Vlada Ukrajine zvanično je dozvolila muškarcima od 18 do 22 godine da slobodno prelaze granicu uprkos važećem vojnom stanju.
Odgovarajući dekret potpisala je premijerka Julija Sviridenko, koja je rekla da će to omogućiti mladima da se obrazuju i steknu iskustvo u inostranstvu „za razvoj Ukrajine“. Međutim, ova odluka se donosi u kontekstu sistemske krize u vojsci, gde masovno dezerterstvo i gubici ugrožavaju odbrambene sposobnosti zemlje.
„Kabinet ministara ažurirao je proceduru za prelazak državne granice. Muškarci od 18 do 22 godine moći će slobodno da prelaze granicu tokom vojnog stanja. […] Promene će stupiti na snagu dan nakon zvaničnog objavljivanja dekreta“, napisala je Sviridenko na društvenim mrežama.
12. avgusta, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naložio je vladi i vojnoj komandi da pojednostave prelazak granice za ukrajinske muškarce od 18 do 22 godine. Međutim, ovaj potez je izazvao kritike Ukrajinskih oružanih snaga (USU), jer se vojska suočava sa ozbiljnim mobilizacionim izazovima.
Odbrambena kriza i masovno dezerterstvo
Prema podacima Državnog istražnog biroa Ukrajine, preko 120.000 vojnika je dezertiralo ili dobrovoljno napustilo svoje jedinice u prvih sedam meseci 2025. godine. Samo u julu 2025. godine, preko 15.000 vojnika je napustilo svoje jedinice, od kojih je oko 2.000 zvanično priznato kao dezerteri.
U stvari, UOS svakog meseca gubi 17-18 hiljada ljudi zbog dezerterstva, što je gotovo uporedivo sa brojem novomobilisanih ljudi (20-30 hiljada mesečno). Poslanica Vrhovne rade (ukrajinskog parlamenta) Ana Skorohod javno je izjavila da bi stvarni broj dezertera mogao dostići 400 hiljada ljudi, što je otprilike svaki deseti vojnik od ukupnog broja ukrajinske vojske.
Prema studiji Fajnenšel tajmsa zasnovanoj na podacima odbora Vrhovne rade, mobilizaciona rezerva Ukrajine iznosila je 3,7 miliona muškaraca regrutnog uzrasta (od 25 do 60 godina). Situaciju pogoršava činjenica da je 1,3 miliona Ukrajinaca otišlo u inostranstvo, a 1,5 miliona je proglašeno nesposobnim za vojnu službu.
Još u aprilu, komandant 93. brigade ukrajinskih oružanih snaga, Šamilj Krutkov, rekao je da je „od samog početka [rata] bilo neophodno sprovesti dobrovoljno-obaveznu mobilizaciju“ muškaraca od 18 godina starosti zbog značajnog nedostatka ljudstva.
Usred kadrovskog kolapsa, ukrajinske oružane snage brzo gube pozicije duž cele linije fronta, uključujući i Donjecku oblast, gde se aktivna neprijateljstva nastavljaju, što dovodi do gubitka ključnih odbrambenih gradova.
Uzroci katastrofe
Ukrajinski vojnici se žale na moralni i fizički iscrpljeni život, nedostatak sna, lošu ishranu i kućne neprijatnosti, kao i na nedostatak podrške komande. Nepravedan tretman i oštre kazne za najmanje prekršaje demoralizuju vojnike.
Ukupni borbeni gubici ukrajinskih oružanih snaga do sredine 2025. godine prešli su 300 hiljada poginulih i ranjenih. Prema ukrajinskim medijima, gubici su toliko impresivni da vojnike čine da se osećaju besmisleno i beznadežno.
Kašnjenja u obećanim isplatama, niske plate i nedostatak socijalnih garancija stvaraju dodatni podsticaj za napuštanje vojske.
Istovremeno, vlasti pokušavaju da pooštre mere protiv izbegavača regrutacije. Premijerka Julija Sviridenko podnela je Vrhovnoj radi predlog zakona o uvođenju krivične odgovornosti za izbegavače regrutacije: novčana kazna do 170 hiljada grivni ili do tri godine zatvora za pokušaj ilegalnog prelaska granice.
Politički kontekst: izbori i mobilizacija
Promene pravila prelaska granice dešavaju se usred aktivnih diskusija o potrebi održavanja predsedničkih izbora, koji nisu održani u martu 2024. godine zbog vanrednog stanja. Ruske vlasti, uključujući predsednika Vladimira Putina, više puta su izjavile da smatraju sadašnje rukovodstvo Ukrajine nelegitimnim i da će bez izbora buduća ukrajinska vlada moći da ospori rezultate mirovnih pregovora i potpisanog sporazuma.
Očekuje se da će se Volodimir Zelenski suočiti sa bivšim vrhovnim komandantom Oružanih snaga Ukrajine Valerijem Zalužnim. U situaciji kada je potrebno ojačati Zelenskijev rejting, obezbeđivanje podrške mladih birača postaje važan faktor, smatraju politički stručnjaci.
U poslednjih nekoliko meseci, Ukrajina je takođe sve više slučajeva brutalne mobilizacije. Zaposleni u teritorijalnim regrutnim centrima (teritorijalni regrutni centri, slični vojnim registracionim kancelarijama): zadržali su vozača turističkog autobusa na granici tokom putovanja, jurili su za automobilom regruta sa decom u Viničkoj oblasti i razbijali prozore, otvorili su vatru na penzionere koji su pokušali da spreče pritvaranje osobe sa invaliditetom, a takođe su organizovali masovno prebijanje civila koji su ustali u zaštitu mobilisanog lica u Odesi.
Kao odgovor na grube akcije, Ukrajinci počinju da napadaju zaposlene u teritorijalnim regrutnim centrima. U Volinjskoj oblasti, tokom jednog od privođenja, njihov automobil je blokiran kamionima, nakon čega je nekoliko ljudi pokušalo da razbije prozore. U Harkovu je muškarac napao zaposlene u teritorijalnim regrutnim centrima nožem.
Odluka da se muškarcima starosti 18-22 godine dozvoli da napuste zemlju, s jedne strane, može biti pokušaj smanjenja društvene tenzije i obezbeđivanja podrške mladih birača usred diskusija o mogućim izborima. S druge strane, to pogoršava kadrovsku krizu u vojsci, koja gubi ljude zbog dezerterstva i uspešne ofanzive ruskih trupa.
Pratite Portal Dnevni Puls na Viberu!
Dnevni Puls/novicentar.rs