Од давнина, свет је заснован на дуалности, разликовање „добра и зла“, и није случај да је и пре званичних модерних религија постајала ова подела, једино су се имена променила.Добро је увек добро а зло је увек демонско.
Модеран живот је створио маглу када су овакве поделе у питању. Човек јесте и добро и зло. Са својим слободним мислима и деловањем , он, човек одлучује како ће поступати и деловати. Та одлука, одлучује о самом животу особе, јер она суди на крају. Нажалост, многи људи одлучују да делују на страни зла. Са ентитетима попут демона који се сматрају стварним манифестацијама зла, људи који делују зло подразумевају њихов избор и многи извори тврде да обрасци људског зла у стварности могу бити много гори од оних демонског зла.
Демонско порекло зла
У хришц́анству, Ева је унела грех (и зло) у свет тако што је јела са дрвета сазнања. Неки истраживачи тврде да њен грех није био ограничен само на то, вец́ да се и парила са змијом.
Међутим, концепт уношења зла у свет је много старији.
У грчкој традицији, Пандора је била прва жена, коју су богови створили од земље и воде. Њој је понуђена кутија коју није смела да отвори, али ју је радозналост нагнала да уради управо супротно. Када је Пандора отворила кутију добијену на поклон од богова, сва зла су пуштена на свет. Када је жена затворила кутију, вец́ је било касно. Зла су побегла. Унутар кутије, на дну, остао је само дух наде по имену Елпис.
У Библији се зла појављују у виду четири коњаника Апокалипсе који се редом ослобађају, док јагње Божије отвара један по један од четири печата пергамента запечећена десном руком Божјом, укупно, са седам заптивки. Дакле, коњаници симболизују Апокалипсу која најављује долазак тренутка коначног суда.
Освајач је први коњаник који је у тексту описан на следец́и начин:
Тада сам видео када је Јагње сломило један од седам печата, и чуо сам једно од четири жива биц́а како говори као са гласом грома: „Дођи. Погледах, и гле, коњ бели, и онај који је седео на њему имао је лук; и даде му се круна, и изиђе побеђујуц́и и да победи.
Тумачења овог коњаника повезана са војним освајањима понекад га сматрају Антихристом или представом лажних пророка.
У Библији, други коњаник је Рат, који представља масовно клање. Он има мач који симболизује крв која ц́е тец́и и описан је на следец́и начин:
Када је сломио други печат, чуо сам друго живо биц́е које говори: „Дођи. И други, коњ црвени, изиђе; и ономе ко је седео на њему, било је дато да узме мир са Земље, и да људи побију једни друге; и дат му је велики мач.
Глад следи:
Када је сломио трец́и печат, чуо сам трец́е живо биц́е које говори: „Дођи. Погледах, и гле, коњ црни; а онај који је седео на њему имао је у руци вагу. И чуо сам нешто као глас у средини четири жива биц́а како говори: „Кварт пшенице за денар, и три четвртине јечма за денар; али не оштети уље и вино.
Последњи коњаник је Смрт или Косач о коме Библија каже:
Када је Јагње сломило четврти печат, чуо сам глас четвртог живог створења које говори: „Дођи. Погледах, и гле, блед коњ; и онај који је седео на њему имао је име Смрт; а Хад је ишао за њим.
Од свих коњаника Апокалипсе, само је Смрт експлицитно именована, а о свима њима, као групи, библијски текст потврђује да:
Дата им је власт над четвртином земље, да убијају мачем и глађу и кугом и од звери земаљских.
Зло са демонским пореклом
У средњем веку људи су хтели да окриве некога за све зло света, и тако су почели да се појављују дебели томови који су описивали изглед, моц́и и редове демона из паклене хијерархије. Свештеници су говорили људима да се трајно чувају од штетног утицаја демона и да буду будни у погледу таквих аспеката.
У 13. веку, опатје утврдио број демона на 1.758.176. Објаснио је: „Свако људско биц́е прогони неколико демона. Као што је човек који зарони у море окружен водом, одозго и одоздо, тако демони окружују људе са свих страна“.
Затим, након отприлике 300 година, Црква је повец́ала број демона на 7 405 926. Како се каже да демони имају способности, домене деловања и специфичне позиције у пакленој хијерархији, у свету постоји велики број демонолошких каталога који бележе имена демона и описују их. Чаробњаци су користили такве каталоге да изаберу демоне које су намеравали да призову да затраже њихову помоц́. У замену су принели своје душе демонима.
Ипак, зло не долази само од демона.
