Sad je moguće čuti zvuk Crne rupe, tj. njen eho, Koristeći novi alat koji su nazvali „Mašina za reverberaciju“, istraživači su otkrili osam binarnih crnih rupa koje odjekuju u Mlečnom putu. Zatim su te rendgenske odjeke pretvorili u zvučne talase, koje možete poslušati.
Mašina za reverberaciju je pročešljala satelitske podatke sa NICER-a, teleskopa na Međunarodnoj svemirskoj stanici koji proučava rendgenske emisije iz izvora poput crnih rupa i neutronskih zvezda, uključujući čudan tip emisije poznat kao „eho“.
U nedavnoj studiji objavljenoj u The Astrophisical Journal, tim astrofizičara opisuje osam novih binarnih odjeka crne rupe i njihove rendgenske ispade
Crne rupe su čuveni masivni objekti sa tako intenzivnim gravitacionim privlačenjem da im čak ni svetlost ne može pobeći. Crne rupe su često okružene nakupinama pregrejanog gasa i prašine, koje se nazivaju akrecioni diskovi. Kada nešto od te pregrejane materije padne u crnu rupu, nastaju rendgenski zraci.
U binarnim rendgenskim zracima crne rupe, rupa kruži i hrani se od velike zvezde pratioca, poput buve na psu, čineći da neposredna okolina sija rendgenskim zracima. Zahvaljujući ovim akrecionim diskovima, istraživači su u mogućnosti da posmatraju inače nevidljive crne rupe.
Uloga crnih rupa u evoluciji galaksija je izuzetno pitanje u modernoj astrofizici – rekla je Erin Kara, astrofizičarka sa MIT-a i koautor studije, u saopštenju instituta.
Zanimljivo je da su ove binarne crne rupe ‘mini’ supermasivne crne rupe, tako da razumevanjem izbijanja u ovim malim, obližnjim sistemima, možemo razumeti kako slični izlivi u supermasivnim crnim rupama utiču na galaksije u kojima se nalaze.
Kompozitna slika rendgenskog binarnog sistema pod nazivom Circinus X-1.
Istraživači su otkrili da su crne rupe bile u masi od pet do 15 puta veće od mase Sunca i da su se sve hranile zvezdama sličnim Suncu. Tim je izvestio da su crne rupe prvo imale veliki izliv rendgenskih zraka koji je trajao nekoliko nedelja, a za to vreme su crne rupe stvarale svetleće korone i izbacivale ogromne mlazove materijala koji su se kretali skoro brzinom svetlosti. Zatim, tokom nekoliko dana, korone su izbledele i mlaznici su se rasprskali dok su se crne rupe smestile u niža energetska stanja.
Neki od tih rendgenskih zraka se odbijaju od akrecijskih diskova, stvarajući „eho“ početne emisije. Prošle godine, astrofizičari su prvi put otkrili svetlost koja odjekuje sa druge strane crne rupe, iako je ta crna rupa bila u dalekoj galaksiji, a osam novootkrivenih odjeka su svi u Mlečnom putu.
Na počecima smo da možemo da koristimo ove svetlosne odjeke da rekonstruišemo okruženje najbliže crnoj rupi – rekla je Kara.
Sada smo pokazali da se ovi odjeci često primećuju i da smo u mogućnosti da ispitamo veze između diska crne rupe, mlaza i korone na nov način.
U povezanom projektu, Kara je sarađivala sa obrazovnim i muzičkim naučnicima na pretvaranju rendgenskih zraka crne rupe u zvučne talase.
Svetlo niže frekvencije odgovara nižim visinama zvuka. Možete čuti kako se rendgenske emisije povećavaju pre nego što izblede dok se izlivi crnih rupa smanjuju.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter