Tokom Zlatnog doba piraterije opasnost je bila stalna, pa s tim u vezi su bile i česte povrede od hladnog i vatrenog oružja.
Pirati su se suočavali sa mecima, krhotinama i bolestima poput skorbuta, žute groznice, malarije i malih boginja, stoga su vešti hirurzi bili neophodni na brodu.
Hirurzi pirati iz 18. veka, često su nazivani „gospodari“, prema njima se gajilo strahopoštovanje.
Ovi vitalni iscelitelji su učili kroz sedmogodišnje naukovanje gde je izučavana i teorija.
Puštanje krvi je bilo uobičajeno, uprkos ograničenim medicinskim alatima.
Hirurzi su bili različiti, od plaćenih sluga koji su ispekli zanat do avanturističkih lekara.
Pirati su poštovali hirurge, nudeći bolje plate i privilegije.
Kako su se pomorski zakoni pooštravali, pirati su morali da pribegnu sili da bi obezbedili usluge ovih neprocenjivih praktičara, shvatajući da su njihove veštine neophodne za lečenje ratnih rana i bolesti.
Njihove dužnosti uključivale su lečenje povreda, brijanje brade i šišanje.
Brijača nije bilo dovoljno, pa nije bila ni retkost da su mornari neobrijani.
U borbi, povrede su se kretale od rana od mača do opekotina, sa gelerima koji su nanosili strašnu štetu.
Pročitajte još:
- Alkaraz se nada da može prestići Đokovića na ATP listi – Otišao u Kinu po bodove dok Novak odmara
- Iz Nagorno Karabaha izbeglo oko 100.000 ljudi – Teška sudbina Jermena se nastavlja
Hirurzi su operacije izvodili na skučenim palubama uz rudimentarnu anesteziju.
Uprkos opasnostima od infekcije, poštovane su neke sanitarne prakse.
Udovi su amputirani ako je bilo potrebno, što je dovelo do poveza na oku i klinova na nogama.
Povređeni pirati dobijali su nadoknadu u novcu ili robovima.
Bez hirurga pirati su pribegavali grubom samolečenju.
Pratite Portal Dnevni Puls na Fejsbuku i Viberu!
Dnevni Puls/Ancient Origins