Бактерије и вируси који су смртоносни за једну врсту створења могу брзо да еволуирају и заразе другу.
Болести које се преносе са животиња на људе називају се зоонозама. Постоји више од три десетине које можемо ухватити директно додиром и више од четири десетине које су резултат угриза. Али паразити који преносе болести нису избирљиви према домац́инима.
Људске болести такође могу десетковати животињске популације због добронамерних активности као што је екотуризам.
Новооткривени вирус корона
Нови коронавирус који изазива болест ЦОВИД-19 први пут је идентификован крајем децембра 2019. у Вухану у Кини, где званичници сумњају да је извор на неки начин повезан са тамошњим тржиштем морских плодова. Генетске анализе вируса сугеришу да потиче од слепих мишева. Међутим, пошто се на пијаци морских плодова у епицентру епидемије није продавао ниједан слепи миш, научници сматрају да је још увек неидентификована животиња деловала као посредник у преношењу коронавируса на људе. Ова „средња“ животиња могла би бити панголин, угрожени сисар који једе мраве, према неколико студија о вирусу. Чак и тако, вируси који су пронађени у узорцима узетим од илегално тргованих панголина не одговарају довољно вирусу САРС-ЦоВ-2 да би доказали да је панголин ова одскочна даска, објавио је часопис Натуре.
Претходна студија је указала на змије, које су се продавале на тој пијаци морских плодова, као могуц́и извор САРС-ЦоВ-2. Упркос томе, стручњаци су критиковали анализу која је довела до тог закључка, рекавши да још увек није јасно да ли коронавируси уопште могу да заразе змије.
Кривац још није идентификован..
Пандемије грипа
Пандемија грипа из 1918. захватила је свет у року од неколико месеци, убивши око 50 милиона људи, више од било које друге болести у забележеној историји за кратко време. Вирус грипа Х1Н1 који је заразио више од једне трец́ине света имао је птичије порекло. Први пут идентификован од стране војног особља у Сједињеним Државама у пролец́е 1918. године, вирус је убио око 675.000 Американаца, према Центрима за контролу и превенцију болести (ЦДЦ).
За разлику од неких сојева грипа који углавном убијају старије особе и оне са компромитованим имунолошким системом, сој из 1918. је најтеже погодио младе одрасле особе, јер се чинило да старија популација има одређени имунитет изграђен од прошлог вируса Х1Н1. За годину дана просечан животни век у Сједињеним Државама пао је за 12 година.
Још један вирус Х1Н1, овај под називом (Х1Н1)пдм09, појавио се у пролец́е 2009. године и трајао је до следец́ег пролец́а, а ЦДЦ процењује око 60,8 милиона случајева и 12.469 смртних случајева у САД широм света, вирус је убио између 151.700 и 575 особа, процењује ЦДЦ.
Чини се да је тај вирус настао у крдима свиња, са такозваним реасортирањем вируса грипа, када вируси размењују генетске информације, који се природно јављају у крдима свиња Северне Америке и Евроазије.
Куга
Ништа није опасније од „Црне смрти“ из 14. века (која се назива и бубонска куга) због чистог глобалног утицаја једне епидемије болести и бацања цивилизације на колена. То је оличење куге. Лешеви су се гомилали на улицама од Европе до Египта и широм Азије. Око 75 милиона људи је умрло у време када је на Земљи живело само око 360 милиона људи.
Смрт је долазила за неколико дана, и било је страшно болно.
Куга је бактеријска болест коју изазива Yерсиниа пестис. Преносе га глодари, па чак и мачке, а скочи на људи преко уједа заражених бува (често пацовских бува).
Болест постаје најсмртоноснија за када се преноси између људи, као што је то био случај 1300-их. Симптоми укључују грозницу, дрхтавицу, слабост и отечене и болне лимфне чворове. Чак и данас, ако се не лечи, болест је смртоносна.
Куга из 14. века настала је након што су ретке бактерије вековима мировале у азијској пустињи Гоби. Након буђења 1320-их, кренуо је трговачким путевима из Кине, преко остатка Азије и на крају у Италију 1347. године, а затим у Русију.
Неким друштвима су били потребни векови да се опораве, јер неки од преживелих нису веровали локалним властима, а у неким случајевима чак и Богу, верујући да су под његовим гневом вероватно страдали.