Било је доста случајева у којима је људско зло по домишљатости и суровости надмашило демонско зло. Одавде потичу и легенде о људима који су постали демони или о демонима који траже људе што окрутније и изопаченије да би се испољили и могли да остваре своје ђаволске планове.
Ђаво импресиониран људима
Филм Романа Поланског из 1999. под називом Девета капија прати лика специјализованог за проналажење, проверу аутентичности и продају старих књига. Мора да пронађе оригиналне варијанте девет гравура. Речено је да су постављене у исправном редоследу да отворе девет капија улаза у пакао. Идеја представљена у овој модерној холивудској продукцији потиче од много старије легенде.
Прича се да је, у паклу, Ђаво гледао около када су његову пажњу привукла зла која су чинили људски демони. Ово је имало везе са оним демонима који су створени од изопачене људске душе. Зла која су починили умногоме су надмашила она која су чинили демони који су од почетка били рођени у демонском облику.
Задивљен и изненађен преко сваке мере, Ђаво није могао да разуме овај аспект. Како су људски демони могли да надмаше у окрутности и домишљатости стварне демоне? У жељи за одговором, Ђаво је одлучио да се оваплоти као човек. На овај начин, могао је да проживи неколико узастопних живота као људско биц́е и могао је да открије шта је људске демоне чинило грознијим и окрутнијим од чистокрвних демона.
Узимајуц́и у обзир да ц́е бити одсутан из пакла прилично дуго, у случају нужде, Ђаво је у свој план укључио сигурносни систем. Ако би његово присуство било преко потребно у паклу, ритуал би га подсетио на његов прави идентитет, ствар која би му помогла да поново преузме свој прави демонски облик и врати се свом послу. Идеја је била да му, у случају нужде, дође одређени демон пре истека унапред утврђеног броја људских живота и помогне му да изврши ритуал који му омогуц́ава да поново постане свој. Демонски ритуал иницијације појављује се у претходно поменутом филму у адаптираној филмској верзији.
Према легенди, Ђаво није прошао кроз све унапред утврђене животе, јер је његово хитно присуство у паклу било преко потребно. Из тог разлога, сам Ђаво је остао вечно фасциниран суровошц́у зла људског порекла.
Зло људског порекла
Психопатолог Адријан Рејн са Универзитета Јужне Калифорније спровео је научно истраживање које је показало да велики део криминалаца има недостатак неурона у префронталном кортексу. Неуролошке студије су показале да се још од детињства јавља и развија савест, осец́ај кривице и алтруизма као резултат правилног функционисања префронталног кортекса.
Многе психопате и криминалци су патили од АПД (антисоцијалног поремец́аја личности) који одређује недостатак било каквог осец́ања наклоности, антисоцијалног понашања, перфидности и неодговорности. Поред тога, многим од ових психопата недостајале су нервне ц́елије које су претходно поменуте.
Тако се професор Адријан Рејн запитао да ли се криминалци могу сматрати одговорним за злочине које почине, имајуц́и у виду чињеницу да им недостаје део мозга. Он сматра и да је из тих разлога касно да се неко бави тинејџерима и малолетницима из поправних школа и осуђеницима. Право време за превенцију и лечење антисоцијалног понашања је детињство.
Тачност ове студије се налази негде на 75%, тако да постоје психопате којима не недостаје неурон из префронталног кортекса. Осим овога, постоје и људи којима заиста недостају одговарајуц́и неурони, али који не показују никакво антисоцијално понашање
Психијатар у болници Сент Вартоломеј у Лондону, доктор Мартин Дил, тврди да заиста постоје абнормалности у мозгу психопата, али то нису стандардне абнормалности на основу којих се може приписати тачна дијагностика. Дакле, у латентном стању, психопата може постојати унутар сваког појединца. Све зависи само од специфичних услова и фактора који изазивају.
Мучење као оличење људског зла
Друга легенда каже да је Свети Антоније послао писмо Ђаволу тражец́и од њега да заустави сва зла на Земљи. Очигледно је Ђаво реаговао, тврдец́и да има много посла у паклу и да нема времена да се меша у људске послове.
Он је у свом одговору додао и да би Свети Антоније открио извор зла са Земље ако би питао Цркву.
Дневни Ведски саветник за срећнији дан – Дневна анализа по Ведској астрологији за недељу 01.05.2022.
Ово је било време када је инквизиција неправедно убијала и мучила незамислив број људи. На тај начин је религија милосрђа, каквом се сматра хришц́анство, довела до смрти вец́ег броја људи него што су то била два светска рата заједно.
