Власници пшенице, кукуруза и уља у Србији због квотама ограниченог извоза, нису успели да извезу вишкове и ослободе складишта, а тиме ни да обезбеде довољно новца за куповину житарица и уљарица из овогодишњег рода, рекла је данас директорка пословног удружења Жита Србије Сунчица Савовић.
Она је за агенцију Бета рекла да је за извоз и залихе преостало 900.000 тона пшенице, а да је од јула прошле године до јуна ове године извезено 1,12 милиона тона пшенице, рачунајући и ону која је прерађена и продата као брашно.
Ове године ћемо имати рекордне залихе пшенице од 700.000 тона јер ће се у међувремену извести одређена количина, по основу захтева за јун и посебних закључака Владе за извоз у Италију, Албанију и Северну Македонију – рекла је Савовић.
Додала је да је за извоз и завршне залихе преостало и око 800.000 тона кукуруза, а да су складишни простори уљара пуни, рафинисаног и нерафинисаног уља.
Влада Србије забранила је 11. марта извоз брашна, пшенице, кукуруза и рафинисаног јестивог уља. После притиска извозника 20. априла су одобрене квоте, па је у мају дозвољен месечни извоз од 220.000 тона пшенице, 150.000 тона кукуруза и осам милиона литара рафинисаног сунцокретовог уља.
Јунске квоте за пшеницу и кукуруз остале су на истом нивоу, али је извоз сунцокретовог уља поново забрањен.
Новац власника тих пољопривредних производа заробљен је у роби, па је ликвидност њихових фирми ниска и питање је колико ће моћи да купе житарица и уљарица из овогодишњег рода рекла је Савовић.
Додала је да је нови проблем и то што већ другу недељу за редом падају цене кукуруза и пшенице због чега ће и приход бити мањи.
Савовић је рекла да се ове године очекује принос пшенице од око три милиона тона и да ће бити велики проблем сместити је, када силоси нису испражњени.
У Србији, како је истакла, нема тачног и скоријег пописа складишта, а према попису од пре десетак година складишни капацитети за житарице су били на 4,5 милиона тона, а произведе се око 12 милиона тона житарица и уљарица, „те су складишта у овом тренутку све, осим спремна да прихвате нову робу“.
То, како је рекла, упућује на закључак да ће складишта бити пренатрпана што повећава ризик од штеточина.
Осим тога, уље може, како је истакла, након дугог „лежања“ да изгуби карактеристике и употребну вредност.
Имамо информацију да су луке Бар у Црној Гори и Драч у Албанији затрпане уљем из Украјине и да власници само чекају купце како би се налепиле етикете по потреби – рекла је Савовић.
Тренутне залихе рафинисаног и нерафинисаног уља у складиштима су према њеним речима 40.000-45.000 тона, а ове године се очекује род сунцокрета од око 735.000 тона, што је еквивалент око 300.000 тона сунцокретовог уља.
У Србији се годишње троши између 80.000 и 100.000 тона – рекла је Савовић.
Удружење Жита Србије тражи ових дана састанак са представницима Владе Србије како би предложили да се квоте за извоз модификују.
Савовић је рекла да су власници житарица и уљарица свесни да је у овим околностима нереално од Владе Србије тражити слободан извоз, али да бар треба утврдити флексибилније квоте за извоз које би омогућиле бољу организацију логистике са којом од почетка увођења квота за извоз има великих проблема.
Пратите нас на друштвеним мрежама Фејсбук и Телеграм