Istorijske misterije i pitanja koja traže odgovore, a neka od njih su? Da li će se ikada utvrditi ko je ubio Kenedija? Ko je bio Džek Trbosek? Šta se desilo sa Zavetnim Kovčegom i da li je grad Atlantis zaista postojao?
Postoje neke istorijske misterije koje možda nikada neće biti rešene. Ponekad je to zato što je relevantni iskopani materijal izgubljen ili je arheološko nalazište uništeno. U drugim slučajevima, to je zato što je malo verovatno da će se pojaviti novi dokazi ili su preživeli dokazi previše nejasni da bi naučnike doveli do konsenzusa.
Nedostatak odgovora samo čini ove enigme intrigantnijim. Dnevni Puls vam donosi 14 najvećih istorijskih misterija koje verovatno nikada neće biti rešene.
Da li je postojao pravi kralj Artur?
Priča o kralju Arturu je ispričana i prepričavana više puta tokom više od 1000 godina. Kamelot, vitezovi okruglog stola, čarobnjak Merlin i mač Ekskalibur su poznati delovi priča o Arturu.
Međutim, ako je kralj Artur zaista postojao, stvarnost je verovatno bila manje magična. Najraniji sačuvani izveštaji datiraju iz devetog veka i govore o vođi (možda čak ni o kralju) koji je vodio nekoliko bitaka protiv Saksonaca; čak je i tačnost ovih izveštaja diskutabilna.
Postoji niz lokacija u Britaniji za koje se legende povezuju sa kraljem Arturom, kao što je Tintagel, priobalno mesto koje je navodno bilo dom kralja Artura; ali iskopavanja nisu potvrdila da li je Artur ikada tamo živeo ili uopšte postojao. Na kraju krajeva, malo je verovatno da će naučnici ikada sa sigurnošću znati da li je postojao pravi kralj Artur ili je taj čovek bio čisto izmišljen.
Ko je bio Džek Trbosek?
Godine 1888. Džek Trbosek ubio je najmanje pet žena u Londonu, iskasapivši njihova tela. Izvestan broj pisama, navodno od Trboseka, poslat je kako bi ismejao policiju jer nisu mogli da ga uhvate. (Da li je neke od njih zaista napisao Trbosek je predmet rasprave među naučnicima.) Ime „Džek Trbosek“ potiče od ovih pisama.
Nepotrebno je reći da Trbosek nikada nije pronađen, a tokom na godina desetine ljudi je praćeno za koje se mislilo da su mogući Džek Trbosek. U knjizi iz 2012. „Džek Trbosek: Ruka žene“, Džon Moris sugeriše da je žena po imenu Lizi Vilijams bila Trbosek, iako drugi stručnjaci Trboseka sumnjaju u to. Malo je verovatno da će pravi identitet Trboseka biti ikada biti sa sigurnošću poznat.
Gde je Džimi Hofa?
Vođa sindikata vozača poznat po svojoj umešanosti u organizovani kriminal nestao je u okrugu Okland, Mičigen, 30. jula 1975. i pretpostavlja se da je mrtav. Identitet njegovog(ih) ubice(a) i lokacija njegovog tela su stalne misterije. Policija i forenzički antropolozi su bezuspešno pretražili brojne lokacije u Detroitu i okrugu Okland.
Jedna popularna teorija je bila da je Hofino telo zakopano ispod Giants stadiona u Nju Džersiju. Međutim, ova teorija je opovrgnuta. 25. i 26. oktobra 2021. agenti FBI-ja posetili su bivšu deponiju u Nju Džersiju da bi sproveli „istraživanje lokacije“, prema The New York Times-u. Istraživanje je nastavak priznanja radnika deponije na samrtnoj postelji koji tvrdi da su ljudi optužili njega i njegovog oca da su 1975. godine zakopali Hofino telo u čeličnom buretu ispod deponije. Agenti očigledno nisu pronašli čelično bure.
Nejasan je i identitet njegovog ubice. Pre svoje smrti 2006. godine, Ričard „Ledeni čovek“ Kuklinski, ubica, tvrdio je da je ubio Hofu i bacio njegovo telo u otpad, preneo je Gardijan. Pisac po imenu Filip Karlo posetio je Kuklinskog u zatvoru pre nego što je umro i napisao knjigu o ispovestima Kuklinskog. Nakon što je knjiga izašla, jedan broj policajaca je u intervjuima za medije doveo u sumnju priznanje. Kako godine prolaze, sve je manje verovatno da će Hofini ostaci ikada biti pronađeni.
Gde je Kleopatrina grobnica?
Drevni pisci tvrde da su Kleopatra VII i njen ljubavnik, Marko Antonije, sahranjeni zajedno u grobnici nakon smrti 30.p.n.e. Pisac Plutarh (45-120) je napisao da se grobnica nalazila u blizini hrama Izide, egipatske boginje, i da je bila „uzvišen i lep“ spomenik koji sadrži blago od zlata, srebra, smaragda, bisera, ebanovine i slonovače.
Lokacija grobnice ostaje misterija. Godine 2010. Zahi Havas, bivši egipatski ministar za antikvitete, sproveo je iskopavanja na lokaciji u blizini Aleksandrije koja se sada zove Taposiris Magna, koja sadrži brojne grobnice koje datiraju iz doba kada je Egiptom vladala Kleopatra VII. Iako su napravljena mnoga zanimljiva arheološka otkrića, grobnica Kleopatre VII nije bila među njima Havas je izvestio u nizu saopštenja za javnost. Arheolozi su primetili da čak i ako Kleopatrina grobnica preživi do danas, može biti da je pretrpela pljačke i da je zbog toga ostala neidentifikovana.
Ko je ubio Dž. F. Kenedija?
Ovo je verovatno najveća misterija u američkoj istoriji koja nikada neće biti razrešena. Dana 22. novembra 1963. Li Harvi Osvald je u Dalasu upucao predsednika Džona F. Kenedija (iako neki spekulišu da on nije jedini koji je pucao). Dana 24. novembra 1963. godine, pre nego što je Osvald izašao na suđenje povodom ubistva Kenedija, njega je ubio vlasnik noćnog kluba Džek Rubi. Rubi je umro od raka pluća 3. januara 1967. godine.
Najprihvaćenije objašnjenje je da je Osvald ubio Džona F. Kenedija na svoju ruku, a Rubi je ubio Osvalda, svojom voljom. Rubiju je navodno motiv bio da poštedi Žaklinu Kenedi „neugodnosti zbog [Osvalda] na suđenju“. Međutim, još uvek postoji značajan broj profesionalnih istoričara, zajedno sa mnogim amaterima, koji se ne slažu sa ovim objašnjenjem, a od smrti Kenedija, istoričari i amateri su izneli brojna alternativna objašnjenja. S obzirom da je malo verovatno da će se pojaviti značajni novi dokazi, čvrst konsenzus verovatno nikada neće biti postignut.
Da li je Cezarion zaista bio Cezarov sin?
47. pre Hrista, Kleopatra VII je rodila sina po imenu Cezarion za koga je tvrdila da je sin Julija Cezara. Kleopatra je imenovala Cezariona za suvladara Egipta 44. pre Hrista, a sačuvana umetnost prikazuje majku i sina kao suvladare.
Međutim, nije sigurno da li je dete zaista Cezarov sin. Cezar nikada nije priznao dete kao svoje. Jedan od Cezarovih prijatelja, Gaj Opije, čak je napisao pamflet u kojem je poricao da je Cezarion Cezarov sin. Kleopatra VII je izvršila samoubistvo nakon što je Oktavijan porazio nju i Marka Antonija 30. p.n.e. Cezarion je nedugo zatim ubijen.
Pošto nema preživelih ostataka Julija Cezara ili Cezariona, malo je verovatno da će naučnici ikada moći sa sigurnošću da utvrde da li je Cezar zaista bio Cezarionov otac.
