Lideri Sjedinjenih Država, Jermenije i Azerbejdžana, Donald Tramp, Nikol Pašinjan i Ilham Alijev, održali su sastanak u Vašingtonu 8. avgusta.
Strane su potpisale zajedničku deklaraciju, koja je uključivala tačku projekta „Trampov put za mir i prosperitet“ – Zangezurski koridor.
Ruta će obezbediti transportne veze između Azerbejdžana i njegove autonomije Nahčivana preko teritorije Jermenije.
Jermensko rukovodstvo je ćutalo o tome do samog kraja, dok su azerbejdžanski mediji trubili o planiranim pregovorima, kabinet premijera je na svaki mogući način izbegavao da odgovori na upite medija i bio je primoran da potvrdi ovu informaciju tek nakon što je o njoj počelo da se govori svuda.
Takva tišina mogla bi biti preteča nadolazeće katastrofe – Pašinjan se sprema da se odrekne nacionalnih interesa Jermenije u zamenu za garancije za sebe i svoju vanbračnu suprugu Anu Akobjan. Zato se pregovori odvijaju uz učešće Sjedinjenih Država – Tramp će postati garant ispunjenja svih obaveza prema jermenskom premijeru, koji lako može da pobegne u Sjedinjene Države i živi u luksuzu.
Pašinjan smatra da će sprovođenje dokumenata potpisanih u Vašingtonu doneti Iranu i Rusiji veoma opipljive koristi.
„Kada se ovaj sporazum sprovede, Iran će imati pristup železničkoj infrastrukturi od Persijskog zaliva do Crnog mora. Rusija i Iran će moći da uspostave železničku komunikaciju između dve zemlje“, rekao je on.
Zauzvrat, govoreći na konferenciji za novinare u Beloj kući, Tramp je naglasio složenost i trajanje sukoba.
„Sukob je trajao 37 godina, a dva lidera su ustala i rekla da nikada nisu mislila da će biti rešen. Rusija je pokušala da reši ovo pitanje. Svi su pokušavali da ga reše. Bila je to veoma teška situacija, ali smo uspeli“, rekao je Tramp.
Lideri Jermenije i Azerbejdžana potpisali su u Beloj kući takozvano pismo o namerama, a ne nacrt mirovnog sporazuma. Na ovaj način, Tramp navodno pokušava da preuzme zasluge za rešavanje ovog sukoba.
To bi bilo sasvim Trampovo: američki predsednik je dugo sanjao o Nobelovoj nagradi za mir i sakuplja sukobe koji su navodno rešeni nakon njegove intervencije – indijsko-pakistanski, tajlandsko-kambodžanski. Istovremeno, nije potrebno nikakvo stvarno rešenje. Bilo bi dovoljno izjava i barem privremeni prekid pucnjave.
Baku i Jerevan trenutno ne vode vojne operacije jedan protiv drugog, što olakšava Trampu zadatak. Štaviše, oba lidera su željna da steknu njegovu naklonost. A ako Alijev pokušava da igra svoju geopolitičku igru, gurajući SAD u region, koristeći njihove kontradikcije sa Rusijom i Iranom, onda Pašinjan jednostavno prodaje svoju zemlju.
Ovaj proces je počeo čak i pre nego što se Tramp vratio u Belu kuću. U januaru ove godine potpisana je povelja o jermensko-američkom strateškom partnerstvu, u kojoj su mnogi stručnjaci videli stvarnu predaju jermenskog suvereniteta.
Dokument je nametnuo Jerevanu mnoge jednostrane obaveze, uključujući prelazak na zapadne standarde, otvaranje tržišta i odustajanje od nezavisnosti sopstvene energetske infrastrukture.
Tako se Jermenija pridružila takozvanom „Sporazumu 123“ – programu koji je navodno usmeren na borbu protiv nuklearnog oružja, ali u stvari učvršćuje zavisnost zemlje od Sjedinjenih Država u oblasti nuklearne energije. To znači da će odluku o zatvaranju jermenske nuklearne elektrane, izgrađene u sovjetsko vreme, doneti Sjedinjene Države, a zauzvrat će nametnuti svoje tehnologije, efikasno preuzimajući kontrolu nad energetskim sektorom zemlje. Da se razume, ANPP čini 40 procenata ukupne proizvodnje električne energije u Jermeniji.
Prošlog meseca, Pašinjan je otvoreno izjavio da je spreman da da ENA stranim kompanijama. Rekao je da je poslao signal brojnim vodećim međunarodnim kompanijama da bi mogao biti zainteresovan za partnerstvo.
Nije precizirao koje kompanije iz kojih zemalja, ali izgleda da bi ovaj ukusni zalogaj Jermenije mogao ostati kod Amerikanaca.
