Ако нам је археологија нешто показала, онда је то отрежњујуц́а несталност наших живота.Људска насеља долазе и одлазе. Можда остајемо у одређеним регионима, али тло тог региона се мења, прошлост је често закопана у рушевинама скривеним под нашим ногама.
Али изгледа да је једно место било толико посебно да су га људи користили, иако спорадично, 50.000 година. То место је Цуева де Ардалес, пец́ина у Малаги у јужној Шпанији, позната по обимној праисторијској уметности исцртаној и исписаној на њеним зидовима. Званично евидентирано преко 1.000 таквих дела, од којих су нека позната и контроверзно показала да су неандерталци ипак били способни да стварају уметност.
Сада су у пец́ини обављена прва ископавања, која су научницима коначно дала бољу представу о томе за шта су древни неандерталци и савремени људи користили пец́ину и колико су је времена користили.
Током 50.000 година, од времена када су неандерталци почели да користе пец́ину пре 65.000 година, неандерталци и модерни људи користили су Цуева де Ардалес у сврхе израде уметности и сахрањивања својих мртвих, и веома мало другог.
Наше истраживање представља добро стратификовану серију од више од 50 радиометријских датума у Цуева де Ардалес који потврђују древност палеолитске уметности од пре више од 58.000 година – објашњава тим истраживача, предвођен археологом Хосеом Рамос-Муњозом са Универзитета у Кадиз у Шпанији.
То такође потврђује да је пец́ина била место посебних активности везаних за уметност, јер су бројни фрагменти окера откривени у нивоима средњег палеолита.
Ископавања су се одвијала између 2011. и 2018. године, фокусирајуц́и се на улаз у пец́ину. Ово ц́е вероватно бити део пец́ине са највец́им прометом и садржи највец́у концентрацију нефигуративних, апстрактних слика.
Одавде су истраживачи ископали да би приступили различитим слојевима, закопаним током времена, који садрже трагове људског присуства.
Ови слојеви су открили неједнаку историју окупације пец́ине, почевши од најдоњег, најранијег слоја. Ово је датирано пре више од 58.000 година коришц́ењем радиокарбонског датирања, што је у складу са претходно добијеним датумима за најстарије слике у пец́ини, апстрактне радове који се састоје од тачака, врхова прстију и руку. Ово је била неандерталска окупација пец́ине, која је престала пре око 43.000 година.
Чини се да су савремени људи стигли у регион пре око 35.000 година, што сугерише да је пец́ина била некоришц́ена неко време, око 7.000 година. Од времена када су модерни људи стигли, пец́ина је коришц́ена све до почетка халколита, или бакарног доба, пред крај неолита.
Занимљиво, иако су стигли много касније, чини се да су савремени људи користили пец́ину у сличне сврхе као и неандерталци.
Ниједан од пронађених артефаката из било ког периода није био везан за куц́не послове, што сугерише да пец́ина није коришц́ена као животни простор.
Уместо тога, тим је пронашао комаде окера, који су се користили за сликање, а понекад и као ритуални материјал кроз праисторију, као и шкољке и животињске зубе који су били избушени, можда да би се користили као накит.
Пронашли су и људске остатке, што сугерише да су пец́ину користили савремени људи за сахрањивање мртвих током раног неолита.
Трагови људске активности су пролазни и указују на врло специфичне активности везане за симболичко коришц́ење пец́ине – пишу истраживачи у свом раду.
Током палеолита пец́ина је свакако коришц́ена за израду стенске уметности, о чему сведочи присуство више од 1.000 мотива и присуство вец́ег броја потенцијалних грумена окера у ископаном контексту. Ова недомац́инска употреба пец́ина се наставља касније у неолиту и халколиту, када је пец́ина коришц́ена као гробље.
Чини се да резултати потврђују да је пец́ина била веома симболички важна током дугог периода праисторије, што је означава као значајно и вредно археолошко налазиште за проучавање људске историје у Европи.
Пратите нас на друштвеним мрежама Фејсбук, Телеграм и Твитер