Vlasnici kućnih ljubimaca uskoro bi mogli da razumeju šta njihovi najbolji životinjski prijatelji imaju da kažu.
Naučnici stvaraju različite delove tehnologije koji mogu da koriste veštačku inteligenciju da razaznaju šta životinje govore, a studenti sa Univerziteta u Tel Avivu, Izrael, čak su „preveli“ komunikativne zvukove slepih miševa.
Oni tvrde da bismo uskoro mogli da vodimo dvosmerne razgovore sa našim kućnim ljubimcima, zahvaljujući pronalasku „mašina dr Dulitla“.
Stručnjaci širom sveta bili su uključeni u stvaranje različitih delova tehnologije koji mogu da koriste veštačku inteligenciju da razaznaju šta životinje govore, sa kim komuniciraju, a u nekim slučajevima čak i koja stvorenja govore.
U jednom od eksperimenata tima sa Univerziteta u Tel Avivu, Izrael, studenti su koristili ultrazvučne detektore frekvencije da „prevedu“ komunikativne zvukove slepih miševa.
Dr Josi Joval rekao je za BBC Radio 4 da je otkriće „kao čudo, kao magija“.
On je objasnio da slepi miševi emituju signale mešovite frekvencije koji odjekuju u okolini.
Mozak slepog miša tada može uhvatiti ove odjeke i koristiti ih da u svojim umovima kreirajući sliku poput „zumiranja i smanjivanja očiju“.
Doktor je rekao da je ovo slično, ali ne eksplicitno, njihov životinjski „jezik“.
Dr Josi je rekao:
Eholokacija, iako je njena glavna funkcija čula, definitivno se može koristiti za prenošenje društvenih informacija.
Postoji mnogo literature o slepim miševima koji prisluškuju, slušajući šta drugi slepi miševi govore.
Ali on je rekao da bi uz pomoć veštačke inteligencije ljudi uskoro mogli da počnu da prisluškuju i razgovore životinja.
Rekao je: „Mašinsko učenje može biti revolucionarno za naše razumevanje životinja.
Snimili smo nekoliko slepih miševa tokom meseci… navodeći kontekst u kome su emitovane ove vokalizacije.
Pokazali smo da možemo odrediti kontekst vokalizacije na osnovu njegovih spektralnih parametara.
Tako da možemo reći da je ova vokalizacija emitovana tokom borbe oko hrane, na primer, sa veoma visokom preciznošću.
Grupa je otkrila da takođe mogu da preciziraju ko govori, na primer da li je u pitanju muzjak koji se svađa oko hrane.
A predavač zoologije je rekao da ništa od toga ne bi bilo moguće bez pomoći tehnike.
Rekao je:
Da bismo slušali ove različite interakcije, istina je da je veoma teško čuti razlike među njima.
Ali kada jednom koristite ove algoritme mašinskog učenja, uspećemo da pronađemo razlike između njih.
A Natali Uomini, kognitivni naučnik, sprovodi slična istraživanja koristeći drugu „mašinu Dr Dulitl“ o komunikaciji vrana, proučavajući vrane iz Nove Kaledonije na malom pacifičkom ostrvu.
Ona se nada da će veštačka inteligencija koju koristi u svom istraživanju uskoro moći da razazna koja je vrana rekla drugoj i šta.
Pametne vrane izrezuju udice sa grana kako bi izvlačile hranu iz pukotina i komunicirale uz kvotanje, kao i komunikacija pokretima.
Još nismo sigurni šta čini poziv individualnim, a to će nam mašinsko učenje moći reći.
Kakve god da su individualne karakteristike u glasu, one su verovatno slične onome kako ljudi mogu da razlikuju jedni druge. – objasnila je ona
U međuvremenu, Linda Erb iz Centra za istraživanje delfina u Ki Vestu, Florida, napravila je mašinu nalik tastaturi za komunikaciju sa svojim voljenim morskim stvorenjima.
Ideju je dobila nakon čudnog susreta sa delfinom po imenu Tereza, za koga misli da joj je rekao da je trudna koristeći eholokaciju zbog koje je dobila čudan osećaj „peckanja“ na potiljku.
Možda mislite da tastatura za nerukog delfina zvuči malo čudno, ali oni su veoma manipulativni i manipulišu predmetima različitim delovima tela, uključujući i kljunove.
Delfini bi čuli specifičan kompjuterski generisan zvižduk koji je za njih bio nov, i dobili bi određeni predmet ili aktivnost.
U suštini, to je bilo kao da delfinima date automat za prodaju… oni su pokazivali obrasce veoma slične onima koje vidimo kod male dece koja usvajaju jezik. – objasnila je Linda.
Ali tim u istraživačkom centru bio je oduševljen kada su delfini počeli da oponašaju signale, praveći zvuk za „loptu“ koji je njihova tastatura proizvodila kada naiđu na loptu, pa čak i kombinujući reči da traže stvari poput trljanja stomaka.
Drugi naučnik koji radi na „Dulitl mašini“, robotičarka Danijela Rus, sugerisala je da ako ljudi zaista razbiju kod za komunikaciju sa životinjama, prva stvar koju treba da kažu životinjama je „izvini“.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram