Viseći vrtovi Vavilona vekovima su izmicali istražvačima, tako da niko nije znao preciznu lokaciju gde se nalaze.
Viseći vrtovi Vavilona su jedino od sedam svetskih čuda antičkog sveta čija je lokacija još uvek nepoznata, ali uprkos mnoštvu studija koje tvrde da znaju odgovor, još uvek nema konsenzusa među istoričarima i stručnjacima o tome gde se nekada nalazilo ovo drevno čudo.
Ipak, istraživanje koje je sproveo akademik sa Univerziteta Oksford, tvrdilo je da konačno ima odgovor.
Nabukodonozorovi legendarni Viseći vrtovi Vavilona
U naučnim krugovima najčešće se veruje da su drevni grad i Viseće vrtove Vavilona izgradili Vavilonci pod vođstvom kralja Nabukodonosora II, koji je vladao između 605. i 562. pre Hrista.
Izveštava se da je izgradio bašte kako bi zadovoljio svoju ženu Amitis iz Medije, koja je čeznula za biljkama u svojoj domovini.
Legende kažu da je kraljica Amitis bila potištena suvim, osunčanim terenom kojim je bila okružena, žudeći za bujnom, zelenom i planinskom lepotom svoje domovine. Njen muž je pronašao rešenje tako što joj je dao veštačku planinu i raskošne vrtove na krovovima.
Većina naučnika se slaže da Viseći vrtovi Vavilona zapravo nisu „visili“ u vazduhu. Verovatnije je da je negde u prošlosti došlo do pogrešnog prevoda grčke reči kremastos, ili latinske reči pensilis, koje su korišćene za opisivanje bašta.
Kao takav, termin bi se zapravo mogao odnositi na reč „previs“ – kao na balkonu ili terasi, kao što su terase koje se nalaze u mesopotamskom ziguratu.
„Sastoji se od zasvođenih terasa podignutih jedna iznad druge i oslonjenih na stubove u obliku kocke. Oni su šuplji i ispunjeni zemljom kako bi se omogućilo sađenje drveća najveće veličine. Stubovi, svodovi i terase su od pečene cigle i asfalta.
Uspon do najvišeg sprata je stepenicama, a pored njih su motori za vodu, pomoću kojih se osobe, koje su izričito postavljene za tu svrhu, neprekidno angažuju na podizanju vode iz Eufrata u baštu.”
Bili bi neverovatan prizor za posmatranje, ali nažalost Viseći vrtovi Vavilona nisu preživeli vekove. Postoje neki izveštaji koji sugerišu da su uništeni u 2. veku pre nove ere zanemarivanjem, ratom ili zemljotresom.
Uništavanje Visećih vrtova Vavilona takođe je doprinelo konfuziji naučnika u pogledu njihovog tačnog boravka.
Mnogi sumnjaju da li su uopšte postojali.
Brojni klasični pisci opisali su ove vrtove koji izazivaju strahopoštovanje, pominjući da su izgrađeni na zasvođenim terasama pored palate. Međutim, oni nude ograničene detalje o njihovoj stvarnoj lokaciji, ostavljajući savremenim istraživačima značajnu istorijsku misteriju koju treba razotkriti.
Potraga dr Dalija za pravom lokacijom Visećih vrtova Vavilona
Dr Stefani Dali, sa Orijentalnog instituta Univerziteta Oksford, provela je više od dve decenije spajajući tragove iz drevnih tekstova i dešifrujući klinopis, pre nego što je došla do zaključka da je došla do prave lokacije Visećih vrtova iz Vavilona. Ona je napisala i knjigu o tome, pod nazivom Misterija visećeg vrta Vavilona 2013.
Prema doktorki Dali, vrtove uopšte nisu podigli Vavilonci, već njihovi susedi i najveći neprijatelji Asirci, pod njihovim monarhom Senahiribom.
Doktorka Dali je jedna od samo nekoliko ljudi na svetu koji mogu da čitaju klinasti tekst. Jedan od glavnih tragova koji ju je doveo do njene teorije bila je prizma u Britanskom muzeju sa klinastim tekstom koji opisuje život Senaheriba, koji je vladao carstvom koje se proteže od južne Turske do današnjeg Izraela. Poznat kao Senaheribova prizma, tekst opisuje, između ostalog, palatu i vrt koje je on sagradio, a koje su bile „čudo za sve ljude“.
Dalja podrška teoriji dolazi od bareljefa, uklonjenog iz Ninive u severnom Iraku i donetog u britanski muzej, koji prikazuje kompleks Senaheribove palate i baštu sa drvećem koje visi u vazduhu na terasama i biljkama okačenim na lukove.
Viseći vrtovi Novog Vavilona
Dalijeva tvrdi da su se čuveni Viseći vrtovi Vavilona, jedno od sedam drevnih svetskih čuda, nalazili u blizini grada Ninive i da su izgrađeni u nizu terasa, izgrađenih kao amfiteatar, sa jezerom na dnu.
Pošto je Niniva toliko udaljena od Vavilona, dokazi koji upućuju na ovo područje kao pravu lokaciju vrtova ranije su bili zanemareni.
Međutim, dr Stefani Dali je otkrila da kada su Asirci osvojili Vavilon, njihova prestonica je postala poznata kao Novi Vavilon, verovatno zbog zabune.
Pročitajte još:
- Spisak putnika poginulih u padu aviona u kome je bio šef Vagnera – Lepa Kristina bila je jedina žena u avionu
- Putin – Zapadna hegemonija je izazvala rat u Ukrajini – BRIKS se bori za multipolarni svet
- Ograničenje cena ruske nafte ne poštuje niko – Svi gledaju svoj „džep“
Nažalost, visok nivo verskog i etničkog nasilja koji trenutno pogađa region oko Ninive znači da Dali nije uspela da ode tamo da pronađe dokaz koji joj je potreban da potvrdi svoju teoriju.
Ona je ipak uputila lokalnu filmsku ekipu da ode tamo i u njeno ime ispita određeno područje. Na njihovim snimcima se vidi ogromna hrpa zemlje i ruševina, koja se spušta do područja zelenila.
Dali očajnički pokušava da pronađe način da iskopa nalazište, ali veruje da bi nasilje u regionu to moglo učiniti nemogućim.
Prema Dalijevoj, „potrebno je više istraživanja na lokaciji, ali nažalost mislim da to neće biti moguće tokom mog života.“ Međutim, dodala je da njeno uverenje da su te bašte u Ninivi „ostaje nepokolebljivo“. U međuvremenu, potraga za arheološkim dokazima se nastavlja.
Pratite Portal Dnevni Puls na Fejsbuku i Viberu!
Dnevni Puls/Ancient Origins