Koga se plaši ovaj grad i zašto ima ogromnu mrežu podzemnih bunkera i tunela?

Finska je možda najsrećnija zemlja na svetu – barem na površini. Ali helsinški „podzemni grad“ priča drugačiju priču.

Ispod glavnog grada, ogromna mreža bunkera i tunela prostire se po celom grad -u. U Helsinkiju postoji preko 5.000 atomskih skloništa. To je dovoljno da se skloni više od celokupne gradske populacije i više od 50.000 bunkera širom zemlje. Sve zgrade iznad određene veličine po zakonu moraju imati svoje bunkere.

Postoji istorijski osećaj da uvek treba da budete spremni. Možda neće biti ova ili sledeća generacija, ali Rusija će verovatno na neki način napasti Finsku – rekao je Čarli Salonijus-Pasternak, vodeći istraživač na Finskom institutu za međunarodnu saradnju.

S obzirom da je toliko zemljišta ostalo neiskorišćeno, grad Helsinki je neke od svojih skloništa pretvorio u prostore za svakodnevnu javnu upotrebu.

Postoji podzemno igralište, sklonište koje služi i kao hokejaško klizalište, čak i podzemni bazen.

Podzemni bazen u Helsinkiju

Ovako je biti sused Rusije. Dve zemlje dele granicu od 800 milja i dugu, komplikovanu istoriju.

Finska je decenijama odlučivala da se ne pridruži nijednom vojnom savezu u nastojanju da umiri zabrinutost Rusije za bezbednost. Kao rezultat toga, Finska je morala da osigura da može sama da se brine. Dakle, nisu u pitanju samo bunkeri. Regrutacija je i dalje obavezna za muškarce, a zemlja ima oko 900.000 rezervista.

 Moramo da vodimo računa o građanima, to je glavni razlog zašto imamo ovaj sistem – rekao je Tomi Rask, instruktor iz Odeljenja za civilnu odbranu Helsinkija.

Ali upravo scenariji za koje se Finska pripremala godinama se sada odigravaju u Ukrajini, gde neki već nedeljama žive pod zemljom.

Invazija je označila prekretnicu za finsko-ruske odnose. Podrška javnosti u Finskoj za ulazak u NATO vrtoglavo raste sa otprilike 30% pre rata na više od 70% u nedeljama nakon invazije.

 Imamo tako užasnog suseda na istočnoj strani Finske. Nemamo nikakvu drugu opciju osim da idemo u NATO – rekao je državljanin Finske Kare Vartiainen.

Nakon godina neutralnosti, u četvrtak su finski lideri saopštili da bi Finska trebalo da podnese zahtev za ulazak u NATO „bez odlaganja“.

Pogled na podzemni tunel u Finskoj – zemlji sa više od 50.000 bunkera ispod površine

 

Očekuje se da će Švedska slediti taj primer.

Pristupanje zemlje bi više nego udvostručilo kopnenu granicu Rusije sa NATO-om. To bi takođe proširilo uticaj NATO-a na Arktiku i dodatno ujedinilo Zapad, rekao je Salonijus-Pasternak. NATO bi takođe ojačao.

 NATO bi sada imao još dve stare demokratske zemlje, obe sa zaista sposobnom vojskom, tako da bi sada cela severna Evropa sada bila jedan region za odbranu – rekao je on.

Ima onih koji su i dalje skeptični, poput Veronike Honkasalo, jedne od retkih poslanica koja ne misli da bi Finska trebalo da se pridruži. Očekuje se da će poslanici to pitanje razmatrati sledeće nedelje.

 Bojim se da će članstvo u NATO-u zapravo povećati tenzije u regionu Baltičkog mora, ali i povećati tenzije u Finskoj, posebno u vezi sa istočnom granicom – rekla je ona.

Rusija je već zapretila „ozbiljnim vojnim i političkim posledicama“ ako Finska i Švedska uđu u NATO, rekavši da će morati da pojača odbranu u regionu i da bi mogla da odluči da postavi nuklearno oružje na Baltik.

Postoji zabrinutost oko toga šta bi se moglo dogoditi u vremenskom periodu nakon što Finska i Švedska podnesu svoje prijave. Dve zemlje se sada nadaju da će pridobiti bezbednosna uveravanja od saveznika, uključujući SAD.

Britanski premijer Boris Džonson obećao je u četvrtak da će priskočiti u pomoć Finskoj i Švedskoj ako bilo koja od nacija bude napadnuta.

Finci kažu da je sada vreme za akciju dok je Putin zauzet Ukrajinom. Rat u Ukrajini navodi Finsku, čak i sa svojih 50.000 skloništa i sposobnom vojskom, da odluči da više ne može sama. To Putinu verovatno daje ono na čemu je toliko naporno radio da spreči: širenje NATO-a.

 Mi smo mali narod, potrebna nam je pomoć, potrebni su nam prijatelji. A sa moje tačke gledišta, možda je NATO prijatelj koji nam je potreban –  rekao je Rask.

Pratite nas na društvenim mrežama FejsbukTelegram i Tviter

Izvor: ABC News