Naftna industrija Srbije, posle novog paketa sankcija EU, neće moći da se snabdevanja ruske sirove nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF). To su zvanično potvrdili i u resornom ministarstvu, a pitanje koje sledi, jeste šta bi to sada moglo značiti za domaće tržište nafte i iz ugla cene i iz ugla raspoloživih količina.
Novim paketom sankcija zabranjuje se snabdevanje ruskom sirovom naftom preko bilo koje luke, morskim putem, a NIS se snabdeva sirovom naftom koja se tankerima doprema do luke Omišalj (u Hrvatskoj).
To znači da nema mogućnosti da se do Rafinerije u Pančevu više doprema ruska sirova nafta“, rekli su u ministarstvu.
Kako su dodali, NIS bi sada mogao da uvozi sve ostale vrste sirove nafte sem ruske, kao što je u prethodnom periodu već uvozio naftu iz Iraka i nekih drugih zemalja.
Sva sirova nafta koju uvozimo u Srbiju dolazi tankerima do Omišlja na Krku i otuda se preko Jadranskog naftovoda, Janafa, transportuje za Srbiju, na reci Dunav.
Odatle se preko Novog Sada nafta transportuje do rafinerije u Pančevu, gde se dalje prerađuje.
Do pre nekoliko meseci, gotovo dve trećine nafte dobijali smo iz Iraka, oko 45 odsto ukupne količine uvoza. Iz Kazahstana nam je dolazilo 10 odsto nafte i iz Norveške oko 1 odsto.
Iz Rusije je tankerima stizalo u proseku oko 15 odsto naših potreba. Poslednjih meseci ove količine su povećane jer je ruska nafta bila jeftinija.
Poslednjih mesec dana kupujemo 60 odsto ruske nafte umesto iračke, jer je ruska jeftinija i ona dolazi preko Hrvatske – rekao je predsednik Aleksandar Vučić početkom maja.
Inače, sa naših naftnih polja proizvodimo dovoljno nafte da zadovoljimo oko 23 odsto potreba.
Miloš Zdravković, stručnjak za energetsku efikasnost, kaže da sa novim sankcijama, koje su došle sa 6. paketom, vrlo izvesno da Srbija sada kupuje naftu iz Iraka i Kazahstana. Na pitanje koje će to nositi posledice, a zajedno sa činjenicom da nećemo dobijaju rusku naftu, navodi dve činjenice.
Nafta je berzanska roba, što znači da cenu određuju ponuda i tražnja. U ovom slučaju, kada će ruske nafte biti manje, posledice bi mogle biti pritisak na tražnju, a to bi moglo da dovede i do veće cene na berzi – ocenio je Zdravković za domaće medije.
Ono što je sigurno jeste da će u narednom periodu jedno od ključnih strateških pitanja države biti da obezbedi uredno snadbevanje.
U narednom periodu, pored rešavanja pitanja snabdevanja, radiće se i na povećanju zaliha sirove nafte.
Jedna od očekivanih posledica novog paketa sankcija EU je i pritisak na tražnju, jer će i druge zemlje tražiti alternative uvozu nafte iz Rusije, zaključili su u resornom ministarstvu.
Jadranski naftovod (JANAF) sa sedištem u Zagrebu je 29. marta saopštio da uredba Evropske unije doneta 15. marta utiče na ugovor koji je JANAF zaključio sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), a koji važi do decembra 2022.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram