Istraživači sa Instituta Maks Plank za morsku mikrobiologiju izveštavaju da su planine šećera otkrivene ispod livada morske trave širom svetskih okeana.
Livade morske trave su među ekosistemima koji najviše sakupljaju ugljenik. Samo jedan kvadratni kilometar morske trave skladišti skoro dvostruko više ugljenika od šuma na kopnu po stopi 35 puta brže, prema Institutu.
Da bi bolje razumeli ove elektrane koje hvataju ugljenik, naučnici su sproveli studiju na italijanskom ostrvu Elba. Tu su uzeli uzorke livada morske trave i okolnih sedimenata. Njihovi podaci su otkrili da su koncentracije šećera ispod morske trave bile najmanje 80 puta veće od onih koje se nalaze u drugim morskim ekosistemima.
Da ovo stavimo u perspektivu: procenjujemo da širom sveta postoji između 0,6 i 1,3 miliona tona šećera. Taj šećer je uglavnom u obliku saharoze – naveo je Manuel Libeke, naučnik sa Instituta, u saopštenju za štampu.
To je otprilike uporedivo sa količinom šećera u 32 milijarde limenki koka-kole!
Razumevanje uloge mikroorganizama
Morska trava troši značajne nivoe ugljen-dioksida zbog svoje simbiotske veze sa bakterijama u kojima obe vrste imaju koristi jedna od druge.
Sunčeva svetlost omogućava biljci da uhvati ugljen-dioksid iz vode i pretvori ga u molekule šećera, koji se sastoje od ugljenika, vodonika i kiseonika. Tokom perioda najveće sunčeve svetlosti, kao što je rano popodne ili letnja sezona, biljke proizvode više šećera nego što im je potrebno. Na taj način biljke skladište dodatnu saharozu oko svog korena u morskom dnu.
Bakterije koje žive oko korena biljaka troše ovaj šećer. Bakterijama šećer daje energiju za proizvodnju više hranljivih materija, kao što je azot. Azot oplođuje livade morske trave. Ovaj simbiotski odnos je po prvi put dokumentovao istraživački tim i objavljen je u Nature Ecology & Evolution.
Studija je objavila da džinovske gomile viška šećera nisu konzumirale bakterije zbog fenolnih jedinjenja koje oslobađa morska trava. A poznato je da mnogi mikroorganizmi ne mogu da svare ova jedinjenja. Ovo je bio ključni nalaz za istraživače. To potvrđuje da ugljenik u šećeru ostaje u ovim podvodnim ekosistemima i van atmosfere.
U istraživanju je navedeno da bi, ako bi mikroorganizmi konzumirali saharozu pohranjenu u korenu morske trave, u atmosferu bilo ispušteno najmanje 1,54 miliona tona ugljen-dioksida. To je ekvivalentno emisiji ugljenika od 330.000 automobila u jednoj godini.
Ugrožena staništa
Livade morske trave čine 10 odsto kapaciteta za skladištenje ugljenika u okeanu. One pokrivaju samo 0,2 odsto morskog dna. Istraživači su izvestili da uprkos kritičnoj ulozi livada morske trave u globalnom ciklusu ugljenika, one su u brzom padu zbog razvoja na obali i stresora koje nameće promenljiva klima.
Do 33 procenta globalne morske trave je možda već izgubljeno. Institut navodi da je to „uporedivo sa gubitkom koralnih grebena i tropskih prašuma“.
Naša studija doprinosi našem razumevanju jednog od najkritičnijih obalnih staništa na našoj planeti i naglašava koliko je važno da se očuvaju ovi ekosistemi plavog ugljenika – navela je prva autorka studije, Megi Sogin, u saopštenju za javnost.