Da li na Ouk ostrvu postoji jama sa blagom?
Više od dva veka kruže priče da je ostrvo Ouk, koje se nalazi u blizini Nove Škotske, u Kanadi, mesto najpoznatije jame sa zakopanim blagom, koje je navodno ostavio gusar, kapetan Vilijam Kid (1645-1701). Tokom tog vremena, brojne ekspedicije koje su koštale milione dolara i dan danas su u potrazi za izgubljenim blagom, ali i dalje bezuspešno.
Uprkos vekovima potrage, na Oak ostrvu nije pronađeno blago. Ipak, to ne sprečava ljude da pokušaju da ga pronađu.
Da li je blago sa Bakarnog svitka stvarno?
Još jedna priča o blagu koja verovatno nikada neće biti rešena je mnogo starija. Godine 1952. arheolozi su pronašli bakarni svitak u pećini, zajedno sa drugim svicima sa Mrtvog mora, na mestu Kumrana. Kao što mu ime govori, spis je bio ugraviran na bakarni svitak. Svitak beleži ogromnu količinu skrivenog zlatnog i srebrnog blaga, zapravo toliko da neki naučnici veruju da je nemoguće da postoji.
Svitak datira od vremena kada je Rimsko carstvo kontrolisalo oblast Kumrana. Bilo je brojnih pobuna protiv rimske vladavine u vreme pisanja svitka, a naučnici su pretpostavili da je blago sakriveno kako bi sprečile da ga zarobe rimske snage. Da li je blago stvarno, gde je tačno sakriveno, da li je ikada pronađeno i da li bi moglo da postoji i danas, sve su to misterije koje verovatno nikada neće biti rešene.
Sudbina Zavetnog Kovčega?
Godine 587. pre nove ere, vavilonska vojska, pod kraljem Nabukodonosorom II, osvojila je Jerusalim, opljačkavši grad i uništivši Prvi hram, zgradu koju je jevrejski narod koristio za obožavanje boga. Prvi hram je posedovao Zavetni Kovčeg, koji je u sebi sadržao ploče sa zapisima 10 Božjih zapovesti.
Sudbina kovčega je nejasna. Drevni izvori ukazuju na to da je kovčeg ili vraćen u Vavilon ili sakriven pre nego što je grad zauzet. Takođe je moguće da je kovčeg uništen tokom pljačke grada. U svakom slučaju, lokacija kovčega je nepoznata. Od nestanka, ispričane su brojne priče i legende o sudbini ovog kovčega. Jedna priča sugeriše da je kovčeg na kraju stigao do Etiopije, gde se i danas čuva. Druga priča kaže da je kovčeg bio božanski skriven i da se neće pojaviti dok novi mesija ne stigne.
Kada je Isus rođen?
Dok mnogi hrišćani danas slave 25. decembar kao Isusovo rođenje, on verovatno nije rođen na taj dan. Datum je 25. decembar možda izabran jer je vremenski blizak Saturnalijama, rimskom festivalu koji je slavio boga Saturna. Najraniji zapisi o tome da je 25. decembar Isusov rođendan datiraju iz četvrtog veka, više od 300 godina nakon njegovog rođenja.
Drevni zapisi sugerišu da rani hrišćani nikada nisu mogli da se dogovore oko datuma kada je Isus rođen, a čak i danas mnogi pravoslavni hrišćani slave Isusov rođendan 7. januara. Na kraju, malo je verovatno da će se datum Isusovog rođenja ikada saznati u stvari, čak ni tačna godina nije sigurna, iako se naučnici uglavnom slažu da je to bilo negde oko 4 veka.
Da li su Vavilonski viseći vrtovi bili stvarni?
Drevni pisci opisuju fantastičan niz vrtova izgrađenih u drevnom gradu Vavilonu u današnjem Iraku. Nije jasno kada su ovi vrtovi izgrađeni, ali neki antički pisci su bili toliko impresionirani vrtovima da su ih nazvali „svetskim čudom“. Oko 250. pre Hrista, Filon Vizantijski je pisao da su u Visećim vrtovima „biljke kultivisane na visini iznad nivoa zemlje, a korenje drveća je ugrađeno u gornju terasu, a ne u zemlju“.
Do sada, arheolozi koji su iskopali Vavilon nisu uspeli da pronađu ostatke vrta koji ispunjava ovaj opis. Ovo je ostavilo arheologe na pitanje: da li su viseće bašte zaista postojale? Godine 2013. Stefani Dali, istraživač sa Univerziteta u Oksfordu, u knjizi je predložila da se bašte zapravo nalaze u asirskom gradu Ninivi. Tokom protekle dve decenije, i Vavilon i Niniva su pretrpeli štetu od ratova i pljačke, i čini se malo verovatnim da će ova misterija ikada biti u potpunosti rešena.
Da li je postojao grad Atlantis?
Pišući u četvrtom veku pre nove ere, grčki filozof Platon ispričao je priču o zemlji po imenu Atlantida koja je postojala u Atlantskom okeanu i koja je u praistorijskim vremenima navodno osvojila veći deo Evrope i Afrike. U priči, praistorijski Atinjani uzvraćaju udarac Atlantidi u sukobu koji se završava nestankom Atlantide ispod talasa.
Iako nijedan ozbiljan naučnik ne veruje da je ova priča bukvalno istinita, neki su spekulisali da je legenda delimično mogla biti inspirisana stvarnim događajima koji su se desili u grčkoj istoriji. Jedna od mogućnosti je da je minojska civilizacija (kako se sada zove), koja je cvetala na ostrvu Krit do oko 1400. pre nove ere, mogla da inspiriše priču o Atlantidi. Iako se Krit nalazi na Mediteranu, a ne na Atlantiku, minojska naselja su pretrpela znatnu štetu tokom erupcije Tere, vulkana u Grčkoj.
Pored toga, arheolozi su otkrili da su Minojci na kraju savladani (ili primorani da se pridruže) grupi ljudi zvanim Mikeni, koji su bili bazirani na kopnenoj Grčkoj. Malo je verovatno da će ova debata ikada biti u potpunosti rešena.
Kakav je Isus zaista bio?
Najranija sačuvana jevanđelja datiraju iz drugog veka, skoro 100 godina nakon Isusovog života (iako je nedavno objavljeno da je pronađen mogući fragment iz prvog veka).
Nedostatak sačuvanih tekstova iz prvog veka o Isusu ostavlja bibličare niz pitanja. Kada su napisana jevanđelja? Koliko se priča zapravo dogodilo? Kakav je bio Isus u stvarnom životu? Arheološka istraživanja Nazareta, Isusovog rodnog grada, otkrivaju više o sredini u kojoj je odrastao. Nedavno su naučnici otkrili kuću iz prvog veka koja je, vekovima posle Isusovog vremena, bila poštovana kao kuća u kojoj je Isus odrastao, ali nije poznato da li je to zapravo bila Isusova kuća.
Iako će nova istraživanja pružiti više uvida, naučnici smatraju da je malo verovatno da će ikada u potpunosti znati kakav je Isus zaista bio.
Gde je Sveti Gral?
Sveti gral, čaša iz koje je Isus pio na svojoj poslednjoj večeri sa svojim učenicima pre raspeća, nikada nije pronađen i gotovo sigurno nikada neće biti. U stvari, tek u srednjem veku je bilo veliko interesovanje za to, nakon što su oni koji su pisali neke od priča o kralju Arturu opisali potragu za Svetim gralom kao potragu koju su preuzeli kralj Artur i njegovi vitezovi.
Ne postoje ozbiljni naučni pokušaji da se pronađe Sveti gral, iako je i dalje popularan u fikciji, jer se koristi kao sredstvo za zaplet u filmovima poput Indijane Džonsa.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter