Pacovi Njujorka su nemilosrdni. Takođe su svuda u kanalizaciji i parkovima, pod nogama, u metrou, pa čak i u zidovima.
Oni su u Njujorku od 18. veka i lepo im je, trenutne procene govore da populacija pacova iznosi oko 2 miliona u 90% grada, navodi The Atlantic.
Sve dok pacovi jure gradom, političari i meštani su se zaklinjali da će ih uništiti. Ali do sada, niko nije uspeo.
Evo kako su pacovi zauzeli Njujork
Pre oko 250 godina, norveški pacov, takođe poznat kao braon pacov, uličarski pacov ili kanalizacioni pacov, stigao je u Ameriku na brodovima iz Evrope. Niko ne zna kada je prvi pacov stigao na obalu, ali stručnjaci su prilično sigurni da je došao tokom američke revolucije.
Njihova prva stanica je verovatno bio Njujork.
Čak i ako je samo nekoliko njih uspelo, pacovi se brzo razmnožavaju. Žive oko dve godine, ali su polno zreli sa dva meseca, pare se za 2 sekunde i mogu da rode osam do 10 beba oko šest puta godišnje, to je 120 pacova za svaku majku pacova tokom svog života.
Nisu ni mekani ni mazni, kao miševi ili veverice. Kao što je biolog sa Univerziteta Fordham dr Džejson Munši-Saut rekao za Njujork tajms, oni su grubi i zli. Oni se međusobno bore.
„Imaju ožiljke, nedostaju im oči, fali im deo repa“, rekao je. „Njihov život je prilično brutalan.“
Oni takođe imaju oštre zube, rekao je.
„Progrišće zidove. Progrišće žice. Uništiće automobile“, rekao je on.
Pacovi su okretni i sposobni da skoče i do 1 metar uvis.
Ali njihova brzina i agilnost nisu jedini razlozi zašto su majstori za bekstvo. Svaka od njihovih mnogobrojnih jazbina obično ima tri izlaza, jedan primarni i dva puta za bekstvo.
Najširi deo smeđeg pacova je lobanja, što znači da ako njegova glava može da stane u rupu ili prostor, može, i hoće, da uđe tamo.
Pacovi su prvi put dospeli na naslovne strane u Njujorku 1860. zbog navodnog sakaćenja i ubistva novorođenog deteta, a ponovo 1865. kada je Njujork tajms rekao da grad dobija reputaciju po tome što ima više pacova „nego bilo koji drugi grad u Uniji“.
Godine 1950. u gradu je bilo oko 250.000 pacova.
Od tada, postojalo je nekoliko veoma različitih procena, uključujući jednu iz 1997. koja tvrdi da je bilo 28 miliona pacova. Ali konzervativnije, 2014. godine u gradu je bilo oko 2 miliona pacova.
Kasnih 1960-ih, najezde pacova su prvenstveno bile u Harlemu, Lover Ist Sajdu i delovima Bruklina gde su živele marginalizovane zajednice. Ovo nije bila slučajnost, to je bio institucionalni rasizam. Zgrade i infrastruktura nisu bili pravilno održavani, a odvoz smeća nije bio tako čest kao u pretežno belim četvrtima.
Ali pacovi su se od tada raširili. Godine 1974. pacovi su pokrivali samo oko 10% grada.
Stručnjaci sada misle da je do 90% grada zaraženo pacovima.
Ali pacovi se ne udaljavaju previše od svoje matične baze. Pacovi koje vidite ujutru mogu biti isti pacovi koje vidite noću, oni retko idu dalje od oko 200 metara od mesta gde žive.
Početkom 1970-ih odigralo je ključnu ulogu u povećanju populacije pacova u gradu.
Prvo, savezna vlada je usvojila Federalni zakon o čistom vazduhu iz 1970. godine, koji je doveo do toga da je Njujork zabranio stambene zgrade koje koriste palionice za uništavanje smeća.
Drugo, grad je 1971. uveo plastične kese za otpatke.
Umesto metalnih kanti za otpatke, pacovi su odjednom mogli da pojedu svo smeće koje su želeli, a bilo ga je i više, pošto se više nije spaljivalo.
Pacovima takođe nije potrebno mnogo da prežive, oko 30 grama hrane i vode dnevno će ih održati. U Njujorku to nije veliki problem, a ima i pacova.
Pacovi ne hiberniraju zimi, ali njihov ciklus reprodukcije se usporava jer im je teže pronaći hranu. Kako su zime postale toplije, mogli su više da se razmnožavaju.
Čak i tako, prema E. Rendiju Dupriju, jednom od bivših njujorških „glavnih lovaca na pacove“, borba je išla prilično dobro između 1969. i 1986. kada je grad primenio trostruki pristup: istrebljenje, obrazovanje i čišćenje.
U tom trenutku federalno finansiranje pomoglo je da se plate radnici za čišćenje grada, a izveštaji o ujedima pacova su pali sa 765 na 285 između tih godina.
Kada je taj novac nestao, grad ga je finansirao. Ali to je trajalo samo malo.
Od 1987. do 1996. njujorški budžet za pacove pao je sa 12 miliona na 5 miliona dolara.
Trostruki pristup borbi protiv zaraze više nije bio pristupačan. „Pacovi su počeli da pobeđuju u ratu“, rekao je Dupri za Njujork tajms.
Tokom poslednjih nekoliko decenija, gradonačelnici Njujorka su pokušavali da preuzmu vođstvo. Godine 1997. tadašnji gradonačelnik Rudi Đulijani izdvojio je 8 miliona dolara i stvorio operativnu grupu za istrebljenje, koja je koristila tri različite vrste otrova za ubijanje pacova.
Do 2000. njegov napor u borbi protiv pacova je povećan na 13 miliona dolara. To je bio deo fokusa na siromašnija naselja. Ali priče o pacovima su bile intenzivne.
Direktorka Harlemske javne škole 165 Rut Svini rekla je za Vašington post 1997. da su se njena deca pojavljivala u školi prekrivena ujedima pacova.
Ujutro možemo videti pacove kako trče ispred zgrade dok deca dolaze u školu – rekla je ona.
Oni su ogromni, skoro kao mali psi.
Godine 2017. tadašnji gradonačelnik Bil de Blasio izdvojio je 32 miliona dolara za ubijanje pacova.
Jedna od metoda njegove administracije bila je da se pacovske rupe napune suvim ledom, koji je pacove ugušio ugljen-dioksidom. Pokazalo se efikasno, ali radno intenzivan.
Suvi led stavlja pacove u dubok san iz kojeg se nikada ne bude.
Ali drugi alati, uključujući kese za smeće sa mirisom mente, nisu bili toliko efikasni.
Pre nego što je postao aktuelni gradonačelnik, Erik Adams se pridružio svojim prethodnicima u lovu na pacove kada je reklamirao novi metod ubijanja pacova koji uključuje kantu zvanu Ekomajl koja je mamila pacove pre nego što ih je pokrila otrovom. Svaki Ekomajl je mogao da ubije do 30 pacova.
Tokom godina, zabrinuti stanovnici su takođe formirali organizacije za lov na pacove koristeći obučene pse.
Pojedinci, poput Manuela Rodrigeza, koga su komšije zovu „M-Rod“, sami su ubijali pacove. Ali ovo su lokalni napori da se reši problem širom grada.
Situacija u Njujorku se pogoršala tokom pandemije.
Pacovi su izašli na ulice u onome što je izgledalo kao sve veći broj jer je sve više smeća izostavljeno i to duže, zbog propisa i manjeg skupljanja smeća.
Dok zdravstveni stručnjaci uglavnom smatraju pacove smetnjom, oni takođe nose bolesti, a pošto su tako blizu ljudima, dobri su u njihovom prenošenju.
U 2021. godini od leptospiroze je umrla jedna osoba, a obolelo je 14 osoba. Bolest se obično širi iz urina pacova i može izazvati otkazivanje jetre i bubrega.
Prema Akademiji za pacove Ministarstva zdravlja SAD-a, postoji samo jedan način da zaustavite pacove, izgladnjivanjem.
Ali u gradu kao što je Njujork, gde su ulice često pune smeća, to je lakše reći nego učiniti.
Ako ništa drugo, Njujorčani mogu da se uvere da bi moglo biti gore, mogli bi da žive u Čikagu, koji je, prema kompaniji za kontrolu štetočina Orkin, prošle godine bio najzaraženiji grad u SAD.
Grupa pacova u Njujorku, čini se da uživaju..
We're losing the war on rats @ericadamsfornyc. It's the worst it's ever been in NYC. Every street I walk by looks like this. Embarrassing @nypost pic.twitter.com/Ixh3ZXupe4
— Ben Grossman (@MaestroBG) March 17, 2023
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji