O dugom sedenju se i pre govorilo da nije dobro, sada se još jednom potvrdilo, previše sedenja može dovesti do prerane smrti.
Duga putovanja, opsežni sastanci u kancelariji i celodnevno sedenje za računarom nisu bez zdravstvenih posledica.
Ponovljene studije su sada jasno stavile do znanja da je previše sedenja recept za zdravstvene probleme.
Ipak, kao i mnogo toga u nauci, dokazi su ograničeni na ono što se može proučavati. Daleko od istraživačkih institucija bogatih zemalja, posledice sedentarnog života nisu toliko detaljno ispitane, ostavljajući otvorenu mogućnost da stanovništvo sa niskim i srednjim prihodima može imati drugačije iskustvo.
Sada, studija međunarodnog tima istraživača koja uključuje više od 100.000 pojedinaca iz 21 zemlje otkrila je da ljudi u siromašnijim delovima sveta trpe još gore posledice od dugih dana u sedećem položaju.
Dok su veće količine sedenja bile povezane sa povećanim rizikom od smrtnosti i kardiovaskularnih bolesti u svim ispitivanim populacijama, ta veza je bila izraženija u zemljama sa niskim prihodima kao što su Bangladeš, Indija i Zimbabve.
Sedenje šest do osam sati dnevno, bilo da se radi o poslu, u automobilu ili ispred televizora uveče pre odlaska u krevet, povećava relativni rizik od srčanih bolesti i prerane smrti za oko 12 do 13 procenata, u poređenju sa ljudima koji sede manje od četiri sata dnevno.
Povećajte to vreme na osam sati ili više, a relativni rizik pada dolazi do neverovatnih 20 procenata.
Kada se podaci razdvoje u različite ekonomske kategorije, sedenje duže od osam sati dnevno u zemljama sa niskim prihodima i nižim srednjim prihodima rizikuje skok smrti i srčanih bolesti za nešto manje od 30 procenata (opet, u odnosu na sedenje četiri sata ili manje).
S jedne strane, studija pokazuje koliko je rasprostranjen problem smanjene fizičke aktivnosti.
Ali ozbiljnija implikacija je uloga koju siromaštvo igra u određivanju krajnjeg uticaja koji svaki dodatni sat sedenja ima na telo.
Teško je samo na osnovu rezultata reći zašto postoji razlika.
Razlika u vezi može se delimično objasniti različitim domenima i obrascima ponašanja sedenja na različitim nivoima prihoda – sugerišu istraživači u svom objavljenom izveštaju.
To jest, vreme gledanja televizije češće je među ljudima sa nižim socio-ekonomskim položajem i pokazalo je jaču povezanost sa ishodima u poređenju sa drugim ponašanjem sedenja, možda zbog podudarnih loših navika u ishrani i produženih i neprekidnih sedentarnih obrazaca.
Iako nisu sve vrste sedenja iste, istraživači su pronašli dokaze koji podržavaju tvrdnje da vežbanje ima snažan efekat ublažavanja na smrtnost i prevalenciju kardiovaskularnih bolesti.
Zapanjujuće, autori studije su otkrili da sedenje i neaktivnost čine samo nešto manji procenat smrti od pušenja.
Za one koji sede više od četiri sata dnevno, zamena pola sata sedenja vežbanjem smanjila je rizik za 2 procenta – kaže zdravstveni naučnik sa Univerziteta Sajmon Frejzer Skot Lir.
Ovde postoji prava prilika da ljudi povećaju svoju aktivnost i smanje šanse za ranu smrt i srčane bolesti.
Koliko god bila ubedljiva poruka da se pomerimo sa te fotelje, istraživanje o varijacijama u fizičkoj aktivnosti među socioekonomskim grupama sugeriše da to možda neće svima biti tako lako.
Iako je to komplikovana tema, studije sugerišu suptilne razlike u pristupu pogodnim oblastima za fizičku aktivnost, mogućnostima upravljanja vremenom i pristupu vežbanju, kao i motivacijom da se da prioritet, recimo, šetnji u odnosu na vožnju autobusom, može značiti da je napuštanje stolice više izazov kada je novca malo.
Ono što je potpuno jasno jeste da naši životi pružaju manje mogućnosti da ustajemo i krećemo se nego ikad pre, s tim da je ukupno vreme sedenja skočilo za nešto manje od sat vremena dnevno među odraslim u poslednjih deset godina.
Bez obzira gde živimo, to je sat koji ne smemo da izgubimo.
Ovo istraživanje je objavljeno u JAMA Cardiology.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram