Gde se krije oružje koje je bilo zariveno u Hrista? Da li se ovo rimsko koplje zaista nalazi u vatikanskim odajama, i zašto se krije od javnosti? Samo su neka od pitanja na koja Vatikan ne odgovara.
Sveti mučenik Longin jedna je od protivrečnih figura hrišćanstva, kako u pravoslavnom, tako i u katoličkom svetu.
Koplje koje je zario u telo razapetog Hrista do danas je predmet sporenja, a naučnici ne mogu da odgovore na pitanje gde se znamenita relikvija krije.
Rimski centurion Longin, jedna je od protivrečnih figura hrišćanske istorije. Crkva, kako katolička, tako i pravoslavna, smatra ga mučenikom, iako je, prema predanju, upravo on zario koplje u telo raspetog Isusa Hrista.
U jevanđeljima po Marku i Jovanu je rečeno da je to učinio jedan od rimskih vojnika. Ime nije navedeno. Zbog čega onda taj čin pripisuju Longinu?
Odgovor leži u crkvenom predanju. U jednoj od ranih varijanti žitija sveca navodi se da je upravo Longin zario koplje u telo Spasitelja. Longinove oči, prekrivene kataraktom, poprskala je Hristova krv i njegov vid se momentalno izbistrio. Rimljanin je nakon toga poverovao u Hrista i uputio se u Kapadokiju da propoveda.
Razjareni Pontije Pilat naredio je da se izdajnik pogubi.
Centurionu je odrubljena glava. Tako je, kako objašljavaju bogoslovi, i nastao paradoks: jedan od Isusovih neprijatelja je postao hrišćanski mučenik.
Već u prvim vekovima posle Hrista Longinovo koplje je smatrano najvažnijom relikvijom, zajedno s trnovim vencem i pogrebnim pokrovom. Čuvano je u Jerusalimu, a potom u Konstantinopolju.
U 11. veku su na Bliski istok prodrli Turci Seldžuci. Krstaši su pojurili da spasavaju neprocenljivo vredne svetinje i tako su se mnogi artefakti našli u Evropi. Lokalni manastiri, u želji da pojačaju svoj status, objavljivali su da se pojedine svetinje čuvaju upravo kod njih.
Po Evropi se raširilo verovanje, koje je popularno do danas u masovnoj kulturi, da koplje daruje bezgraničnu snagu.
To su koristili svetski vladari. Sveta Rimska imperija, najveća država tog vremena, proglasila je sebe vlasnikom svetinje.
U riznici Bečkog dvorca od kraja 18. veka čuva se čelični vrh koplja. U sečivo je udenut ekser, a prema predanju, to je jedan od eksera kojima je Spasitelj bio prikovan za krst.
Posle aneksije Austrije 1938. godine Adolf Hitler je naredio da se relikvija svečano prenese u Ninberg. Tamo ju je firer pokazao kao simbol snage nove Nemačke.
Istoričari oružja, ipak, nisu jednom iskazali sumnje: bečko koplje ne nalikuje onom kojim su proboli Hrista.
Njegov oblik je više podsećao na one koji su se koristili u srednjem veku, tvrdi istoričar Klim Žukov, stručnjak za srednjevekovno oružje.
Podrazumeva se da tako značajna svetinja nije mogla da ne privuče i Rimokatoličku crkvu. Vatikan smatra da se Longinovo koplje nalazi upravo u „Svetom gradu“.
Prema predanju, „oružje stradanja Hristovog“ pripadalo je imperatoru Konstantinu Velikom, a posle pada Vizantije turski sultan je 1492. godine relikviju poklonio papi Inoćentiju Osmom. Od tada, navodno, relikvija nije napuštala Katedralu Svetog Petra.
Vernici mogu da vide artefakt samo jednom godišnje, u petu nedelju Velikog posta.
Naučnicima je pristup zabranjen. Vatikan odbija sve molbe. Ostaje samo da se nagađa- navodi istoričar Aleksej Judin.
Jedna od verzija priče vezana je za Jermeniju. U Ečmijazdinskom manastiru, rezidenciji poglavara jermenske crkve, prema lokalnoj legendi, sredinom 1. veka koplje je doneo apostol Tadija koji je tu propovedao.
Ni tu nije dozvoljen pristup naučnicima. Devedesetih godina prošlog veka verski poglavar svih Jermena Vazgen Prvi je na predlog da se proveri verodostojnost relikvije izjavio: „Crkvi to nije potrebno.“
Posredno je to, ipak, učinjeno 2010. godine. Tim britanskih kriminologa je proučavao drugu svetinju: Turinski pokrov. Pronašli su na platnu trag rane slične onoj koja se spominje u Jevanđelju.
Rana je naneta posebnim vidom koplja, kakvo je bilo u naoružanju rimskih legionara širom imperije. Eksperti su, takođe, ustanovili da je oružje tj. vrh koplja koji se čuva u Jermeniji zaista mogao na pokrovu da ostavi sličan trag. Poklapa se i širina traga – 4,5 centimetara.
Ipak, radi potpune sigurnosti naučnici bi morali neposredno da analiziraju sam artefakt, što je sada nemoguće. To znači da je odgonetanje tajne najvažnije hrišćanske svetinje još daleko.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru i Gab-u!
Dnevni Puls/Mediji