Lideri G7 zemalja složili su se da treba ograničiti cene ruske nafte i gasa kako bi pokušali da ograniče sposobnost Moskve da finansira vojnu operaciju u Ukrajini.
Zvaničnici, među koima je i američka ministarka finansija Dženet Jelen, kažu da će ta mera ograničiti cenu koju Rusija dobija za energiju, dok će zapadnim potrošačima omogućiti da i dalje dobijaju snabdevanje.
U nastavku su neka od najčešće postavljenih pitanja o tome kako ograničiti cene ruske nafte i gasa cene i kako se izboriti sa izazovima koji bi mogli da uslede.
Da li je to neko već radio?
Donekle sličan mehanizam uspostavljen je kao deo programa „nafta za hranu“ od strane Ujedinjenih nacija 1995. godine kako bi se Iraku omogućilo da prodaje naftu u zamenu za lekove i hranu.
Program koji je uvela administracija američkog predsednika Bila Klintona, trebalo je da zadovolji humanitarne potrebe običnih Iračana, dok je istovremeno trebala da spreči vladu Sadama Huseina da pojača vojne kapacitete.
Kupci nafte uplaćivali su novac na eskrov (escrow) račun koji vodi BNP Paribas banka. Novac je korišćen za plaćanje ratne odštete Kuvajtu, operacijama UN-a u Iraku, a Iraku samom je bilo dozvoljeno da kupuje regulisane artikle sa preostalim sredstvima.
Ovaj program je patio od široko rasprostranjene korupcije i zloupotrebe.
Dok su Ujedinjene nacije bile jedinstvene u suprotstavljanju vladi Sadama Huseina, telo je sada podeljeno oko ruske intervencije u Ukrajini.
Kina, Indija i Pakistan su među 35 zemalja koje su odbile da osude Rusiju. Kina i Indija postale su najveći kupci ruske nafte sa velikim popustom dok je Evropa smanjila uvoz.
Koji je cilj kartela kupaca?
Zapadni zvaničnici kažu da žele da podstaknu prodaju ruske nafte na nivoima malo iznad troškova proizvodnje kako bi osigurali smanjenje zarade Rusije dok ona održava proizvodnju.
Danas, Rusija prima više prihoda nego pre što je počela intervencija 24. februara, pošto je globalni rast cena posledica uvođenja sankcija.
Tamaš Varga iz kompanije PVM rekao je da ideja o ograničenju cena predstavlja dokaz da su direktne zabrane ruske nafte bile kontraproduktivne jer su ruski prihodi porasli.
Ali, stvaranje kartela kupaca koji će Rusiji izvlačiti petrodolare uz ublažavanje inflatornog pritiska cena nafte je prevelik izazov.
Velika nepoznanica je reakcija Vladimira Putina, rekao je Varga.
Ako ruski predsednik Vladimir Putin odluči da smanji izvoz nafte ili gasa, plan će se izjaloviti i dovesti do rasta cena: „To bi bio scenario iz noćne more – i za Evropu i za Rusiju“.
Na kom nivou će ograničiti cene nafte i gasa?
Sa referentnim cenama barela Brent od 110 do 120 dolara, ruska nafta se prodaje Kini i Indiji uz velike popuste i to po cenama od 30 do 40 dolara po barelu.
Zemlje G7 žele da smanje ruske prihode od nafte i to implicira ograničenje cene znatno ispod onoga što kupci trenutno plaćaju. Neki aktivisti se zalažu za veoma agresivno smanjenje, ukazujući na niske proizvodne troškove Rusije i tvrdeći da će nastaviti da prodaje naftu po bilo kojoj ceni iznad ovog nivoa, rekao je Ričard Mallison iz Enerdži Aspekta.
Troškovi ruske proizvodnje su 3 do 4 dolara po barelu i ruske firme bi verovatno mogle da profitiraju čak i kada bi cene nafte bile 25-30 dolara po barelu.
Da li će ograničenje funkcionisati preko osiguranja pošiljke?
Ograničiti cene na prodaju ruske nafte i gasa, a ima se i plan kako. To bi moglo da se sprovede putem osiguranja transporta, rekla je Luiz Dikson iz Ristad end Mallinson.
Međunarodna grupa klubova za zaštitu i obeštećenje u Londonu pokriva oko 95 odsto globalne flote za transport nafte.
Kupcima nafte iz Rusije moglo bi da se ponudi odustajanje od zabrane evropskog transportnog osiguranja, koje stupa na snagu početkom decembra, ako plaćaju po ili ispod gornje granice cene.
Međutim, postoje mnoge prepreke.
Najočiglednije je da Rusija možda neće pristati da prodaje po tim cenama, posebno ako je ograničenje veoma nisko i blizu cene proizvodnje, rekao je Dikson.
U stvari, Putin je već pokazao svoju spremnost da obustavi isporuke prirodnog gasa zemljama EU koje su odbile da ispune zahteve za plaćanje, dodaje on.
Sledeća prepreka bi bila Kina, koja bi mogla da prihvati rusko osiguranje, rekao je Dikson.
Da li će Kina i Indija sarađivati?
Indija je na primer obezbedila bezbedonosne sertifikate za desetine brodova, omogućavajući tako izvoz ruske nafte.
Rusija i neki kupci već pronalaze alternative evropskim tržištima osiguranja, koristeći kombinaciju lokalnih osiguravača i suverenih garancija. Dakle, ovaj mehanizam ne bi nametnuo puno učešće u ograničenju cena, rekao je Malinson.
Pored toga, evropski osiguravači možda neće želeti da budu odgovorni za praćenje gornje granice cena i mogli bi da odluče da izbegnu pokrivanje takvih poslova čak i ako su odricanja moguća, rekao je on.
EU bi takođe morala da izmeni sankcije koje je donela krajem maja, za šta bi trebala jednoglasna podrška.
S obzirom na teške pregovore u maju, neke zemlje su zabrinute zbog ponovnog otvaranja ovog pitanja i pružanja Mađarskoj i drugima još jedne prilike da se zalažu za ustupke Rusiji, rekao je Malinson.