Veliki broj roditelja u Sjedinjenim Državama povlači svoju decu iz javnih (državne škole) i odlučuju se za školovanje od kuće.
Sjedinjene Države su dostigle prekretnicu kada je u pitanju velika vlada i vlada od strane naroda, a nigde to nije očiglednije nego u obrazovnom sistemu. Pandemija Covid-19, koliko god strašna bila, imala je jednu neočekivanu, ali produktivnu nuspojavu – povukla je zavesu onome što državne škole (poznate kao „državne” škole) uče decu. Istovremeno, razotkrilo je šta može poći naopako kada tiransko gradsko veće, sindikati nastavnika i članovi školskih odbora gomilaju mandate, ograničenja i stavljaju učenike na poslednje mesto. Za mnoge porodice, odustajanje je bila jedina opcija.
U 2020. i 2021., onlajn učenje preko Zoom-a ili drugih video konferencija značilo je da je učionica uvedena u dnevnu sobu. I mnogim roditeljima se nije dopalo ono što su videli i čuli. Dogodilo se, i još se dešava, svojevrsno buđenje. Kontroverzne teme poput kritičke teorije rase i rodne ideologije bile su izložene i debatovane, naizgled po prvi put. Roditelji su počeli da se pojavljuju na sastancima školskog odbora i da se bave svojim problemima – au nekim slučajevima su naišli na neprijateljstvo.
U međuvremenu, društveni mediji su skrenuli pažnju na nastavnike javnih škola koji su uhvaćeni kako razgovaraju sa decom osnovnog uzrasta o rodu i „poželjnim zamenicama“ – temama koje u ovom trenutku prelaze granicu između obrazovanja i političke indoktrinacije. Neki od najneverovatnijih primera politički vođenih, nepokolebljivih nastavnika skrenuli su pažnju javnosti na Tviter nalog Libs of Tik Tok. Uprkos tome što je nalog suspendovan sa platforme (i ponovo aktiviran nakon izvesne reakcije), stotine nastavnika je viđeno, po prvi put, kako se hvale pred kamerom kako uče studente transrodnosti i neprikladno dele svoju seksualnost i lični život.
Godina roditelja
Zvona za uzbunu su se oglasila od Floride preko Virdžinije do Kalifornije, što je navelo roditelje da se kandiduju za pozicije u školskim odborima, da u potpunosti uklone svoju decu iz škole i da se više uključe u obrazovanje svoje dece. Konzervativci su čak 2022. nazvali „godinom roditelja“. A zašto ne bi bilo? Roditelji, na kraju krajeva, imaju pravo da znaju šta njihova deca uče, i da na kraju odluče šta je najbolje za njih i njihovu porodicu. Svako ko kaže drugačije treba da dovede u pitanje svoje motive – što je upravo namera iza nove serije dokumenata koju je objavio Project Veritas. Objavljen 30. avgusta, „Tajni nastavni plan i program“ ide tajno da bi razotkrio prosvetne radnike. Jedan nastavnik u seriji ide toliko daleko da primorava srednjoškolce da se zavetuju na vernost antifi.
I dok je jedno govoriti na sednicama školskog odbora, drugo je videti rezultate svega ovoga na biralištima. Republikanski guverner Glen Jangkin solidno je pobedio svog protivnika demokratu u Virdžiniji prošle godine – državi u kojoj republikanac nije bio u toj kancelariji od 2009 – jer se pozabavio zabrinutošću roditelja u vezi sa „probuđenim“ članovima školskih odbora i prosvetnim radnicima.
U plavim državama kao što je moja, roditeljska frustracija je imala više veze sa školama koje nalažu maske i vakcine protiv koronavirusa, uprkos vrlo malom broju epidemija širom škole i maloj verovatnoći da deca dožive ekstremnu bolest. Dok su postojala neka verska izuzeća za vakcinaciju, maske su postale tačka spora koja je mnoge gurnula do tačke preloma.
Razgovarao sam sa komšinicom ovde u Los Anđelesu tokom leta dok je još uvek razmišljala da li da pošalje svog sedmogodišnjaka u školu na jesen. Nikada pre Covida nije razmatrala školovanje kod kuće kao opciju, ali je poverila da jednostavno nije bila voljna da maskira svoje dete osam sati dnevno – i nije sama. Njeno osećanje osećaju mnogi u Kaliforniji, a njihovo ogorčenje je rezultiralo koalicijom „neka dišu“, koja roditeljima daje resurse da se bore protiv obaveznij maski.
Stoga ne treba da čudi da je Kalifornija, koja je imala neke od najstrožih školskih Covid politika u zemlji, zabeležila pad upisa. Cal Matters je izvestio da je upis u škole opao za više od 100.000 učenika od 2020. do 2021. Očekuje se da će se taj broj povećati.
