Inflacija u evrozoni skočila je na još jedan rekord u julu, podstaknuta višim cenama energenata ali je ekonomija i dalje uspela bolje od očekivanog, iako skromnog, rasta u drugom kvartalu.
U evrozoni godišnja inflacija u 19 zemalja je porasla na 8,9 odsto u julu, što je povećanje sa 8,6 odsto u junu, pokazuju podaci koje je u petak objavila agencija za statistiku Evropske unije.
Mesecima je inflacija bila na najvišim nivoima od 1997. godine, kada je počelo vođenje evidencije o evru, što je dovelo do toga da Evropska centralna banka prošle nedelje podiže kamatne stope prvi put u 11 godina i signalizira još jedan podsticaj u septembru.
Cene energenata su u julu porasle za 39,7%, samo nešto niže nego prethodnog meseca zbog zabrinutosti za snabdevanje gasom. Cene hrane, alkohola i duvana porasle su za 9,8%, brže od povećanja objavljenog prošlog meseca zbog viših troškova transporta, nestašice.
Još jedno ružno očitavanje inflacije za jul – rekao je Bert Kolijn, viši ekonomista evrozone za ING banku, dodajući da – nema neposrednog znaka olakšanja.
Ekonomija evrozone je u međuvremenu porasla od aprila do juna, povećavši se za 0,7% u poređenju sa prethodnim kvartalom, uprkos stagnaciji u Nemačkoj, tradicionalnom ekonomskom pokretaču Evrope. Francuska je izbegla strah od recesije tako što je zabeležila skromni rast od 0,5%, dok su Italija i Španija premašile očekivanja sa ekspanzijama od 1% i 1,1%, respektivno.
Ekonomisti su ukazali na oživljavanje turizma nakon pandemije, sa aerodromima i avio-kompanijama sa manjkom osobljem ovog leta, što je dovelo do haosa.
S obzirom da inflacija nastavlja da raste više nego što se očekivalo, analitičari očekuju da će ekonomski rast biti poslednji tračak dobrih vesti, sa inflacijom, rastućim kamatnim stopama i pogoršanjem energetske krize koji će kasnije ove godine gurnuti region u recesiju.
Ovo će verovatno biti onoliko dobro koliko će biti za evrozonu u doglednoj budućnosti – napisao je u napomeni analitičara Endrju Keningem, glavni evropski ekonomista za Capital Economics.
Rast Evrope je u suprotnosti sa Sjedinjenim Državama, čija je privreda pala dva kvartala zaredom, što je izazvalo strah od recesije sa inflacijom na najvišoj visini od 40 godina. Ali tržište rada je još jače nego pre pandemije, a većina ekonomista, uključujući predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela, izjavila je da ne misli da je privreda u recesiji.
Mnogi, međutim, sve više očekuju da će ekonomski pad u SAD početi kasnije ove ili sledeće godine, slično kao u Evropi.
Rizik za Evropu je u velikoj meri vezan za njeno oslanjanje na rusku energiju.
Smanjenja ove nedelje kroz gasovod Severni tok 1 do Nemačke, povećalo je strahove da bi Kremlj mogao u potpunosti da prekine snabdevanje. To bi nametnulo racionalizaciju energetski intenzivne industrije i povećalo ionako rekordne nivoe inflacije izazvane rastućim cenama energije, preteći da gurne blok od 27 zemalja u recesiju.
Dok su vlade Evropske unije ove nedelje odobrile meru za smanjenje upotrebe gasa za 15 odsto i donele su smanjenje poreza i subvencija kako bi ublažile krizu troškova života.
Hladna zima, kada potražnja za prirodnim gasom raste, mogla bi smanjiti nivoe skladišta za koje se vlade sada trude da popune.
S obzirom da je snabdevanje gasom u regionu sada smanjeno i da će inflacija ostati visoka neko vreme, evrozona će verovatno pasti u recesiju – rekao je u analizi ove nedelje Majkl Tran, pomoćnik ekonomiste u Capital Economics.
Dok je Evropska centralna banka počela da povećava stope da bi ohladila inflaciju, zaostala je za drugim centralnim bankama poput Fed-a i Banke Engleske u poskupljivanju kredita, plašeći se ogromnog uticaja skokovitih cena energije.
Uticaj nedavnog povećanja stope ECB-a na inflaciju bio je veoma ograničen, iako doprinosi daljem hlađenju tražnje u evrozoni – napisao je Kolijn iz ING-a.
S obzirom da se nazire recesija i inflacija dostiže nove maksimume, pitanje je kako će ECB odgovoriti na ekonomiju koja se već hladi – rekao je on.