Slučajno otkriće velikih fosilnih primeraka u muzejskoj fioci navelo je istraživače da zaključe da je pre 152 miliona godina morima plivao džinovski morski gmizavac iz doba Jure nazvan pliosaur, prema nedavnoj studiji.
Nalazi iz perioda kasne Jure, iako fragmentarni, sugerišu da je pliosaur bio oko dva puta veći od kita ubice i pomeraju glavnog autora studije Dejvida Martila bliže iskupljenju. To je zbog onoga što su mnogi istraživači smatrali netačnim tvrdnjama koje je izneo o veličini drugog pliosaura u televizijskoj dokumentarnoj seriji BBC-ja iz 1999. Walking With Dinosaurs(„Šetnja sa dinosaurusima“).
Jedna od epizoda „prikazivala je 25 metara dugačkog Liopleurodona“, što je „izazvalo burne debate… jer se smatralo da je veoma precenjen i da je veća verovatnoća da će dostići veličinu odrasle jedinke od nešto više od šest metara“, navodi Saopštenje za javnost o trenutnoj studiji, objavljeno 10. maja u časopisu Proceedings of the Geologists’ Association.
Martil, koji je bio konsultant za ovu epizodu i trenutno je profesor na Školi za životnu sredinu, geografiju i geonauke Univerziteta u Portsmutu u Ujedinjenom Kraljevstvu, rekao je da je „užasno pogrešio“ veličinu.
„Zasnovao sam svoje proračune na nekom fragmentarnom materijalu koji sugeriše da bi Liopleurodon mogao da naraste do 25 metara dužine, ali dokazi su bili oskudni i izazvali su mnogo kontroverzi u to vreme“, rekao je on u izjavi.
Sada imamo neke dokaze koji su mnogo pouzdaniji nakon slučajnog otkrića četiri ogromna (pršljena).
Veoma strašne životinje“.
Martil je nedavno pronašao jedan od tih pršljenova u fioci fosila u Muzeju okruga Abingdon u Engleskoj, a zatim je saznao da kustos ima još tri u skladištu.
Pršljenovi su bili veliki, sa maksimalnom širinom od 269 milimetara, maksimalnom visinom od 222 milimetra i maksimalnom dužinom od 103 milimetra.
Zbog veličine pršljenova i poređenja sa drugim fosilima drugih vrsta iz perioda srednje Jure i rane Krede, istraživači su zaključili da su oni blisko povezani sa pliosaurima ili sličnim, ali neopisanim vrstama, prema studiji.
Topografski pregledi su pokazali da je gmizavac mogao da naraste između 9,8 i 14,4 metara, napisali su autori.
„Iako još uvek nisu u rangu sa tvrdnjama koje se iznose za Liopleurodona u kultnoj TV seriji BBC-ja „Šetnja sa dinosaurusima’“, dodao je Martil, „ne bi me iznenadilo da jednog dana pronađemo neke jasne dokaze da je ova monstruozna vrsta bila čak veći.”
Adam S. Smit, kustos prirodnih nauka u Prirodnjačkom muzeju u Notingemu, se slaže.
„Nije isključeno da su pliosauri možda bili duži od 15 metara“, rekao je Smit. Međutim, on je upozorio da povećanje dužine odgovara „eksponencijalnom povećanju zapremine… postavljajući biološku granicu na gornju veličinu koju pliosaurusi mogu dostići“. Smit nije bio uključen u studiju.
Pliosauri su bili „grupa velikih morskih reptila mesoždera koje karakterišu masivne glave, kratki vrat i aerodinamična tela u obliku suze“, navodi Britannica.
Četiri velika peraja pomogla su da se drevna stvorenja kreće kroz mora. Pliosauri su bili slični plesiosaurima, njihovim rođacima iz reda Pleziosaurija, ali su imali veće izdužene glave i kraće vratove.
„Znamo da su ovi pliosauri bili veoma strašne životinje koje su plivale u morima koja su pokrivala Oksfordšir pre 145-152 miliona godina“, rekao je Martil. „Imali su masivnu lobanju sa ogromnim izbočenim zubima poput bodeža, veliki, ako ne i veći od T. reksa, i svakako moćniji.
Pročitajte još:
- Ruska raketa 57E6 iz sistema Pancir oštetila američku letelicu Riper MQ-9
- Mađarska blokirala isplatu 500 miliona evra Ukrajini
- Nemačka neće slati borbene avione u Ukrajinu
„Bili su na vrhu morskog lanca ishrane i verovatno su lovili ihtiosaure, plesiosaure dugog vrata i možda čak i manje morske krokodile, jednostavno tako što su ih grizli na pola i odvajali im komade“, dodao je on. „Znamo da su masakrirali manje morske gmizavce jer možete videti tragove ugriza na kostima ihtiosaura u primerima izloženim u kolekciji Etčes u Dorsetu.
Valentin Fišer, profesor na odeljenju za geologiju na Univerzitetu u Liježu, koji nije bio deo studije, nazvao je nalaze „drhtavim” jer dužina vratnih pršljenova, tip koji su autori analizirali od pliosaurusa može da varira.
Drugi stručnjak, međutim, smatra da procene nisu nužno loša stvar.
„Skaliranje se uvek oslanja na najbolju pretpostavku pomoću primeraka koje poznajemo“, rekao je Endrju Kaf, paleontolog sa sedištem u Velikoj Britaniji koji nije bio uključen u studiju.
„Čini se da je autor u ovoj trenutnoj studiji uradio dobar posao upoređujući primerke i pokušavajući da uveća potpunije fosilne pojedince kako bi se novoopisani pršljenovi uklapali. Da li je 14,4 m realistično ili možda preveliko, biće potrebno više potpunih primeraka da se sa sigurnošću potvrdi, ali ne bih se iznenadio da je tako veliki pliosauru iz doba Jure preplivao mora.”
Pršljenovi su bili pronađeni tokom iskopavanja na farmi Voren u dolini reke Temze blizu Abingdona u Oksfordširu, a potiče iz formacije Kimeridž gline, prema studiji.
„Ova vrsta otkrića nas podseća da su u prošlosti postojale neke neverovatne životinje“, rekao je Majkl Benton, profesor paleontologije kičmenjaka na Univerzitetu u Bristolu u Velikoj Britaniji.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji