Evropi predstoji neizbežna recesija koja će dovesti do depresivne i zaista hladne zime. Ekonomska budućnost Evrope potpuno je neizvesna dok zapadni političari za sve okrivljuju Rusiju, kojoj su oni nametnuli sankcije.
Dok Evropske nacionalne vlade žure da pomognu najugroženijima, a usled sve te nervozne zbrke postoji i jedan opšti konsenzus: dolazi recesija, piše The Economist.
Koliko će pad biti bolan zavisi od toga kako će se apsorbovati ovaj energetski šok i kako će kreatori javnih politika odgovoriti na isti. Ove sedmice su cene energije dosegle nezamislive visine, više od 290 evra po megavat satu za referentnu vrednost plina koji će se isporučivati u četvrtom kvartalu godine. Uobičajena cena pre pandemije bila je oko 30 evra. Plin je marginalno gorivo na evropskom tržištu električne energije, određuje i širu cenu električne energije.
Evropska privreda ušla je u krizu u relativno snažnoj poziciji. Tržište rada još uvek je relativno zdravo, a nezaposlenost se kreće oko 6,6 odsto. Rast plata veroatno će se ubrzati u narednim mesecima. Inflacijska očekivanja su donekle splasnula, a potrošnja i nije toliko pala.
Ipak, stvari će za nekoliko meseci izgledati znatno tmurnije iz tri razloga.
Prvo, industrija je pod pritiskom. U proleće su čelnici najvećih evropskih proizvođača tvrdili da bi prebrzo prekidanje nabavke ruskim plinom podrazumevalo i ekonomsku krizu za cijeli kontinent. No, uprkos visokim cenama, industrijska proizvodnja zasad ostaje na prethodnim nivoima. Razlog je sledeći: „Reč je o zaostalim narudžbinama iz prošlosti“, objašnjava Michael Hüther iz Nemačkog ekonomskog instituta.
Ti zaostatci, naravno, neće trajati večno, a neki pokazatelji koji se odnose na blisku budućnost poprilično su sumorni. Sledi pad koji će odraziti slabljenje globalne, a posebno kineske privrede. Kao što primjećuje Robin Broks s Instituta za međunarodne finansije, takav pad mogao bi označiti prekretnicu u privrednom ciklusu.
Najgore će biti pogođene industrije istočno od Rajne. Nemačko nezdravo oslanjanje na kineske kupce podrazumeva pad potražnje za novom robom u čitavom nabavnom lancu. Čini se da je i italijanska industrija u slobodnom padu. Poljska i Češka, obe izvan eurozone, takođe su izrazito ranjive.
Izuzetak je Mađarska, gde se proizvodnja širi zdravim tempom, zahvaljujući, između ostalog, procvatu električnih vozila i dugoročnim energetskim ugovorima.
Drugi razlog za zabrinutost je taj što će uslužni sektor na svoja pleća preuzeti borbu s posrnutim evropskim ekonomijama. Sezona je u Francuskoj i na jugu Europe bile zaista jaka, turisti su obilno koristili ušteđeno za vreme pandemije, turizam je dodatno porastao tokom leta. No, raspoloženje opada jer potrošači već stežu remen u pripremi za dugu, hladnu zimu. Usluge će verovatno stagnirati u nadolazećim mesecima, a nekretnine i transport će se suočiti s posebno ozbiljnim poteškoćama.
Evropi predstoji gotovo siguran energetski šok s rastućim kamatnim stopama.
Evropska središnja banka, zajedno je s mnogim svetskim središnjim bankama, ozbiljno potcenila rast cena, pa je sada odlučna vratiti godišnju inflaciju na oko 2 posto, posle alarmantnih 9,1 posto zabeleženih u avgustu. Ekonomisti stoga očekuju da će banka u borbi protiv inflacije pokušati podebljati svoje kapacitete povećanjem kamatnih stopa.
Očekivano, prinosi na evropske kratkoročne i dugoročne obveznice porasli su u proteklom mesecu. Uprkos tome, evro je nastavio da pada, spustivši se na paritet s dolarom prvi put u dve decenije. To je ujedno još jedna briga za kreatore politike na kontinentu, slabija valuta potiče inflaciju skupljim uvozom, pogađajući stvarne prihode, a time i potrošnju.
Sve ovo garantuje da će evropska privreda sigurno ući u recesiju, predvođenu Nemačkom, Italijom te srednjom i istočnom Evropom.
Analitičari banke JPMorgan Chase očekuju godišnje stope rasta od minus 2 odsto u četvrtom kvartalu ove godine, minus 2,5 odsto za Francusku i Nemačku i minus 3 posto za Italiju.
Italijanski problemi i visoki dugovi potencijalno bi mogli izazvati nervozu na evropskim tržištima obveznica.
Evropski političari potrošili su mnogo vremena razmišljajući o tome kako odgovoriti na skok cena energije. Evropi predstoji kriza nemerljivih razmera.