svetla tačka u to vreme bilo je kada je Viktorija, koja sada ima 18 godina, dobila Bibliju od porodičnog prijatelja. Pristala je da je čita svaki dan. Međutim, tek godinu dana kasnije, istina Božije Reči su počele da deluju.
Na ulicama gde nema gde da ode, Viktorija je ponovo čula glas, drugi glas koji je rekao „idi u crkvu“.
Bukvalno sam se slomila u suzama. I samo sam rekla: „Đavole, odustajem. Ne radim ovo više'“, izjavila je Viktorija. „U tom trenutku sam se osećala kao da sam tada uništila dogovor sa njim.“
Kada je stigla do crkvenog praga, Viktorija je pala na kolena i zaplakala. Nekoliko članova crkve koji su dolazili na službu pitali su je da li je „u redu“.
„Rekla sam: ‘Ne. Imam 19 godina. Trudna sam tri i po meseca i nemam gde da idem'“, rekla je. „Jedna gospođa priđe meni, kaže: ‘Dušo, da li treba da te odvedem negde?’ I u tom trenutku, tada sam počeo da prepoznajem da je to Božji glas. I predala sam se. To je bilo to. ‘U redu Bože, to je to. Hoćeš da ti služim? Hoćeš da dam svoj život tebi? Evo me.'“
Oni koji su stali, pomogli su Viktoriji da uđe u crkvu u kojoj je predala svoj život Hristu. Njena zavisnost od opijata, demonski uticaji i laži u koje je verovala o Bogu i samoj sebi počeli su da se razbijaju.
„Počela sam da shvatam da je On bio Bog pun ljubavi i da je bio otac i da je bio tu sve vreme. ‘Spremna sam da uradim šta god želite da uradim.’ Jer ono što sam ranije radila nije funkcionisalo“, priznala je.
Crkva ju je poslala u sklonište za žene pre nego što je na kraju stigla u sklonište u Teksasu za žrtve porodičnog zlostavljanja. Tu je njena vera porasla i rodila je zdravog sina Nemija. Ova tinejdžerka sada studira fakultet za socijalni rad i živi punim životom sa Hristom u srcu.
Ne moram više da bežim. Kada imam problem, otrčim Bogu i kažem: Gospode, šta treba da uradim? – Viktorija je nastavila.
Ja sam spašena. Izlečena sam.
Nisam marila ni za šta drugo osim za ono što je Gospod hteo da uradim.
To je promenilo moj život zauvek.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru i Gab-u!
Dnevni Puls/Mediji