Zabava, pomoć kod katastrofa ili napredna vojna tehnologija?! Roj dronova autonomno prati metu kroz šumu

Roj dronova koji se kreću potpuno autonomno kroz gustu šumu, bez ikakvih problema prate metu. Naučnici planiraju da se ova tehnologija koristi kod pomoći pri iznenadnim prirodnim katastrofama, ekološkim istraživanjima ili da služe nekoj drugoj svrsi?

Naučnici sa kineskog univerziteta Džeđiang otkrili su roj dronova koji je sposoban da se kreće kroz gustu bambusovu šumu bez ljudskog vođstva.

Grupa od 10 dronova veličine dlana komuniciraju jedni sa drugima kako bi ostali u formaciji, dele podatke prikupljene ugrađenim kamerama sa senzorom dubine kako bi mapirali svoju okolinu. Ovaj metod znači da ako je putanja ispred jednog drona blokirana, on može da koristi informacije koje su prikupili njegovi susedi da iscrta novu rutu.

Istraživači napominju da ovu tehniku može koristiti za praćenje čoveka koji hoda kroz isto okruženje. Ako jedan dron izgubi iz vida metu, drugi mogu da pokupe trag.

U budućnosti, pišu naučnici u radu objavljenom u časopisu Science Robotics, ovakvi rojevi dronova mogli bi se koristiti za pomoć u katastrofama i ekološka istraživanja.

Kuvare bi uskoro mogli da zamene roboti koji osećaju ukuse?!(VIDEO)

Dronovi dele podatke za planiranje ruta i praćenje ciljeva

U prirodnim katastrofama kao što su zemljotresi i poplave, roj dronova može da traži, vodi i isporučuje hitne zalihe zarobljenim ljudima – pišu oni.

Na primer, u šumskim požarima, agilni multikopteri mogu brzo da prikupe informacije iz blizine linije fronta bez rizika od ljudskih povreda.

Međutim, stručnjaci kažu da ovo takođe ima jasan vojni potencijal. Određene nacije,  najistaknutije, SAD, Kina, Rusija, Izrael i Velika Britanija, trenutno razvijaju rojeve dronova koji bi mogli da se koriste u ratu.

Vojske obično koriste nadzor i izviđanje kao najčešće aplikacije za ovaj posao, ali ista tehnologija bi se nesumnjivo mogla koristiti za praćenje i napad i na borce i na civile.

Ilustracija iz rada koja pokazuje kako se više dronova može koristiti za praćenje cilja čak i ako je pogled sa jednog drona blokiran.

Elke Švarc, viši predavač na Univerzitetu Kraljica Meri u Londonu, čija specijalnost uključuje upotrebu dronova u borbi, kaže da ovo istraživanje ima jasan vojni potencijal.

Sposobnost navigacije u pretrpanom okruženju, na primer, poželjna je za niz vojnih svrha, uključujući i urbano ratovanje – kaže Švarc za The Verge.

„Kao i sposobnost da se ’prati čoveka‘ – ovde mogu da vidim kako se ovo spaja sa projektima koji nastoje da razviju sposobnosti smrtonosnih dronova koje minimiziraju rizik za vojnike na zemlji u urbanim sredinama.“

Sposobnost navigacije u pretrpanom okruženju je poželjna za niz vojnih svrha.

Pratite nas na društvenim mrežama FejsbukTelegram i Tviter

Trenutna dešavanja u svetu su pokazala koliko je brzarazvojna  tehnologija dronova i na koji način ona može da se prilagodi bojnom polju i kakav razorni efekat može da ima. Obe strane u sukobu koriste jeftine potrošačke dronove za izviđanje, a ponekad i za napad.

Jedna metoda uključuje korišćenje dronova za bacanje granata na protivničke snage.

Ono što rojeve dronova čini potencijalno opasnijim od usamljenih mašina, međutim, nije samo njihov broj već i njihova autonomija. Nijedan čovek ne može istovremeno da kontroliše roj od 10 dronova, ali ako se ovaj zadatak može prebaciti na algoritme, onda je veća verovatnoća da će vojni planeri prihvatiti upotrebu ove vrste autonomnog sistema u ratu.

Dronovi u roju su sposobne da se kreću kroz praznine od čak 30 centimetara.

Trenutno su rojevi dronova ograničeni u primeni. Najčešći slučaj upotrebe u stvarnom svetu je kreiranje razrađenih svetlosnih emisija. Ali u ovim scenarijima, dronovi prate unapred postavljene putanje na otvorenim prostorima, koristeći tehnologiju praćenja kao što je GPS da bi se locirali.

Istraživanje sa Univerziteta Džeđiang napreduje u tome koristeći samo ugrađene senzore i algoritme za kontrolu leta dronova bez prethodnog mapiranja njihovog okruženja.

Ovo je prvi put da roj dronova uspešno leti napolju u nestrukturiranom okruženju, u divljini – rekla je za AFP Enrika Sorija, istraživač rojeva dronova na Švajcarskom federalnom institutu za tehnologiju u Lozani.

Ona dodaje da je ovaj rad „Impresivan“.

U Indiji ekstremne temperature praćene nestašicom struje i uglja

U svom radu, kineski naučnici primećuju da pristupi rojevima dronova obično prate jednu od dve paradigme programiranja: ili „ptica” ili „insekt”. U roju „insekata“, fokus je na brzim, reaktivnim pokretima koji zahtevaju manje planiranja unapred, dok jato „ptica“ pokušava da usmeri dronove duž dugih staza koje teče.

Obe metode imaju svoje kompromise, jer razmišljanje kao insekt zahteva manje računarske snage, ali planiranje kao ptica je energetski efikasnije. Ali, kako se računarski kapacitet hardvera poboljšava, programiranje ponašanja nalik pticama postalo je dostupnije.

Švarcova napominje da iako je fokus u takvim istraživanjima rojeva dronova često na ovim tehnološkim dostignućima, to može zamagliti složenija pitanja o tome kako bi takav posao trebao biti raspoređen. Ona citira zapažanja američkog matematičara iz 20. veka Norberta Vajnera, čiji rad je postavio temelje za razvoj veštačke inteligencije.

 Vajner je rekao, šezdesetih godina prošlog veka, da postoji katastrofalan fokus i opsednutost ’znati – kako’, što ima tendenciju da pomrači moralno pitanje koje treba da postavimo: za šta je to dobro.

Pratite nas na društvenim mrežama FejsbukTelegram i Tviter

 

Izvor: The Verge