Svetski ekonomisti složili su se sa konstatacijom da je EU na korak od ekonomskog kolapsa, rastuće cene energenata pokrenule su lanac kriznih pojava u ekonomiji evrozone i neutralisale pozitivan efekat ukidanja ograničenja zbog kovida, navodi Forbs.
Evropska ekonomija bi se mogla suočiti sa recesijom već ove zime.
BDP evrozone će se smanjivati dva uzastopna kvartala, krajem 2022. i početkom 2023.
Ekonomisti nisu bili toliko pesimistični u pogledu izgleda ekonomskog rasta EU od novembra 2020. Početkom ove godine verovatnoća recesije bila je procenjena na samo 20%, dok se trenutno procenjuje da postoji preko 60% šanse da se ona dogodi.
Pogoršale su se i prognoze godišnjeg rasta BDP-a.
Ako je MMF krajem 2021. očekivao da će ekonomija evrozone sledeće godine porasti za 5%, sada su očekivanja upola manja – 2,6% (i 1,2% – u 2023).
Prognoza za najveću ekonomiju u regionu, Nemačku, za 2022. godinu pogoršana je skoro za polovinu, a za 2023. oko tri puta.
Ključni problem, zbog kog recesija u Evropi sada izgleda kao vrlo realan scenario, je rekordna inflacija.
U avgustu je zabeležen najveći rast cena u istoriji evrozone od 9,1 odsto na godišnjem nivou.
Glavni razlog za ubrzanje inflacije je smanjenje obima isporuka ruskog gasa i rizici njihovog potpunog prestanka.
Gasovod Severni tok 1, koji obezbeđuje oko trećinu evropskih potreba za prirodnim gasom, obustavio je snabdevanje na 10 dana u julu zbog tehničkih radova, međutim, ni nakon što su završeni, nije radio punim kapacitetom – tek za oko 20 %, ali je 31. avgusta ponovo prestao da radi, bez tačnog vremenskog okvira za nastavak.
Zbog toga su u avgustu cene gasa u Evropi za hiljadu kubnih metara premašile 3.000 dolara.
Visoke cene energije utiču na širok spektar sektora privrede.
Polovina evropskih kapaciteta za topljenje aluminijuma i cinka je već zatvorena.
Oko 70 odsto proizvodnje đubriva u Evropi zaustavljeno je zbog visokih cena gasa, sirovine za proizvodnju azotnih đubriva.
Dodatni pritisak na cene hrane dolazi zbog propadanja useva zbog najgore suše u poslednjih nekoliko decenija.
Nizak nivo Rajne stvaraće logističke poteškoće u Nemačkoj, a u Francuskoj nedostatak vode za hlađenje utiče na proizvodnju nuklearne energije.
Dodatne poteškoće evropskoj ekonomiji stvara pad evra.
U julu je evropska valuta prvi put posle 20 godina bila jeftinija od dolara, a krajem avgusta situacija se ponovila. Slaba valuta povećava troškove uvoza, uključujući i one za energente, koji su kritični za EU.
Evropska centralna banka se, pak, suočava sa dilemom – ne samo da mora da vrati inflaciju na cilj od 2 odsto, već i da bude svesna mnogo verovatnijeg rizika od recesije i opasnosti od viška rasta prinosa na državni dug evropskih zemalja.
Šef Centralne banke Grčke je ovu situaciju okarakterisao kao „mnogoglavu hidru“.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram
Dnevni Puls/Forbes