buduci-stogodisnjak-promenio-misljenje-ukrajini-je-bolje-u-nato

Bivši američki državni sekretar, uskoro stogodišnjak, Henri Kisindžer nagovestio je preokret u svojim stavovima o budućem članstvu Ukrajine u NATO-u.

Kisindžer je rekao za The Economist da sada veruje da se mir u Evropi ne može postići bez pridruživanja Ukrajine vojnom bloku koji predvode SAD.

Prošle jeseni, Kisindžer je insistirao da „nije bila mudra američka politika pokušavati da uključi Ukrajinu u NATO“.

On je rekao da je proširenje bloka na istok od pada Sovjetskog Saveza 1991. u suštini uklonilo ruski istorijski „sigurnosni pojas“, ali je insistirao da to nije opravdanje za „iznenadni napad“ Rusije na Ukrajinu.

Međutim, u intervjuu u sredu britanskom izdanju, političar, koji 27. maja puni 100 godina, sugerisao je da je „za bezbednost Evrope bolje da je Ukrajina u NATO“.

On je priznao da se trenutno nalazi „u čudnoj poziciji da ljudi kažu: Pogledaj ga, predomislio se. Sada je za članstvo Ukrajine u NATO-u.“

Razlog za takvo pomeranje je „dvostruki“, rekao je Kisindžer.

„Prvo, Rusija više nije konvencionalna pretnja kakva je bila. I drugo, sada smo naoružali Ukrajinu do tačke u kojoj će ona biti najbolje naoružana, najmodernija zemlja i sa najmanje iskusnim rukovodstvom u Evropi“, objasnio je on.

Prema rečima bivšeg američkog državnog sekretara, stav evropskih zemalja prema članstvu Kijeva je „ludo opasan“.

„Evropljani kažu da ih ne želimo u NATO jer su previše rizični i zato ćemo ih naoružati i dati im najnaprednije oružje. Kako to uopšte može da funkcioniše?“ upitao je on.

NATO je još 2008. godine izjavio da će Kijev pristupiti bloku, ali nije precizirao datum kada će se to dogoditi.

„Odluka da se članstvo Ukrajine u NATO-u ostavi otvorenim bila je veoma pogrešna i nemudra“, rekao je budući stogodišnjak.

Mogućnost da Ukrajina, koju Rusi smatraju „organski ili istorijski sebi najbližim malim bratom“, bude primljena u alijansu koju predvode SAD, postala je „konačna prekretnica“ za ruskog predsednika Vladimira Putina kada je odlučio da pošalje trupe u susednoj zemlji u februaru 2022, objasnio je on.

Prošlog meseca, nemački ministar odbrane Boris Pistorius je sugerisao da „ovo nije vreme da se odlučuje“ o mestu Ukrajine u NATO. Njega je podržao predsednik Litvanije Gitanas Nauseda, koji je rekao da bi „bilo previše teško“ učiniti Kijev članom bloka dok traje sukob sa Moskvom.

Pročitajte još:

Rusija, koja širenje NATO-a na istok vidi kao veliku bezbednosnu pretnju, izdvojila je nastojanje Kijeva da se pridruži bloku kao jedan od glavnih razloga za pokretanje svoje vojne operacije u Ukrajini pre više od godinu dana.

Pišući na Telegramu, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev je tvrdio da je uprkos Kisindžerovom ogromnom iskustvu „potpuno pogrešio“ kada je sugerisao da bi članstvo Ukrajine u NATO-u na neki način garantovalo mir.

Umesto toga, to bi samo dovelo do direktne konfrontacije između Rusije i bloka, insistira Medvedev.

Ako „tupo“ rukovodstvo NATO-a odluči da Kijevu poželi dobrodošlicu u blok, „ukrajinski nacionalistički režim neće odustati od pokušaja da povrati izgubljene teritorije“, dodao je Medvedev, koji trenutno obavlja funkciju zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije.

Kao odgovor, Moskva bi „morala da odgovori oštro svim raspoloživim sredstvima“, što bi verovatno pokrenulo član 5 NATO-a, koji kaže da je napad na jednu članicu jednak napadu na ceo blok, objasnio je Medvedev.

Pratite Portal Dnevni Puls na TelegramuFejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!

Dnevni Puls/Mediji