Подводни вулкан Тонга који је произвео спектакуларну ерупцију у јануару остаје запањујуц́е нетакнут.
Тим предвођен Новим Зеландом управо је завршио мапирање бокова подморске планине, за коју су многи мислили да је могла бити раскомадана због жестине догађаја.
Али структурно, Хунга-Тонга Хунга-Ха’апаи се није толико променио.
Ерупција Тонге изазвала је највец́у атмосферску експлозију забележену на Земљи у више од једног века.
То је изазвало цунамије широм Пацифика и у другим океанским басенима широм света. Чак је подигла облаке изнад Велике Британије, удаљене 16.500 км. На срец́у, само је неколико људи изгубило живот у краљевству Тонга.
Новозеландски Национални институт за истраживање воде и атмосфере (НИВА) мапирао је облик морског дна након ерупцијеХунга-Тонга Хунга-Ха’апаи (ХТХХ)
Иако је очигледно било доста таложења пепела и кретања седимента, вулкан наставља да стоји.
Вођа експедиције, поморски геолог (НИВА) Кевин Мекеј, рекао је да је затечен оним што је видео у подацима сонара Тангароа истраживачког пловила (РВ).
С обзиром на силовитост ерупције 15. јануара, очекивао сам да ц́е се здање или срушити или разнети, а то није случај – објаснио је он.
Иако је вулкан изгледао нетакнут, морско дно је показало неке драматичне ефекте ерупције. Има финог пешчаног блата и дубоких таласа пепела чак 50 км од вулкана, са издубљеним долинама и огромним гомилама седимента.
Из свог истраживања од 22.000 квадратних километара, тим Тангароа је израчунао да је на морско дно додато око 6 до 7 кубних км материјала.
Ово је пепео и камен који је вулкан првобитно избацио у ваздух, али који је потом пао назад у воду и спустио се низ бокове подморске планине да би прекрио дно океана.
Ова густина, или пирокластични, токови били су главни фактор у стварању таласа цунамија који су преплавили локална острва, рекао је Мекеј.
ХТХХ висок 1,8 км последњи пут је испитан 2016. Комбиновање претходних података са Тангароиним новим информацијама омогуц́ило је научницима да направе „мапу разлике“.
Таложење читавог новог материјала је означено црвеном бојом. Плава означава где је материјал изгубљен. Ово је углавном са подручја око врата вулкана. Истраживачи кажу да је 2 до 3 кубна километра отишло од горњих делова ХТХХ.
Поред сонарног истраживања, посада Тангароа је такође проучавала локални екосистем океана
Није изненађујуц́е да су бокови вулкана сада лишени биологије. Тим је морао да путује само око 15 км да би пронашао рибу и дагње које обитавају на другим подморским планинама.
Оба ова примера имплицирају отпорност животињске популације у региону“, рекао је стручњак за рибарство НИВА др Малколм Кларк. А ово је важно јер може дати увид у то како ерупција може утицати на околни морски живот и које су могуц́е шансе за опоравак.
Истраживачи су такође тестирали водени стуб на физичке и хемијске карактеристике. Укључујуц́и температуру, хранљиве материје и концентрацију кисеоника. На местима где је пао пепео, имао је ефекат ђубрења и изазвао цветање планктона. Али друга страна је да би истраживачи такође могли да идентификују зоне у којима је кисеоник у води исцрпљен.
Тим је направио хиљаде слика и прикупио стотине узорака током крстарења. Прикупљени су 115 језгара седимента и 250 кг стена, од којих су неки тек формирани током ерупције.
РВ Тангароа није вршио истраживање директно над отвараним Хунга-Тонга
Ово ц́е бити препуштено роботском чамцу који је развила британска компанија Сеа-Кит Интернатионал. 12-метарски површински брод без посаде, назван Макслимер, тренутно се налази у Сингапуру на путу за Тонгатапу, главно острво у Тонганском архипелагу.
Пошто се чамац може контролисати на даљину, биц́е му дозвољено да ради дуже време преко калдере. Опрез је оправдан јер се чини да је вулкан још увек активан.
НИВА морски еколог др Сарах Сибрук рекла је да је то очигледно из постојаног слоја пепела у близини вулкана на дубини од око 200 метара.
Наше почетне анализе о пореклу слоја пепела сугеришу да то није остатак јануарске ерупције, вец́ да уместо тога могу да покажу да се вулкан још увек испушта. То јест, активно испушта вулкански пепео, иако у далеко мањим размерама – објаснила је.
Очекује се да ц́е информације из Маклимерове опреме са више зрака сонара бити посебно поучне. Поморски брод који је пловио преко калдере недавно је открио да се дубина воде над калдером драматично повец́ала.
Пре ерупције било је само 150-200м морске воде. После ерупције сада има 800 м или више воде. ХТХХ-ова магма комора је издубљена.
Макслимер дефинитивно има способност да измери толику дубину – рекао је Мекеј. И оно чему се заиста надамо је да када добијемо заиста тачну мапу калдере, можемо потврдити оне количине материјала које смо вец́ у почетку назначили.
Једномесечни пројекат мапирања РВ Тангароа финансирала је Јапанска фондација Ниппон. Организацију је радила НИВА, заједно са Сеабед2030, што је међународни напор да се правилно уцрта дно Земљиног океана.
Пратите нас на друштвеним мрежама Фејсбук, Телеграм и Твитер