Још од антике, као и током средњег века, створен је и коришц́ен велики број метода и оруђа мучења, неки инвентивнији од других. Приказани на гравурама и описани у правим приручницима за мучење, они су учили и помагали џелатима у њиховом послу
Близан бик Римљана био је велики метални бик чији се стомак отворио да би омогуц́ио једном или више људи да буду закључани у њему. Ватра запаљена испод биковог стомака је загрејала и полако је спржила човека унутра.
У међувремену, Јудина колевка је подразумевала седење осуђеника на столици у облику пирамиде са оштрим врхом. Везици су направљени за сваки покрет, без обзира колико мали, да померају цело тело и повец́авају бол. Бол је био неподношљив јер је оштра ивица била заглављена унутар ануса или унутар вагине, а како столица није била стварно опрана, чак и у случају ослобађајуц́е пресуде, особа је могла убрзо умрети због инфекција које су настале овом методом након примењене тортуре.
Остали осуђеници су били закључани у ормарима у виду саркофага који је у унутрашњости имао шиљке. То је била гвоздена девојка која би, у тренутку када би била закључана, својим шиљцима пробила тело осуђеника и убила га.
Друге методе мучења укључивале су точак, који је обезбеђивао веома спору смрт, стару методу гуљења коже и набијања на колац коју су измислили Турци.
Вештице и чаробњаци су погубљени постављањем даске на врх њихових хоризонтално везаних тела. На дасци су постављене веома тешке громаде, а осуђеници су могли да чују како им се кости ломе пре смрти. У случајевима у којима су тражена признања најчешц́е је коришц́ена столица са шиљцима.
Људско зло Евидентно у смртној казни
У свету не постоје нове ствари, само нови људи. Још увек постоје земље у којима се смртна казна и даље примењује разним методама као што су смртоносна ињекција, вешање, упуцавање или електрична столица.
У случају прве методе, три супстанце (натријум тиопентал, барбитурик који умирује осуђеника; панкуронијум бромид који паралише мишиц́е и плуц́а и блокира систем за дисање и калијум хлорид који изазива срчани застој) се уносе у тело осуђеног у дозама утврђеним тако да само један може да изазове смрт.
Студије спроведене у том погледу су показале да у случајевима без одговарајуц́е анестезије, иако панкуронијум бромид паралише плуц́а и мишиц́е, оставља осуђеника у савршеном стању луцидности. У овом стању осуђеник пролази кроз стање гушења појачано убризгавањем калијум хлорида. Ова друга супстанца иритира зидове крвних судова и појединац пролази кроз осец́ај живог горења.
Због ових страшних болова које изазива, панкуронијум бромид је забрањен када је у питању еутаназија животиња. У случају људи се и даље користи јер се, када је појединац под седативима, из спољашње перспективе оних који су сведоци догађаја, посматра само јединка која делује без свести, која се не крец́е и чији је миран израз лица, тако да оставља осец́ај спорог силаска у вечни сан.
Зашто се тако грозан и болан метод погубљења још увек користи у случају људи? С једне стране, зато што изазива страх, страх од кршења закона и чињења злочина који су законски кажњиви смрц́у. Из ове перспективе, то је метод контроле и осигуравања да се закони поштују.
За веровали или не! Фирма остатке цемента истовара директно у реку Рашку
Из спољашње перспективе, узима се у обзир ментални комфор оних који присуствују таквој егзекуцији. Многи немају појма о болу који осуђеник доживљава. Само га виде везаног и под седативима, са утиском мирне смрти. Само неколицина је свесна стварног несносног бола које осец́а осуђеник.
У ствари, безболна метода извршења подразумева брзо уништавање нерава који шаљу сигнале бола у мозак. То би се могло постиц́и причвршц́ивањем експлозива на главу осуђеника и њиховим детонирањем. Али за прекршиоце закона то би значило брзу безболну смрт, а за сведоке погубљења представљало би узнемирујуц́и призор. Дакле, нема страха од потенцијалних прекршилаца закона да их одврате и нема моралне утехе за оне који буду сведоци погубљења.
Када су у питању митови и легенде у вези са демонима, они само симболизују латентно зло које постоји у сваком човеку. Све док зло и даље постоји у свету, ове легенде ц́е покушати да понуде објашњења, да нам помогну да разумемо необјашњиви потенцијал окрутности који постоји у људској природи.
Пратите нас на друштвеним мрежама Фејсбук, Телеграм и Твитер