Kako bi jedna erupcija vulkana „sudnjeg dana“ kod obala Indonezije mogao da izazove haos na Zemlji i „samo je pitanje vremena kada će eruptirati“, zaključio je univerzitetski tim naučnika u analizi sa mogućim scenarijima.
Vulkan visok više od 2.743,2 metara izbacio bi oblak pepela 34 kilometra iznad rute koja pokriva 40 odsto globalne trgovine, zajedno sa prekrivanjem Zemlje tokom vulkanske zime tu periodu od tri godine.
Dramatičan pad temperature doveo bi do globalne nestašice hrane, inflacije i klimatskih abnormalnosti, prema oštrom upozorenju istraživača sa Univerziteta u Kembridžu.
A ove katastrofe bi koštale svet oko 2,51 triliona dolara.
Dok planina Merapi trenutno miruje, doživela je razornu erupciju 1006. godine koja je zbrisala celo postojeće hinduističko kraljevstvo koje je nekada živelo u centralnoj Javi.
Poslednja velika erupcija vulkana bila je 2010. godine, kada je oblak vulkanskog pepela poslao više od skoro 1 kilometar iznad kratera i ubio 353 osobe.
Tim sa Univerziteta u Kembridžu objavio je izveštaj u kojem su detaljno opisani mogući scenariji „sudnjeg dana“ kada se planina Merapi „probudi besna“.
Oblak pepela bi se oprotegao kilometrima daleko od vulkana na razne aerodrome širom Indonezije, Malezije i Singapura, zaustavljajući sve aktivnosti avijacije.
Region je jedan od najprometnijih vazdušnih prostora na svetu, a samo vazdušna ruta između oba grada obuhvata preko 5,5 miliona sedišta godišnje, prema studiji iz 2021. objavljenoj u časopisu Nature.
Ovo bi zaustavilo turizam u svim zemljama, što bi dovelo do gubitka milijarde dolara, samo za Indoneziju je to industrija vredna 3,35 milijardi dolara.
Lara Mani, vulkanolog u Centru za proučavanje egzistencijalnog rizika Univerziteta Kembridž, rekla je za BBC da je indeks vulkanske eksplozivnosti (VEI) četiri do šest dovoljan da poremeti kanal trgovanja, najviši indeks je do osam.
Ali ostatak sveta bi takođe patio od erupcije planine Merapi.
„Srednje globalne temperature padaju za 1°C do tri godine, što dovodi do ozbiljnih klimatskih abnormalnosti koje dovode do velikih globalnih nestašica hrane“, navodi Univerzitet u Kembridžu u njihovom izveštaju.
„Nepredvidivi obrasci padavina i neuobičajeno niske letnje temperature uzrokuju ogromne neuspehe useva širom sveta, što dovodi do skoka cena hrane i visoke globalne inflacije u letnjim mesecima druge godine.
„Tek početkom treće godine nakon erupcije, tehnološki napredak sustiže krizu i pomaže da se uravnoteži globalna ponuda i potražnja za hranom.“
Ovaj region je takođe vulkanski veoma aktivan, sa brojnim vulkanskim centrima prisutnim duž indonežanskog arhipelaga, kao što su planina Sinabung (VEI 4) i planina Toba na Sumatri, i planina Merapi (VEI 4) u centralnoj Javi.
Planina Semeru, takođe poznata kao Mahaneru, eruptirala je nekoliko puta u poslednjih nekoliko vekova.
Međutim, njegova najnovija erupcija dogodila se u decembru 2022. godine, uzrokujući da su dimni kanali pucali više od jedne milje visoko.
Erupcija sa planine Semeru, najviše planine u Indoneziji, navela je vlasti da upozore susedne zajednice.
Planina Tambora imala je jednu od najvećih erupcija 1815. godine, zbog čega su usevi umrli čak i u Evropi.
To je dovelo do nestašice hrane širom sveta.
„Broj mrtvih u događaju iz 1815. bio je 11.000 od piroklastičnih tokova i više od 100.000 od posledica nestašice hrane tokom naredne decenije“, saopštila je Nacionalna služba za satelitske podatke i informacije o životnoj sredini na svojoj veb stranici.
Erupcija Tambore bila je magnitude VEI7, ali vulkanska eksplozija ovako intenzivna dešava se jednom u nekoliko stotina godina.
Iako se ništa ne može učiniti da se spreči da prirodne katastrofe stignu do Malajskog moreuza, postoje mogući načini da se pošalju sistemi ranog upozorenja i znaci koji će upozoriti ljude na predstojeću katastrofu.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji