Fosilni ostaci koji pripadaju nekim od najstarijih predaka čovečanstva daleko su stariji nego što su naučnici prvobitno mislili, kaže novo istraživanje.
Fosilni ostaci, uključujući i onaj koji pripada drevnoj pećinskoj ženi gospođi Ples, bili su sahranjeni milenijumima u južnoafričkim pećinama poznatim kao Kolevka čovečanstva.
Savremene metode testiranja sada sugerišu da je grupa ranih ljudi lutala zemljom pre između 3,4 i 3,7 miliona godina.
Ova nova vremenska linija mogla bi da preoblikuje uobičajena shvatanja ljudske evolucije.
To znači da sada postoji više mogućih načina na koje su naši preci mogli evoluirati u rane ljude.
Godinama su naučnici verovali da je vrsta Australopithecus africanus, čiji su fosili otkriveni u pećinama Sterkfontein u blizini Johanesburga, bila stara manje od 2,6 miliona godina.
Podzemni kompleks je dao više ranih ljudskih ostataka nego bilo gde drugde na svetu, uključujući skoro kompletnu lobanju otkrivenu 1947. godine koja je pripadala ranoj pećinskoj ženi nazvanu gospođa Ples.
Prema Smithsonijan muzeju, ove vrste, koje su hodale na dve noge, bile su mnogo niže od savremenih ljudi.
Muškarci su prosečno bili visoki 138 cm, a žene 115 cm.
Ali nove radioaktivne tehnike datiranja sugerišu da su gospođa Ples i ostali otkriveni oko nje zapravo milion godina stariji nego što se to ranije mislilo.
Istraživači su došli do revidirane starosti testirajući sediment oko fosila na nivoe retkog izotopa nastalog kada su stene bile izložene kosmičkim zracima, pre nego što su pale u pećinu.
Ranije su naučnici smatrali da su hominidi Australopithecus africanus premladi da bi evoluirali u homo genus, naše pretke, koji su već lutali zemljom pre oko 2,2 miliona godina.
Ovi nalazi sada sugerišu da su imali još milion dodatnih godina da naprave taj evolucioni skok, što čini mogućnost da su gospođa Ples i vrsta čiji je deo bila preci ranih ljudi.
Kao rezultat toga, ova vrsta je postojala na Zemlji u isto vreme kada i majmun poznat kao Lusi, čiji su ostaci stari 3,2 miliona godina koji pripadaju afričkom Australopithecus afarensis dugo smatrani vrstom koja je dovela do nastanka najranijih ljudi.
Ažurirana vremenska linija znači da su dve vrste mogle da komuniciraju i razmnožavaju se, kažu naučnici, što komplikuje našu sliku o tome odakle su ljudi došli i sugeriše da to možda nije bila tako jednostavna evoluciona linija.
To znači da je naše porodično stablo „više kao grm“, rekao je francuski naučnik Loran Brisel koji je bio deo studije.