U nedavnom blogu pod nazivom „Preuzimanje školskog odbora“, kalifornijski zakonodavac Kevin Kiley je primetio da se 50.000 dece nije pojavilo prvog dana škole u školskom okrugu u Los Anđelesu. On podstiče roditelje da se kandiduju za školske odbore Kalifornije. Ipak, sve više i više mama i tata potpuno odustaju. Obrazovanje kod kuće ima tendenciju stalnog rasta decenijama, sa najvećim povećanjem od 3,4 do 9% između jeseni 2019. i jeseni 2020. godine.
Da li je školovanje kod kuće bolje?
Obrazovanje kod kuće nije nova pojava u Sjedinjenim Državama, i zapravo je ukorenjena u američkoj tradiciji. Ali da li deca prolaze bolje ili lošije kada ih uče kod kuće? Pogled na podatke daje pozitivan pogled na školstvo kod kuće, pokazujući da 67% učenika kod kuće završava fakultete, u poređenju sa 59% učenika državnih – javnih škola. Učenici kod kuće takođe postižu bolje rezultate na testovima postignuća, u proseku 72 boda više na SAT. Ovi brojevi su se čvrsto držali u svim demografskim kategorijama.
U idealnom slučaju, većina roditelja želi da njihova deca komuniciraju i da se angažuju sa drugom decom u učionici i na igralištima i terenima za loptu, ali ne ako to dolazi na račun prepuštanja uma svoje dece ljudima i institucijama kojima nemaju poverenja. I svakako ne na račun ometanja njihovog govora i društvenog razvoja maskiranjem – što je razumljivo duboko zabrinuto kod većine roditelja. Ljudi moraju da vide cela lica da bi obradili većinu društvenih znakova. To je očigledno, deca takođe moraju da provode vreme sa drugom decom svog uzrasta u okruženju van kuće.
Istorijski gledano, konzervativci i hrišćani su više favorizovali školovanje kod kuće, zajedno sa seoskim stanovništvom. Mnoge pretpostavke i stereotipi su napravljeni na osnovu te demografije. A onda se postavlja pitanje da li su svi roditelji kvalifikovani za obrazovanje. Većina roditelja može pronaći resurse koji su im potrebni za učenje kod kuće, ali ne u svakom slučaju. Ovo otvara pitanje siromaštva u Americi i izvodljivosti da se finansijski može napustiti sistem. U nekim porodicama sa niskim primanjima, deca mogu zavisiti od škola za dva obroka dnevno.
Još jedan potencijalni nedostatak izbegavanja formalnog obrazovanja – i onaj koji se ne može tako lako rešiti – je mogućnost veće društvene podele.
Ako je proverljivo tačno (a možda i nije) da politički konzervativni roditelji imaju veću verovatnoću da školuju svoju decu kod kuće nego njihovi liberalni kolege, onda bi to moglo da stvori veću polarizaciju u zemlji tokom vremena. Dva suprotstavljena pogleda na svet imaće još manje mogućnosti da se mešaju i pronađu zajednički jezik nego što to imaju trenutno, i to u fazi formiranja života mladih ljudi. Ovaj ishod bi, međutim, bilo teško izmeriti, pogotovo jer statistika pokazuje da deca školovana kod kuće učestvuju u prosečno pet aktivnosti van kuće. Učenje kod kuće ne mora da znači izolaciju, ali zahteva dodatni napor da se stvori društveni angažman.
Na kraju krajeva, izbor škole (privatne škole, čarter škole) i mogućnost da se u potpunosti izbegnu državne škole obezbeđuju slobodu u obrazovanju. A za one koji odustanu od toga, na roditeljima je da se postaraju da njihova deca ne propuste društvena iskustva koja su im potrebna. Ako mladi odrasli na kraju izaberu koledž umesto trgovačke škole, moraju biti dovoljno pripremljeni. Srećom, na raspolaganju su obilni resursi, čak i za učenike srednjih škola. Poznajem roditelje koji su oduševljeni onlajn kursevima Hilsdejl koledža jer nude razne kurseve istorije, ekonomije, književnosti i klasike, zajedno sa testovima.
Obrazovanje kod kuće razumljivo nije za svakoga. Ne žele svi roditelji (ili deca) da idu tim putem, a nisu sve porodice u stanju ili opremljene da to ostvare. Ali to ne ostavlja nužno takve porodice na milost i nemilost nastavnom planu i programu državne škole. Sve više i više bira da se uključi, kandiduje se za svoje lokalne školske odbore, postanu svesniji šta se uči u učionicama njihove dece i poziva nastavnike na odgovornost kada je to potrebno.