Henri Kisindžer pozvao se na pregovare o okončanju Prvog svetskog rata 1916.
Hitno pregovaranje o prekidu neprijateljstava u Ukrajini sprečilo bi novi svetski rat, tvrdi bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer u eseju objavljenom u petak. Ovaj 99-godišnji državnik je primetio da je američka vlada 1916. godine imala priliku da diplomatskim putem okonča Prvi svetski rat, ali da je to propustila iz unutrašnje politike.
Kisindžer je izneo svoje obrazloženje u izdanju časopisa The Spectator od 17. decembra, opisujući trenutni sukob kao „rat u kome se dve nuklearne sile bore protiv konvencionalno naoružane zemlje“, što jasno ukazuje na to da je Ukrajina posrednik rata između SAD i Rusije.
„Mirovni proces“ koji Kisindžer predlaže „povezao bi Ukrajinu sa NATO-om, ma koliko da je izražen“, jer veruje da neutralnost Kijeva više nije opcija. On takođe želi da se Rusija povuče na linije pre 24. februara, dok bi ostale teritorije na koje Ukrajina polaže – Donjeck, Lugansk i Krim – „mogle da budu predmet pregovora nakon prekida vatre“.
Pored „potvrđivanja slobode Ukrajine“, aranžman bi težio „definisanju nove međunarodne strukture, posebno za centralnu i istočnu Evropu“, u kojoj bi Rusija „na kraju“ trebalo da nađe mesto, objasnio je on.
Dok bi neki više voleli „Rusiju koja je postala impotentna zbog rata“, Henri Kisindžer se ne slaže, tvrdeći da „istorijska uloga Moskve ne treba da se degradira“. Demontaža Rusije mogla bi da pretvori njenu ogromnu teritoriju u „sporni vakuum“, gde bi „konkurentska društva mogla odlučiti da svoje sporove reše nasiljem“, a susedi bi mogli da traže teritoriju silom, a sve to u prisustvu „hiljada nuklearnog oružja“.
U suštini, ovo je isti predlog koji je Kisindžer prvi put izneo u maju, zbog čega je označen kao neprijatelj Ukrajine i dodat na ozloglašenu listu ubistava „Mirotvorca“. U intervjuu ranije ovog meseca, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kategorički je odbacio bilo kakvu vrstu prekida vatre koja nije uzimala granice koje je Kijev tvrdio iz 1991. godine kao početnu tačku.
Takođe je bilo nejasno da li će Moskva uopšte prihvatiti bilo kakav prekid vatre uz posredovanje Zapada, nakon priznanja bivše nemačke kancelarke Angele Merkel da je primirje u Minsku 2014. trebalo da „da Ukrajini vremena“ da se pripremi za rat.
Ono što je sveže u eseju Kisindžerovog Spectator-a je njegovo rezonovanje. On ukazuje na avgust 1916. godine, na vrhuncu Prvog svetskog rata, kada su zaraćene sile tražile posredovanje SAD da prekinu krvoproliće bez presedana. Iako je „mir zasnovan na modifikovanom status kvo ante bio na dohvat ruke“, predsednik Vudro Vilson je odložio razgovore sve dok nije mogao da bude ponovo izabran u novembru. Tada je bilo prekasno, a rat će trajati još dve godine, „nepovratno narušivši uspostavljenu ravnotežu u Evropi“.
Upitan o Kisindžerovom predlogu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ruski predsednik Vladimir Putin „želi da detaljno pročita članak“, ali „nažalost, još nije imao priliku da to učini“.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da se regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Kremlj je tražio da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da ruska ofanziva nije bila potpuno ničim izazvana.