Прва контрацептивна вакцина креатора професора Гурсаран Пран Талвар, тренутно је у фази клиничких испитивања, наводи се да ц́е она бити потпуно нови облик заштите од нежељене трудноће.
Нови облик контрацепције који би могао да блокира трудноц́у без уобичајених компромиса, интервенција која је дуготрајна, али реверзибилна; јефтина, дискретна и лака за администрацију; мање инвазивна од интраутериног уређаја и погоднија од дневне пилуле, биће како наводе научници, контрацептивна вакцина.
Контрацептивна вакцина би прескочила неуредне, понекад опасне нежељене ефекте, као што су повец́ање телесне тежине, промене расположења и ретке, али ризичне крвне угрушке и мождани удар.
Контрацептивна вакцина би представљала модел „подеси и заборави“ који је постао златни стандард за здравље.
Уместо да поремети менструални циклус, као што то раде хормонски облици контроле рађања, вакцина користи имуни систем да спречи трудноц́у блокирањем оплодње.
Талвар је први развио вакцину и патентирао њену верзију раних 1990-их. Она је требало да буде ефикасна две године пре него што би била потребна ревакцинација, наводи се да је „скоро 100% ефикасна“.
Талвар, бивши директор индијског Националног института за имунологију, рекао је да је развио вакцину јер је познавао жене у Индији које се боре да прехране велике породице, али нису биле задовољне постојец́им облицима контрацепције.
Рекао је да жели да направи нешто, „без свих проблема“, па је направио вакцину која би неутралисала хормон хуманог хорионског гонадотропина (хЦГ), познат као „хормон трудноц́е“, јер је неопходан за имплантацију оплођене јајне ц́елије.
Али професор, доктор Брајан Хукер, главни научни службеник за одбрану здравља деце, рекао је да таква вакцина не само да има проблема, „то је апсолутно ужасна идеја.
Хукер је рекао за медије:
„Толико тога може поц́и наопако ако ‘имунизујете’ жену хЦГ-ом идентичним хормоном који она производи, или мушкарце са протеинима сперме да нападну сопствену сперму на месту производње.
Велико питање које ми пада на памет је ’реверзибилност‘. Веома је тешко искључити имуни одговор заједно са меморијским Б-ц́елијама након што је укључен.
Бојим се да би многи остали трајно стерилни од ове врсте вакцине.
Такође, проблеми које поставља ова технологија у вези са аутоимунитетом су безбројни.
У суштини, наговарањем тела да нападне људске протеине, такође стављате људска ткива, укључујуц́и првенствено виталне репродуктивне органе, на линију ватре за многе оштре инфламаторне процесе повезане са имунолошким одговором.
Ово је једна лоша идеја!“
Мери Лу Синглтон, бабица и породична медицинска сестра, такође је изразила забринутост за безбедност.
„Ово би била прва вакцина дизајнирана да изазове имуни одговор на нормалан, здрав процес у телу.
Као и сви живи организми који се сексуално размножавају, људско тело је организовано око нашег репродуктивног потенцијала.
Немамо појма какве би могле бити дугорочне последице програмирања имуног система да нападне део нашег тела који одржава рану трудноц́у, али знамо да је историја медицине пуна нежељених последица.“
Прочитајте још:
- Током крунисања краља Чарлса ИИИ полиција ухапсила више од 50 особа
- Си Ђинпинг позива земљу да искористи могуц́ности АИ за модернизацију индустрије
- Бивши кандидат за гувернера изјаснио се кривим за поседовање дечје порнографије
Неки су се уместо ризика на здравље окренули рекламирању клиничких испитивања вакцине Талвара и других из 1994. године, где је само 1 од 119 жена у студији затруднело.
Ограничења су, у чињеници да иако нису затруднеле, око 20% жена није произвело граничну количину антитела да би испитивање било успешно. Ово би се сматрало довољно ефикасним за редовну вакцину, али за контрацепцију очекивања су вец́а.
Још једно ограничење које је приметно је да би серија од три дозе ове вакцине могла бити опасна.
Постоји разлог да се мисли да ови проблеми нису непремостиви, јер су имуноконтрацептиве деценијама користили научници за дивље животиње да спрече трудноц́у „као хуманију алтернативу одстрелу“.
Имуноконтрацепција се првенствено користила на животињама у заточеништву, али се такође користила за контролу популације неких дивљих врста као што су белорепи јелени, дивљи коњи, бизони и слонови, према Хуманом друштву Сједињених Држава.
Др Џули Леви, стручњак за заразне болести мачака на Универзитету Флорида која је радила на имуноконтрацептивима код животиња, описала је изазов стварања ефикасне контрацептивне вакцине као „покушај да имунизује животињу против саме себе“.
До сада хЦГ вакцина „наишла је на неке проблеме са подношљивошц́у“, у смислу да неке жене развију „безболне, али истакнуте чворове“, за које је рекла да адјуванси у вакцини „мало превише растурају имуни систем“.
То значи да ц́е научници морати да се „петљају са дозирањем или састојцима“, пре него што вакцина буде спремна.
Неки научници тврде да је ова вакцина важна јер би могла да попуни јасне празнине на тржишту контрацепције.
„Скоро половина трудноц́а у свету је непланирана,“, а приступ постојец́ој контрацепцији је „недоследан, неправедан и још увек спутан стигмом и дезинформацијама“.
Прави изазов за покретање вакцине за контролу рађања, је да би је неки могли стигматизовати због историје контрацепције која је наметнута женама, посебно сиромашним, ментално болесним и обојеним људима, без њиховог пристанка или на њихову штету.
Неки научници су се сложили да вакцинација против трудноц́е може „ненамерно“ да имплицира да је трудноц́а проблем који треба искоренити и да би то могло стигматизовати вакцину.
Људи на власти широм света настављају да ограничавају репродуктивна права жена кроз присилну и присилну дуготрајну контрацепцију и стерилизацију.
Док расте анти-натализам и забринутост због пренасељености међу владајуц́им класама, да ли ц́е ова технологија бити додата државним плановима вакцинације за тинејџере, жене мигранте, сиромашне жене или друге групе означене као ‘високо ризичне’ за нежељену трудноц́у?
Примена ове вакцине могла би „искоренити плодности у најугроженијим подсекцијама друштва“, јер, према др Лизи Кампо-Енгелштајн, репродуктивном биоетичару на Медицинском огранку Универзитета Тексас , лакоц́а администрирања може значити да ц́е се вероватније дати без потпуно информисане сагласности.
Као што је постало очигледно у последњих неколико година, мејнстрим друштво не дозвољава никакав дијалог или критику на тему безбедности вакцина.
Активисткињама за здравље жена вец́ је тешко да покрец́у тему безбедности и дугорочних ефеката хормонске контрацепције.
Комбиновање медицинских „светих“ ставова контроле рађања и контрацепције изгледа као рецепт за медицинску интервенцију коју нико нец́е смети да доводи у питање.
Чињеница је да Талварова вакцина постигла мали напредак од раних 90-их који се приписује „лошем времену“.
Тек недавно је добио одобрење да спроведе испитивања свог новог „рецепта вакцине“. Истраживање се сада крец́е напред и може бити усмерено и на имунотерапију за одређене врсте рака.
Пратите Портал Дневни Пулс на Телеграму, Фејсбуку, Твитеру, Габ-у и Виберу!
Дневни Пулс/Медији