Arheolozi u Poljskoj otkrili su ruševine stambene zgrade koja je nekada bila deo varšavskog geta tokom nacističkog režima.
Predratni stambeni objekat izgrađen je u ulici Gesija na prelazu iz 19. u 20. vek, rekao je arheolog Mihal Grabovski u intervjuu za Poljsku novinsku agenciju. Stručnjaci su otkrili podrum zgrade, uključujući niže delove zida.
Grabovski je rekao da iako zidovi nisu dobro očuvani, ukazuju na tragove ustanka u Varšavskom getu 1943. i nemačkog uništenja grada.
Iako su zidovi znatno oštećeni, kaldrmisano dvorište zgrade ostaje netaknuto, rekao je Grabovski.
Arheolozi su takođe otkrili nekoliko artefakata koji su verovatno pripadali stanovnicima geta, uključujući čepove za pivo, pribor za jelo, pepeljare, bočice za parfeme, bočice za lekove, fragmente kamenih pločica i stare novčiće.
Iskopavanje i istraživanje će se nastaviti oko dva meseca, kaže Grabovski.
Varšavski geto i ustanak
Prema Memorijalnom muzeju holokausta Sjedinjenih Država, 1940. godine nemačke vlasti su osnovale Varšavski geto u najvećem poljskom gradu, koji je takođe bio dom i Poljskoj najvećoj predratnoj jevrejskoj populaciji u Evropi.
Na svom vrhuncu, geto je bio dom za oko 400.000 Jevreja koji su živeli unutar zida od bodljikave žice visokog 4 m, saopštio je muzej.
Pročitajte još:
- DNR – Artjomovsk je u ruskim rukama
- Rusija upozorava na mogući haos na Arktiku
- Snimljena neverovatna pojava na nebu iznad Italije (FOTO)
Između 1940. i 1942. godine, jedna od zgrada u ulici Gesija funkcionisala je kao pritvorski centar poznat kao Gesiovka, rekli su stručnjaci.
Međutim, počevši od leta 1942, zvaničnici su započeli masovne deportacije iz Varšave, prevozeći jevrejske stanovnike u koncentracione logore.
Kada su policija i trupe stigli u geto 19. aprila 1943. da deportuju preostale stanovnike, usledio je ustanak, navodi muzej.
Ustanak u varšavskom getu bio je najveći jevrejski ustanak tokom Drugog svetskog rata i bio je to prva prava pobuna protiv nemačke okupacije.
U roku od mesec dana, Nemci su desetkovali ustanak i počeli da pale geto, navodi muzej.
Najmanje 7.000 Jevreja je poginulo tokom ustanka.
Još 42.000 deportovano je u logore za prisilni rad, a još 7.000 su zarobile nemačke snage, saopštio je muzej
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji