To je pitanje koje decenijama zbunjuje naučnike – ako tamo postoje vanzemaljci, zašto još nisu posetili Zemlju? Sada naučnici veruju da možda imaju odgovor na takozvani Fermijev paradoks.
Dr Majkl Vong, sa Karnegi instituta za nauku, i dr Stjuart Bartlet, sa Kalifornijskog tehnološkog instituta, tvrde da vanzemaljske civilizacije mogu postati toliko velike i tehnički moćne da dođu do kriznih tačaka, propuštajući priliku da posete nove svetove.
Postoji li vanzemaljski život?
Život izvan Zemlje nikada nije pronađen; nema dokaza da je vanzemaljski život ikada posetio našu planetu. Međutim, to ne znači da je svemir beživotan osim na Zemlji, navodi NASA.
Svemirska agencija kaže:
Iako nikada nisu otkriveni jasni znaci života, mogućnost vanzemaljske biologije, naučna logika koja to podržava, postaje sve verodostojnija.
Jedna popularna škola mišljenja je da je naše sopstveno postojanje dokaz da sigurno postoji život na drugim planetama, jer je verovatnoća da je Zemlja ‘jedinstvena’ skoro nula.
Međutim, jedan argument protiv ovoga je, ako postoji vanzemaljski život, zašto nismo pronašli nijedan dokaz za to?
Fermijev paradoks postavlja pitanje zašto, s obzirom na procenjenih 200 do 400 milijardi zvezda i najmanje 100 milijardi planeta u našoj galaksiji, nije bilo znakova vanzemaljskog života.
Kontradikcija je dobila ime po svom tvorcu, italijanskom fizičaru Enriku Fermiju, koji je prvi postavio pitanje davne 1950. godine.
U novoj studiji, objavljenoj u Royal Societi Open Science, dr Vong i dr Bartlet su krenuli da razbiju 70 godina staru zagonetku.
Par je analizirao prethodne studije koje su pokazale da gradovi rastu ‘superlinearno’, brže nego linearno, zahvaljujući njihovoj društvenoj prirodi. Ovo superlinearno skaliranje rezultira krizama koje se nazivaju ‘singularnosti’, gde potrebe stanovništva i energije zamenjuju inovacije, što dovodi do kolapsa sistema.
Na primer, na Zemlji, istraživači kažu da su oštećenje ozona, eskalacija oružja za masovno uništenje i kitolov mogli da dovedu do sagorevanja, da nisu bili ublaženi.
Istraživači sugerišu da će se sagorevanje verovatno dogoditi i vanzemaljskim civilizacijama.
Pretpostavljamo da će se, jednom kada planetarna civilizacija pređe u stanje koje se može opisati kao jedan virtuelno povezan globalni grad, suočiti sa „asimptotskim sagorevanjem krajnjom krizom“ u kojoj vremenska skala intervala singularnosti postaje manja od vremenske skale inovacije – oni su napisali.
Ako vanzemaljske civilizacije mogu prepoznati da idu ka ovom izgaranju, možda će moći da unesu promene da to spreče, dodaju istraživači.
Međutim, ova promena prioriteta resursa bi mogla da učini da se vanzemaljske civilizacije još teže otkriju.
Predlažemo novo rešenje Fermijevog paradoksa: civilizacije se ili urušavaju od sagorevanja ili se preusmeravaju na davanje prioriteta homeostazi, stanju u kome kosmička ekspanzija više nije cilj, što ih otežava za otkrivanje sa daljine – napisao je tim.
Pošto su civilizacije blizu sagorevanja, one bi nam mogle biti najuočljivije, prema timu.
„Oni bi menjali svoje okruženje i rasipali besplatnu energiju na potpuno neodrživ način – fluktuacije na planetarnoj skali koje pokazuju najveći odnos signal-šum. Ovo predstavlja mogućnost da dobar deo početnih otkrića vanzemaljskog života čovečanstva može biti inteligentne, iako još ne mudre, vrste.“
Posmatranje takvih sagorevanja (pod uslovom da je čovečanstvo dovoljno staro da to učini) pružilo bi potencijalnu potvrdu dela naše hipoteze.
Istraživači ističu da je njihova studija samo hipoteza i da su potrebna dalja istraživanja da bi se dokazala njihova teorija.
„Cilj ovog rada je jednostavno da se iznese hipotezu o izgaranju, buđenju i izazove diskusiju, introspekciju i budući rad“, zaključili su.
Kao i mnoge druge astrobiološke hipoteze, još uvek nema dokaza da je ova ideja istinita, osim njenog ukorenjenja u zakonima života koji izgleda da upravljaju biološkom organizacijom na Zemlji.
Studija dolazi ubrzo nakon što su istraživači sa Pekinškog univerziteta procenili koliko dugo može biti potrebno da se stvarno uspostavi kontakt sa vanzemaljcima.
U najboljem slučaju to bi moglo da bude oko dva milenijuma, dok je pesimistički pogled daleko duži, tačnije 400.000 godina.
Kao jedina napredna inteligentna civilizacija na Zemlji, jedno od najzagonetnijih pitanja za ljude je da li je naše postojanje jedinstveno – napisali su autori Venji Song i He Gao u svojoj studiji.
Razlog zašto nismo primili signal može biti taj što životni vek čoveka trenutno nije dovoljno dug.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter