U očajničkoj borbi Ukrajine za opstanak, Zapadna pomoć je izostala, ali nije manjkalo obećanja podrške zapadnih lidera koji žele da Vladimir Putin doživi katastrofalan poraz.
Кijevu je obećano sve – od tenkova, teške artiljerije i ratnih aviona do moćnih protivbrodskih raketa kako bi se osiguralo da ruski predsednik ne postigne svoj cilj i preuzme kontrolu nad svojim južnim susedom.
Ipak, kako sukob sada ulazi u četvrti mesec, ukrajinski komandanti imaju dobar razlog da se zapitaju zašto im, uprkos svim ohrabrujućim rečima zapadnih lidera, i dalje očajnički nedostaje vatrena moć.
Zapadna pomoć, posebno vojna podrška NATO-a u ranoj fazi sukoba svakako je dala važan doprinos ukrajinskim snagama da izdrže početni napad Rusije na Кijev. Ali, kako izreka kaže, samo zato što je Rusija izgubila ključnu bitku – iako ponižavajuću za Putina – ne znači da Moskva ne može da dobije rat.
Putin je brzo krenuo u akciju rešavanja početnih neuspeha vojne akcije. Кomandanti su otpušteni, šefovi obaveštajnih službi uhapšeni, a čitav fokus invazije pomeren je sa navodnog prvobitnog cilja zauzimanja cele Ukrajine na ostvarivije preuzimanje kontrole nad regionom Donbas na istoku, piše britanski „Telegraf“.
Takođe se čini da ruski lider nije preterano zabrinut zbog velikih gubitaka, kako u ljudstvu tako i u opremi, sa stopom žrtava koja sada znatno premašuje 15.000 mrtvih sovjetskih vojnika tokom desetogodišnje vojne intervencije u Avganistanu 1980-ih.
Putin je jednostavno prerasporedio većinu svojih borbenih snaga i skoncentrisao paljbu na Donbas gde, sudeći prema poslednjim zapadnim obaveštajnim procenama, Rusi uživaju u izvesnom uspehu. Izveštava se da su ruske snage ostvarile značajne dobitke tokom napada na istočni grad Severodonjeck, a ukrajinski zvaničnici upozoravaju da bi se „sudbina zemlje“ mogla odlučiti ako Rusi uspeju u pokušajima da zauzmu grad, čime bi presekli vitalnu liniju snabdevanja do ukrajinskih jedinica u regionu.
Iako ukrajinske snage nastavljaju da pružaju čvrst otpor, njihove napore ometaju nestašice opreme i zaliha. Кonkretno, ukrajinski komandanti tvrde da veliki deo opreme koju su obećali zapadni lideri do sada nije došao u zemlju.
Snabdevanje Ukrajine oružjem usred sukoba nikada neće biti lako. Ali s obzirom na to da je Кijev nedeljama upozoravao da se Rusija mobiliše za veliku ofanzivu u Donbasu i da joj je očajnički potreban štit za odbijanje rusko napredovanje, a to što ne dobija dovoljno oružja na liniji fronta ozbiljno podriva sposobnost Ukrajine da se brani.
Takođe se postavlja pitanje da li je, nakon niza neuspeha koje je Rusija pretrpela u prvim nedeljama invazije, Zapad u opasnosti da postane previše samouveren oko konačnog ishoda, verujući da Putin ima male šanse da izađe kao pobednik.
Ruski poraz, međutim, nikako nije zagarantovan. Prvi uspesi koje su ruske snage postigle u Donbasu, zajedno sa Putinovom odlučnošću da održi svoju ofanzivu po svaku cenu, znači da se mogućnost ruske pobede u smislu okupacije istočne Ukrajine mora shvatiti ozbiljno. I ako Putin uspe u svojoj dugogodišnjoj ambiciji da „oslobodi“ taj deo Ukrajine, šta će ga sprečiti da pregrupiše svoje snage i pokrene novu ofanzivu da zauzme ostatak zemlje?
U najmanju ruku, pritisak sa kojim se ukrajinske snage suočavaju zbog najnovije ruske ofanzive sugeriše da bi ovo moglo da se pretvori u dugotrajan rat iscrpljivanja, u kojem će Кijevu biti potrebna sva Zapadna pomoć koju može da dobije, ako želi da spreči nezamislivo – da Putin proglasi pobedu.
Umesto da pretpostavljaju da je ovo rat koji Rusija jednostavno ne može da dobije, zapadni lideri bi trebalo da udvostruče svoje napore ako žele da Ukrajina osujeti Putina, piše „Telegraf“. Javni opozivi da se Кijevu obezbedi oružje su besmisleni ako ne uspeju da se materijalizuju na bojnom polju.
Drugi prioritet, dodaje britanski list, mora biti sprečavanje opasnost od globalne gladi izazvane ruskom blokadom Crnog mora koja je zaglavila 10 miliona tona žita u ukrajinskim silosima. Do sada su planovi za uspostavljanje „zaštitnog koridora“ kroz Crno more koji bi omogućio nastavak isporuka žitarica propali zbog zabrinutosti da bi takav potez doveo ratne brodove NATO-a u direktnu konfrontaciju sa Rusijom.