Ukrštanje domaće i divlje svinje u Kanadi pre više decenija krenulo je kao unosan biznis, a nakon bekstva iz zatočeništva, „super svinje“ su se proširile širom zemlje, praveći pustoš na autohtone vrste i useve.
Sada, možda se probijaju u SAD.
„Oni su najgori invazivni veliki sisar na planeti. Tačka“, rekao je za medije Rajan Bruk, istraživač divljih životinja i profesor na Univerzitetu u Saskačevanu koji je proučavao svinje više od jedne decenije.
Evropske divlje svinje su prvi put dovedene u Kanadu 1980-ih da bi predstavile novi i egzotičan proizvod od svinjetine koji bi se mogao jedinstveno plasirati na tržište i služiti u vrhunskim restoranima.
Ali kako su svinje počeli da se pojavljuju na farmama širom Kanade, ukrštali su ih sa domaćim svinjama kako bi svinje bile veće i plodnije.
Nove svinje bi takođe mogle da imaju debele dlake, što bi ih opremilo da prežive izuzetno hladne kanadske zime, koje mogu doneti nedelje dvocifrenih temperatura u minusu.
Ali postojao je problem: osobine koje su „super svinje“ učinile poželjnim za tržište mesa takođe su ih učinile noćnom morom kada su pobegle.
Uzgajivači su „u suštini turbo punili ovu divlju svinju sa svim stvarima koje je čine zaista uspešnom invazivnom vrstom“, rekao je Bruk, dodajući da bi sama divlja svinja bila problem, ali su „super svinje“ mnogo gore. Tada je tržište svinjetine dostiglo vrhunac, palo je 2001. godine, a mnoge svinje su jednostavno puštene.
Bruk je rekao da su poznati slučajevi puštanja više od 300 svinja u isto vreme. Druge su pobegle, pošto su svinje bile jače i veštije u zaobilaženju mačevanja.
Kao rezultat toga, broj divljih svinja u Kanadi je eksplodirao u poslednjih nekoliko decenija, ostavljajući trag uništenja za sobom.
Pročitajte još:
- Starenje može da se zaustavi ali ne i da se preokrene
- Magazin Rolling Stone opsednut Q-om?!
- Lukašenko sa Putinom stvara saveznu državu
Super svinje, mogu imati preko 270 kg, mogu uspevati u različitim pejzažima, od šuma do otvorenih prerija, i jesti skoro sve. Bruk je rekao da on i drugi istraživači svinje nazivaju „ekološkom olupinom voza“.
Oni plene autohtonim vrstama poput žaba i daždevnjaka, i gnezda ptica koje se gnezde na zemlji, kao što su patke i guske. Čak su pronađeni sa belorepanim jelenom u stomaku
Oni takođe uzimaju ogroman danak na pejzaž, kako prirodni tako i poljoprivredni.
Oni će uživati u većini poljoprivrednih useva, iako je „kukuruz kralj“, rekao je Bruk. I za razliku od jelena, koji može da pase travu, kosi se bez mnogo štete, svinje koriste nos da se ukorene direktno u prljavštinu.
„Kada se guraju sa tim velikim, snažnim telima, oni samo pocepaju tu zemlju. Iskopaju korenje biljaka, i larve insekata, i sve ostalo što mogu da pojedu u zemlji“, rekao je on i dodao da je „trag uništenja“ čini da izgleda kao da je „eksplodirala mala bomba“.
Izloženo tlo zauzvrat olakšava kretanje invazivnim biljnim vrstama, a površinskom sloju je potrebno mnogo duže da se oporavi.
Super svinje takođe mogu da kontaminiraju vodu, u kojoj se valjaju da bi se ohladile i potom urinirale i vršile nuždu, šireći bolesti koje se mogu preneti na ljude, uključujući E. coli i hepatitis.
Divlje svinje su već veliki problem u SAD.
USDA procenjuje da divlje svinje svake godine nanose štetu američkoj poljoprivredi u vrednosti od 2,5 milijardi dolara. Međutim, te svinje su prvenstveno ograničene na toplije klime na jugu, uglavnom u Teksasu i Floridi.
Ali super svinje iz Kanade bi lako mogle da prežive hladne zime država kao što su Ajdaho, Montana, Severna Dakota i Minesota.
Bruk je rekao da je rizik od preseljenja svinja u SAD iz Kanade „veoma stvaran i svakim danom se povećava“.
Zna se da su svinje blizu granice između SAD i Kanade. Jedna uspostavljena populacija u Manitobi, koju je on nazvao „fabrikom divljih svinja“, nalazi se na manje od 60 km od granice sa Sjedinjenim Državama.
Zvaničnici za divlje životinje u Severnoj i Južnoj Dakoti su dokumentovali neke pojave divljih svinja za koje se čini da su potekle iz Kanade, ali do sada nijedna nije uspela da uspostavi stalnu populaciju na severu SAD.
Mnogi ljudi su predložili lov kao način kontrole divljih svinja, praksu koja je uobičajeno sredstvo za upravljanje divljim životinjama u SAD. Ali, možda kontraintuitivno, lov može pogoršati problem.
Svinje, koje mogu da imaju dva legla od šest svake godine, prebrzo se razmnožavaju da bi se lov mogao održati, rekao je Bruk, dodajući da lov na svinje u kanadskim prerijama nije učinio ništa da uspori njihov rast.
U stvari, svinje će se često prilagođavati lovcima tako što postaju neuhvatljivije ili se šire na nova mesta, što na kraju pomaže da njihov broj raste.
Jednostavno ne možete roštiljati da se izvučete iz problema divljih svinja – rekao je.
To je samo realnost.
Umesto toga, rekao je da Kanada treba da preduzme konkretnije korake ka uklanjanju divljih svinja i da zvaničnici u SAD treba da nastave da aktivno prate i ripremeštaju svinje. Zvaničnici u Montani, na primer, pokrenuli su „Skviči na svinje!“ kampanja za podsticanje stanovnika da prijave divlje svinje.
Bruk, koji vodi Fejsbuk stranicu za edukaciju javnosti o problemu divljih svinja, rekao je da svako ko naiđe na divlju svinju u Severnoj Americi treba odmah da obavesti lokalne zvaničnike za divlje životinje.
On takođe podstiče ljude da postave kamere za tragove, napominjući da su ljudi često iznenađeni kada saznaju da imaju svinje u svom području.
„One su globalni problem“, rekao je Bruk za divlje svinje. „Gde god da odu, izazivaju ogromne probleme.“
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji