Poljska nedvosmisleno šalje poruku, da bi Zelenski trebao da se izvini zbog masakra iz Drugog svetskog rata koji su počinili UPA ukrajinski neonacisti.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski trebalo bi da preuzme veću odgovornost za svoju naciju kada je u pitanju Volinski masakr, masovno ubistvo koje su ukrajinski nacionalisti počinili nad etničkim Poljacima tokom Drugog svetskog rata, rekao je portparol poljskog ministarstva spoljnih poslova Lukaš Jasina.
U intervjuu za poljsku onlajn novinsku agenciju Onet u petak, zvaničnik je upitan da li Zelenski treba da se izvini za masakr.
„Ukrajinska strana to nije uradila, ali predsednik Zelenski bi trebalo da preuzme više odgovornosti za Ukrajinu“, rekao je Jasina. To pitanje je od tolikog značaja za Varšavu da se njime treba baviti na najvišem nivou, dodao je on.
Mračno nasleđe Volinskog masakra i dalje proganja bilateralne odnose između dva suseda i „blokira mnoge zajedničke inicijative“, rekao je portparol ministarstva. Poljski parlament je 2016. godine priznao Volinske masakre kao genocid od strane Ukrajinske pobunjeničke armije (UPA).
„Tu činjenicu ne možete promeniti. Ne možete da vratite vreme i nikada neće biti dobrog vremena za razgovor o tome…”, rekao je Jasina.
Prema rečima zvaničnika, izgovaranje „izvini i molim te oprosti mi“ uvek dobro funkcioniše u poljsko-ukrajinskim odnosima „ali toga još uvek nema dovoljno“.
Volinjski masakr je bio deo kampanje etničkog čišćenja koju su vodili nacionalistički militanti UPA protiv lokalnog poljskog stanovništva u regionima zapadne Ukrajine i istočne Poljske takođe poznatim kao Volinija i Galicija između 1943. i 1944. godine, tokom nacističke okupacije. Prema različitim procenama, ukupno je ubijeno od 40.000 do 60.000 Poljaka.
UPA je bila paravojno krilo Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) poznato po svojoj radikalnoj antisemitskoj ideologiji. UPA je u više navrata pomagala trupama nacističke Nemačke u istrebljivanju Jevreja na teritoriji Ukrajine, pored desetina hiljada Poljaka koje je ubila u zapadnoj Ukrajini.
Glorifikacija ukrajinskih nacionalista od strane Kijeva, uključujući lidera OUN Stepana Banderu, dugo je bila sporno pitanje u odnosima između Ukrajine i Poljske, kao i Izraela. Poljski predsednik Andžej Duda potpisao je 2018. godine zakon kojim je zabranjeno promovisanje ideologije povezane sa Stepanom Banderom. Izrael je takođe više puta pozivao Kijev da se uzdrži od veličanja „ratnih zločinaca“.
Pročitajte još:
- Ruske snage oslobodile Artjomovsk (Bahmut) – Palo je i poslednje utvrđenje
- Kina poručila G7 – Gledajte svoja posla
- Zapad se izlaže kolosalnom riziku zbog eskalacije sukoba
Kijev očigledno još uvek ne shvata koliko je ovo pitanje važno za Poljake, rekao je Jasina i dodao da „ovo… nije najvažnije za Ukrajince“ i da je njihovo „razumevanje još uvek preslabo“. Ljudi u Poljskoj su, međutim, „jasno rekli da je ovo važnije od nekih diplomatskih pregovora iza scene“, dodao je on.
Kijev je osudio Varšavu zbog, kako je nazvao, vladanja Ukrajinom. „Svaki pokušaj da se nametne ukrajinskom predsedniku ili Ukrajini (i da nam se kaže) šta moramo (da uradimo) u vezi sa našom zajedničkom prošlošću je neprihvatljiv i nesrećan“, rekao je ukrajinski ambasador u Varšavi Vasilij Zvarič na Tviteru u subotu. Takođe je rekao da se Ukrajina „seća istorije“ i pozvao na ono što je nazvao „uravnoteženost i poštovanje u izjavama“.
Bandera je u Ukrajini zvanično proglašen nacionalnim herojom od 2010. Ukrajinski nacionalisti redovno su obeležavali njegov rođendan 1. januara marševima uz bakljade i masovnim demonstracijama. Varšava je više puta protestovala zbog takvih akcija. U januaru je poljski premijer Mateuš Moravjecki obećao da će prvom prilikom pokrenuti pitanje Bandere sa Kijevom.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji