Ilon Mask kupio je “Tviter” za 44 milijarde dolara i odmah najavio promene na platformi, od kojih se najvažnije očekuju na planu slobode govora, a moguće su i izmene u upravi kompanije čiji su radnici trenutno u teškoj neizvesnosti.
Slobodan govor je kamen temeljac u funkcionisanju demokratije, a Tviter je digitalni gradski trg na kojem se debatuju stvari od vitalnog značaja za budućnost – naveo je Mask u “tvitu” nakon kupovine.
🚀💫♥️ Yesss!!! ♥️💫🚀 pic.twitter.com/0T9HzUHuh6
— Elon Musk (@elonmusk) April 25, 2022
“Njujork tajms” piše da je Mask povremeno “nedokučiv”, a njegova politika “neuhvatljiva” zbog čega nije lako tačno odrediti šta će on da uradi sa “Tviterom”. Ali, unazad nekoliko nedelja i meseci uoči kupovine kompanije Mask je dao znakove oko toga šta će da promeni na platformi.
Sloboda govora
Na prvom mestu izdvajaju se sloboda govora i moderiranje sadržaja.
Mask, koji sebe opisuje kao “apsolutistu slobodnog govora” i u martu je, u jeku ruske invazije na Ukrajinu rekao da će blokirati ruske medije „samo smo na nišanu“, često je izražavao zabrinutost da “Tviterovi” moderatori idu predaleko i da previše intervenišu na platformi (jedna od opcija koja se razmatra je uključivanje opcije editovanja kako navodi „Gardijan“). Na važnost slobode govora ukazao je već u prvom, gorepomenutom “tvitu” u kojem je potvrdio kupovinu “digitalnog gradskog trga”.
“Takođe želim da Tviter napravim boljim nego ikad poboljšavajući sadržaj novim dodacima, čineći algoritme otvorenim softverom kako bi se povećalo poverenje, pobeđivanjem spam botova i proverom autentičnosti svih ljudi”, istakao je.
On je u postu u ponedeljak, uoči objave sporazuma, rekao da se nada da će čak i “najgori kritičari” nastaviti da koriste platformu “jer to je ono što sloboda govora znači”.
Povratak Trampa?
A tu dolazimo do Donalda Trampa. Mask još nije javno komentarisao kako će tretirati blokirani nalog bivšeg američkog predsednika na “Tviteru”, ali su njegovi komentari o slobodi govora podstakli spekulacije da bi se pod njegovom palicom Tramp mogao da se vrati na mrežu. Tramp je zabranjen na “Tviteru” prošle godine nakon upada u Kapitol hil 6. januara, kad je kompanija saopštila da je prekršio njihovu politiku podstičući na nasilje. I “Fejsbuk” mu je zabranio nalog iz istog razloga.
Tramp, koji je stalno “tvitovao” i često kritikovao svoje protivnike, u međuvremenu je pokrenuo sopstvenu platformu “Istina” (Truth Social). Njegov startap se muči da privuče korisnike, a problem bi mogao da se pogorša nakon što se Mask ustremio na promene pravila moderiranja sadržaja na “Tviteru”. Mask je ranije ukazao da je “veoma oprezan sa trajnim zabranama” i da preferira sistem vremenskog ograničenja (timeout), ali nije direktno otvorio pitanje Trampovog naloga, koji ima skoro 89 miliona pratilaca.
Mislim da je veoma važno da postoji inkluzivna arena za slobodan govor. “Tviter” je postao neka vrsta de fakto gradskog trga, pa je zaista važno da ljudi imaju… stvarnost i percepciju da su u mogućnosti da govore slobodno u zakonskim granicama – rekao je Mask na konferenciji TED.
Iako nije pomenuo Trampa, bivši predsednik je već zaključio stvari – on nema nameru da se vrati na “Tviter” čak i ako mu Mask odblokira nalog.
Ne idem na “Tviter”, Ostaću na “Istini”. Nadam se da Ilon kupuje “Tviter” jer hoće da ga poboljša i on je dobar čovek, ali ja ostajem na “Istini” – poručio je Tramp, dodajući da je njegova platforma, koja je zvanično pokrenuta prošlog meseca, “mnogo bolja od Tvitera”.
Promene u upravi
Druga važna promena potencijalno bi se odigrala u upravi i načinu vođenja kompanije.
Mask nije prvi akcionar koji je zbog toga zabrinut. “Gardijan” navodi da je 2020. investiciona kompanija “Eliot menadžment” uzela udela u “Tviteru” usred izveštaja da platforma ima rastrojenog izvršnog direktora koji ne dodaje inovativne nove proizvode dovoljno brzo. Džek Dorsi je napustio poziciju izvršnog direktora prošlog novembra, a na njegovo mesto je promovisan Parag Agraval. Dorsi je nedavno, kako je preneo CNBC, promenio svoju titulu u „Bloku“ (bivši „Skver“) u „blokhed“ (block head; tupson).
