Велика Сфинга у Гизи крије мистерију свога настанка, а археолози и истраживачи вековима су покушавали да дају одговор на то питање.
Како је првобитно изгледала Сфинга у Гизи? Шта је требала да представља? Како јој је било првобитно име? Али то су само нека од питања.
Мање пажње је посвец́ено темељном и контроверзном питању: Са каквим тереном су се суочили стари Египц́ани када су почели да граде Сфингу у Гизи и да ли је њено природно окружење утицало на њено формирање?
Да би се позабавили овим питањима, тим научника са њујоршког универзитета имитирао је услове који су постојали пре 4.500 година када је Сфинга изграђена, да би схватили како је терен утицао на обликовање ове древне структуре.
„Наши налази нуде могуц́у „причу о пореклу“ о томе како формације сличне Сфинги могу настати од ерозије,” објашњава Леиф Ристроф.
„Наши лабораторијски експерименти су показали да изненађујуц́е облици налик Сфинги могу, у ствари, да потичу од материјала који су еродирани брзим токовима.“
Рад је био усредсређен на реплицирање јарданга, необичних стенских формација које се налазе у пустињама које су резултат прашине и песка које је нанео ветар и на истраживање како је Сфинга у Гизи могла да настане као јарданг који су људи касније детаљно представили у облику широко признате статуе.
Да би то урадили, Ристроф и његове колеге у Лабораторији за примењену математику НИУ узели су гомиле меке глине са тврђим, мање ерозивним материјалом уграђеним унутра, имитирајуц́и терен у североисточном Египту, где се налази Сфинга.
Затим су опрали ове формације јаким млазом воде, да би имитирали и ветар, који их је исклесао и преобликовао, на крају достигавши формацију налик Сфинги.
Тврђи и отпорнији материјал је опстао као постојанији и тако је формиран првобитни облик
„Наши резултати пружају једноставну теорију порекла за то како формације сличне Сфинги могу настати од ерозије“, примец́ује Ристроф. „У ствари, данас постоје јарданги који изгледају као животиње које седе или леже, што поткрепљује наше закључке.“
Међутим, чињеница је и поуздано се зна да је велики део Сфинге у Гизи саграђен од блокова.
Велика Сфинга у Гизи представља лежећег лава са људском главом.
Вероватно је подигнута у време четврте египатске династије, око 2600. године пре нове ере. Више од 4000 година она се уздиже изнад песка египатске пустиње.
Дуга је 73,5 метра, широка 6 метара и висока око 20 метара.
Испружене ноге су дуге око 15 метара.
Остаци боје у ушима указују на чињеницу да је скулптура оригинално била обојена живим бојама.
Изграђена је од брда блокова камена кречњака преосталог од изградње Кеопсове пирамиде.
Поред сфинге подигнут је храм који лежи у истој линији у којој је храм Кефренове пирамиде.
Сфинга је најстарија позната монументална скулптура у Египту и једна од најпрепознатљивијих статуа на свету. Археолошки докази сугеришу да су је створили стари Египћани Старог краљевства за време владавине Кефрена (око 2558–2532. п. н. е.)