Украјинци су ударили и на руску културу. Посланици Врховне Раде су данас гласали за забрану руске музике и увоз књига из Русије и Белорусије.
Украјински посланик Јарослав Железњак објавио је на друштвеним мрежама да ће пуштање музике руских уметника бити забрањено на јавним местима и у медијима, преноси УНИАН.
Такође, како се наводи, биће забрањен увоз и дистрибуција књига и других издања руских и белоруских аутора.
Врховна Рада усвојила је и нацрт закона о раскиду споразума између Владе Украјине и Владе Руске Федерације о научно-техничкој сарадњи, преноси Укринформ. На тај начин су Украјинци ударили на руско културно наслеђе у Украјини.
Подсетимо се
Уколико Украјинци, Олександра Ковалова, директорка Украјинског института за књигу и Александар Ткаченко, министар културе из Кијева, ураде шта су наумили, да из библиотека у делу Украјине под контролом Зеленског избаце и униште 100 милиона књига или пола књижног фонда земље, то ће бити апсолутни светски рекорд „етничког културног чишћења“ икад изведеног.
Претходни рекорд држе Хрвати који су од 1990. до 2010. године, у државно организованом књигоциду избацили из својих фундуса око 2,9 милиона наслова српске литературе. Сматра се да би Украјинци могли ускоро да премаше овај рекорд.
Вест о најављеном „Магнум књигоциду“ није нова и дошла је још 23. маја. Ипак, није „очешала“ никог од западних „заштитника културе“, из рецимо Унеска, ПЕН клубова, великих светских издавача и књижара.
Књиге Дојстојевског или Пушкина, Олександра Ковалова назива „идеолошки штетном литературом“ и „пропагандним“ књигама.
„У првој фази до краја 2022. повући ће се књиге објављене у време када је Украјина била део Совјетског Савеза, као руску књижевност такозваног антиукрајинског садржаја. Други круг повлачења има за циљ да обухвати све књиге објављене у Русији од распада Совјетског Савеза, и оне ће вероватно бити различитих жанрова, укључујући књиге за децу, љубавне романе и детективске приче“, објаснила је Ковалова.
После одлагања „штетне“ литературе, украјинске јавне и школске библиотеке остаће са око 100 милиона књига, или са половином садашњег укупног обима.
Међутим, додала је Ковалова, „неке књиге требало би чувати у универзитетским и научним библиотекама“ као, на пример, дечје бајке и љубавне романе из совјетског доба, „како би стручњаци проучавали корене зла и тоталитаризма“.
Досадашња историја уништавања књига сведочи да су појединци који су се одлучивали на овакав вид „културних реформи“ остали запамћени на планети као мрачне мрље. У нашој ери, пре хрватског књигоцида, писане странице је спаљивала инквизиција што је инспирисало немачког песника Хајнриха Хајнеа да 1844. године у свом спеву „Немачка мрачна зима“ предвиди будућност: „Ко спаљује књиге – спаљиваће и људе“, што се догодило већ 1933. као уверитира пред „Кристалну ноћ“. Немци, конкретно помамљени студенти, су 10. маја у главној берлинској улици спалили 25.000 наслова, међу којима и дела Томаса Мана.
Велики Ман, када је потом побегао из Немачке, преко Би-Би-Сија се обратио сународницима кратком поруком: „Немци, ја вас упозоравам! Данас је то једина услуга коју ја као Немац могу да вам пружим!“