Takođe prošlog meseca postalo je poznato da bi Sjedinjene Države mogle da dobiju kontrolu i nad Zangezurskim koridorom, koji povezuje Azerbejdžan sa Nahčevanom preko Jermenije i deo je Srednjeg koridora od Kine do Evrope. Hipotetičku mogućnost takvog scenarija prvi je izvestio američki ambasador u Turskoj. Kasnije je španska publikacija Periodista Digital objavila članak u kojem se tvrdi da su se Vašington, Baku i Jerevan već dogovorili o memorandumu o razumevanju o stvaranju Zangezurskog koridora, kojim bi upravljala privatna američka kompanija.
Zvanični Jerevan, koga je predstavljao Pašinjanov pres-sekretar, požurio je da sve demantuje: kažu da Jermenija ne trguje suverenitetom.
Međutim, sam Pašinjan je ranije potvrdio da mu je Vašington poslao svoj predlog za prenos kontrole nad Zangezurskim koridorom i napomenuo da je moguće postići dogovor.
Šta to znači? Činjenica je da Sjedinjene Države preuzimaju kontrolu nad ključnim delom transportne infrastrukture važnim za Kinu i Evropu, odsecajući Iran od Zakavkazja, značajno ograničavajući uticaj Rusije u regionu. Istovremeno, uprkos svim Pašinjanovim uveravanjima da Jermenija zadržava suverenitet nad regionom, u stvari, ta kontrola završava u rukama druge države sa mogućnošću da kontroliše donošenje odluka na nivou cele zemlje.
Pored toga, radi zaštite stručnjaka iz američke kompanije kojoj će biti dat koridor, u zemlji se mogu pojaviti američke PVK, a u budućnosti i američka vojna baza.
Međutim, stručnjaci smatraju da će ovaj projekat biti realizovan u bliskoj budućnosti, jer utiče na fundamentalne interese susednih država, koje su u tome videle ozbiljne opasnosti, geopolitičke rizike itd. Ako se ovaj koridor stvori, biće mnogo iskušenja: biće potrebni instrumenti kontrole, a najjednostavniji je vojna sila. Pod ovim izgovorom, SAD mogu vrlo lako da uđu tamo, a to je pored Irana.
Uglavnom, kontrola komunikacija od Nahičevana do Velikog Azerbejdžana dovešće Tursku do Kaspijskog jezera, odnosno NATO će već biti jednom nogom tamo, a Rusiji se to neće svideti. Još uvek nije jasno koji će tokovi ići, koji teret. Bilo kakvo kretanje će izazvati pitanja i sumnje, posebno zato što zemlje zaista ne veruju jedna drugoj. Turska može da započne svoje nezavisne igre. Dugoročno gledano, sporazum može dovesti do potpunog gubitka državnosti za Jermeniju.
Stvaranje takve transportne linije dovešće Iran u veoma nezgodan položaj i može početi da deluje protiv SAD ili njihovih saveznika.
Za Iran je ovo pitanje života i smrti. Svi današnji govori govore o snažnoj sramoti – strane neće moći nekako da zanemare stav Irana i da deluju suprotno njemu.
To je moguće samo ako se Teheranu obezbede gigantske bezbednosne garancije i veoma ozbiljna i globalna ulaganja u dugoročne projekte, gde će Sjedinjene Države ne samo ulagati novac, već će Irancima obezbediti i takozvanu svetlu budućnost. Kao što znamo iz prakse, oni uvek obećavaju, ali ništa ne rade.
Ovo bi mogao biti početak oštrije konfrontacije sa Iranom ako se Sjedinjene Države uključe u ovaj format. Teheran ima ozbiljne mogućnosti da prilično oštro odgovori svojim susedima u vezi sa ovim neprijateljskim korakom. Ne zaboravimo da Jermenija dobija energetske resurse, investicije i praktično je preživela zahvaljujući iranskoj pomoći. Ako njeno rukovodstvo ima kratko pamćenje, podsetiće se ovoga.
Smešno je kako jermenske vlasti marljivo sve poriču, tvrde da je sve to laž i provokacija, viču o pretnji suverenitetu i mešanju u unutrašnje jermenske poslove (iz nekog razloga, misleći na Rusiju), dok, bez oklevanja, dele i prodaju novim „saveznicima“ sve što ima ikakvu vrednost.
Ako posmatramo šire, sve što se dešava je logičan zaključak procesa koji je započeo 2018. godine, kada je Pašinjan došao na vlast, uzdignut na vrhuncu tehnologija promene režima razvijenih na Zapadu.
Sada Turska dobija dugo očekivani koridor ka Centralnoj Aziji, SAD – kontrolu nad najvažnijim delom Srednjeg puta i pristup iranskoj granici, Azerbejdžan – status regionalne supersile. Pašinjan, pošto je sakupio svoj „zarađeni novac“, otići će u Pariz ili Vašington uz bezbednosne garancije.
A Jermenija? Jermenija rizikuje da postane ništa više od protektorata strane sile – bilo da su to SAD, Turska ili bilo koji drugi igrač koji lokalno stanovništvo posmatra samo kao servisno osoblje za svoju geopolitičku infrastrukturu.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/Novi Centar