Mask je ranije u poruci predsedavajućem “Tvitera” Bretu Tejloru razjasnio da je na pomolu još jedna promena u toj fotelji ako uspe da kupi kompaniju.
Ako dogovor ne uspe, s obzirom da nemam poverenje u menadžment niti verujem da mogu pokrenuti neophodne promene na javnom tržištu, moraću da preispitam svoju poziciju kao akcionara – istakao je.
„Budućnost neizvesna“
Agraval je ranije u ponedeljak rekao zaposlenima da je budućnost platforme “neizvesna”, tokom sastanka u kompaniji u koji je uvid imao Rojters. Kompanija je takođe najavila da će se Mask kasnije priključiti osoblju “Tvitera” radi odgovaranja na njihova pitanja. Agraval je na sastanku saslušao zabrinutosti zaposlenih u vezi Maskovih planova za kompaniju, uključujući mogućnost otkaza i slobodu govora te “povratak Trampa” na platformu na kojoj je blokiran, ali je on odgovore na mnoga preusmerio na novog šefa.
Jednom kad se ugovor sklopi, ne znamo u kom će smeru platforma da ide – poručio je Agraval.
Iako je Mask rekao da ne veruje trenutnoj upravi “Tvitera” kad je reč o neophodnim promenama radi promovisanja slobode govora na društvenoj mreži, Agraval je istakao da nema planova za otkaze,
Dogovorom o prodaji okončao se buran ciklus koji je počeo time što je Mask, koji je ujedno izvršni direktor “Tesle” i “SpejsX-a”, postao jedan od najvećih akcionara Tvitera, ponuđeno mu je i odbijeno mesto u odboru i ponuđeno da kupi kompaniju – sve za manje od mesec dana.
Ostale promene
Među drugim promenama su algorimi. Mask je na konferenciji TED ovog meseca takođe elaborisao svoje planove da od algoritma kompanije napravi model softvera otvorenog koda, koji bi korisnicima omogućio da vide kod koji pokazuje kako su se određeni postovi pojavili u njihovim hronologijama (timeline).
Najbogatiji čovek sveta, čije je bogatstvo “Forbs” procenio na 268,2 milijarde dolara, rekao je da će metod otvorenog softvera biti bolji od “tvitova koji se misteriozno promovišu i degradiraju bez uvida u ono šta se dešava”. Mask je i ranije ukazivao na politizaciju “Tvitera”, podseća “Njujork tajms”. Tako je nedavno “tvitovao” da je politika bilo koje društvene mreže “dobra ako su 10 odsto najekstremnijih na levo i desno jednako nesrećni”.
Treća stavka koja bi se mogla naći “na tapetu” je ko koristi platformu i kako. Pre nego što je Mask ponudio da kupi “Tviter” ovog meseca izrazio je zabrinutost o relevantnosti platforme. Kad je jedan nalog objavio listu 10 najpraćenijih na “Tviteru”, uključujući bivšeg američkog predsednika Baraka Obamu i pop zvezde Džastina Bibera i Keti Peri, Mask je napisao: “Većina ovih ‘top’naloga ‘tvituju’ retko i objavljuju veoma malo sadržaja. Da li Tviter umire?”.
Mask je takođe nedavno obećao da će, “ako uspe kupovina poraziti spam botove ili umreti pokušavajući”.
If our twitter bid succeeds, we will defeat the spam bots or die trying!
— Elon Musk (@elonmusk) April 21, 2022
On će morati da uzme u obzir i strožiju regulatorsku okolinu, posebno u Evropi. Prošle nedelje je Evropska unija objavila svoj Zakon o digitalnim uslugama pod kojim će kompanije poput “Tvitera”, “Fejsbuka” i “Gugla” morati da urade više da se izbore sa ilegalnim sadržajima ili suoče sa kaznama od više milijardi evra, navodi “Gardijan”. Tome će prethoditi britanski zakon o bezbednosti na mreži, koji zahteva od društvenih platformi da zaštite svoje korisnike od štetnog sadržaja a stupiće na snagu krajem godine.
I u Sjedinjenim Državama postoje pozivi za promenu propisa, iako oni moraju da prevaziđu višegodišnje političke zastoje. Zakonski predlozi u Vašingtonu uključuju stvaranje novog biroa za digitalnu bezbednost pri Federalnoj trgovinskoj komisiji i stvaranje novih zahteva za tehnološke kompanije za bezbednost dece. Kosponzor potonjeg je demokratski senator Ričard Blumental, koji je prošle godine vodio eksplozivne sesije sa uzbunjivačicom iz “Fejsbuka” Franses Hogen i aktivno zagovara veću regulaciju društvenih medija.