Болести које гризу
Низ зоонотских болести узрокован је уједима животиња.
А комарци предњаче: маларија, коју изазивају паразити и која се преноси на људе уједом заражених комараца, заразила је око 228 милиона људи широм света 2018. године, са 405.000 смртних случајева те године, од којих је вец́ина била деца у Африци, према ЦДЦ-у.
Денга грозница коју преносе комарци зарази око 400 милиона људи годишње, при чему се око 100 милиона тих појединаца разболи од инфекције, а 22 000 умре од ње, извештава ЦДЦ.
Та болест се преноси уједом заражених комараца из рода Аедес.
Северна Кореја у борби против узаних фармерки, фарбане косе и свега што је тренд капитализма
Од куц́них љубимаца и мишева
Илуструјуц́и нашу повезаност болести са животињама и посебно куц́ним љубимцима, беснило убија око 55.000 људи широм света сваке године, углавном у Азији и Африци. У САД, само једна или две особе годишње умиру од беснила, каже ЦДЦ.
Вец́ина смртних случајева уследи након уједа зараженог пса, куц́ног љубимца, иако дивље животиње такође могу бити носиоци беснила.
Не морате чак ни да вас уједу животиње да бисте добили неке смртоносне болести од њих.
Хантавирусе углавном преносе глодари и преносе се на људе када се вирусне честице које се излучују урином, изметом и пљувачком распршују… и људи удахну ту прашину.
ЦДЦ сматра да је вирус Син Номбре најважнији хантавирус у САД који може изазвати болест хантавирус плуц́ни синдром (ХПС). Тај хантавирус шире јелен миш.
У САД, међутим, до данас није пријављен ниједан пренос овог вируса са особе на особу, по ЦДЦ.
Симптоми укључују грозницу, дрхтавицу, мијалгију, главобољу и гастроинтестиналне проблеме, између осталих карактеристика.
И иако је ова болест ретка, стопа смртности је 36%, према извештају ЦДЦ-а из 2015. Од када је први пут идентификован 1993. године, потврђено је више од 600 случајева у САД, према ЦДЦ-у.
ХИВ/АИДС
Према ЦДЦ-у, ХИВ, вирус који изазива СИДУ, пронађен је код врсте шимпанзе у Централној Африци.
Верзија ове болести код мајмуна (вирус имунодефицијенције мајмуна или СИВ) вероватно је пренета на људе када су ловили ове животиње ради меса, бивајуц́и изложени њиховој зараженој крви.
Када су били изложени, вирус је мутирао у ХИВ. Студије сугеришу да је вирус можда скочио на људе још 1800-их, извештава ЦДЦ.
ХИВ уништава имуни систем, отварајуц́и врата низу смртоносних инфекција или карцинома. На пример, туберкулоза (ТБ) сваке године убије скоро четврт милиона људи који живе са ХИВ-ом.
У 2018. 770.000 људи је умрло од узрока повезаних са ХИВ-ом, а те године је вирусом заражено 1,7 милиона људи. На крају 2018, 37,9 милиона људи је живело са ХИВ-ом, према СЗО. Две трец́ине ХИВ инфекција је у одређеним земљама Африке.
ХИВ се може ширити међу људима путем размене телесних течности (од заражене особе), укључујуц́и крв, мајчино млеко, сперму и вагинални секрет.
Мајке могу да пренесу вирус на своју новорођенчад и током порођаја, каже СЗО.
Контрола ума
Бизарни паразит Тоxопласма гондии може заразити мозгове око 2 милијарде људи широм света, укључујуц́и око 40 милиона Американаца.
Неке студије сугеришу да паразит може допринети шизофренији.
Међутим, његови примарни домац́ини су куц́не мачке, у којима се микроб сексуално репродукује у мачјим цревима. Мачке остављене да лутају склоније су да га покупе. Можете га добити из мачјег измета.
Овај паразит се такође налази и код многих других сисара (где се размножава асексуално).
Јаја паразита се затим преносе у мачји измет, где људи могу да их покупе када се заражени измет распрши (као што би то било током хватања легла).
Једном када Т. гондии уђе у свог људског домац́ина, крије се у деловима тела којима недостаје имунолошка одбрана, а то укључује мозак, срце и скелетно мишиц́но ткиво, раније је известио Ливе Сциенце.
Једном угодна у једној од тих области, инкапсулирана јаја се претварају у активни облик паразита који се зове тахизоит, који се може размножавати и ширити.
Т. гондии се понекад назива паразитом „контроле ума“, јер изгледа да глодари заражени њиме заборављају свој страх од мачака и заузврат их привлачи мирис мачје мокрац́е. То их чини лаким пленом за мачке и лаким путем преноса за Т. гондии.
Вец́ина људи заражених паразитом нец́е имати приметне симптоме, према ЦДЦ-у.
У око 10% до 20% случајева појављују се благи симптоми, а они укључују болове сличне грипу и отечене лимфне чворове који могу трајати недељама до месецима.
Тешке реакције су ретке, али могу изазвати озбиљне проблеме, од губитка вида до оштец́ења мозга.
Хакерски напади на програмску шему руских ТВ станица док је трајала парада Дана Победе
Цистицеркоза
Људи могу добити цистицеркозу након што прогутају воду или храну која садржи јаја паразитске тракастог црва зване Таениа солиум.
Ове ларве се затим увлаче у мишиц́но и мождано ткиво, где формирају цисте.
Људи такође могу да унесу паразита ако једу сирово или недовољно кувано свињетину која садржи ове црве, које се затим везују за слузницу танког црева; током око два месеца, те цисте се развијају у одрасле тракасте црве.
Најопаснији облик болести се јавља када уђу у мозак, названа неуроцистицеркоза.
Симптоми могу укључивати главобоље, нападе, конфузију, отицање мозга, потешкоц́е у балансирању, па чак и мождани удар и смрт, према ЦДЦ-у. У САД се сваке године пријави око 1.000 случајева, према Националној организацији за ретке поремец́аје.
Ебола
Болест вируса еболе, коју изазива један од пет сојева вируса еболе, широко је распрострањена претња горилама и шимпанзама у Централној Африци.
Болест се можда проширила на људе од заражених слепих мишева или заражених примата који нису људи, каже ЦДЦ.
Први пут је идентификован 1976. године у близини реке Ебола у ономе што се данас зове Демократска Република Конго.
Људи могу заразити четири соја вируса кроз контакт са зараженом крвљу или телесним течностима животиње која носи вирус. Та особа онда може пренети вирус на друге кроз блиски контакт.
Ужасни симптоми укључују: изненадни почетак грознице, интензивну слабост, бол у мишиц́има, главобољу и грлобољу, често прац́ено поврац́ањем, дијарејом, осипом, оштец́еном функцијом бубрега и јетре, ау неким случајевима и унутрашњим и спољашњим крварењем.
Просечна стопа смртности од овог вируса је 50%, иако је варирала од 25% до 90% у различитим ситуацијама, извештава СЗО.
Лајмска болест
Нико не воли да на свом телу нађе крпеља на глави, како хвата сочни оброк од крви. Али још гора од фактора болести је болест коју неки крпељи носе и могу да пренесу током њихове исхране.
Црноноги крпељи могу пренети бактерије које изазивају лајмску болест на људе. Болест је обично узрокована Боррелиа бургдорфери, иако је понекад кривац друга врста Боррелиа, названа Б. маyонии, према ЦДЦ-у.
Симптоми обично укључују грозницу, главобољу, умор и изразит прстенасти осип на кожи назван еритхема мигранс.
Ако се лајмска болест не лечи, може се проширити на зглобове особе, њено срце, па чак и нервни систем, напомиње ЦДЦ. Али када се ухвате довољно рано, неколико недеља антибиотика може успешно да се отарасе бактерија, каже ЦДЦ.
Сваке године се ЦДЦ-у пријави око 30.000 случајева лајмске болести из државних здравствених одељења. Користец́и друге методе, ЦДЦ процењује да око 300.000 људи у САД може добити ову болест сваке године.
Људи заразе шимпанзе и гориле
Људи могу да испоруче патогене и нашој животињској брац́и.
На пример, научници су спекулисали да су шимпанзе у Националном парку Гомбе Стреам у Танзанији биле заражене дечјом парализом од људи, каже Фабијан Лендерц, епидемиолог за дивље животиње са Института Роберт Кох и Института Макс Планк за еволуциону антропологију у Немачкој.
Гориле и шимпанзе у западној Африци су страдале од избијања антракса (изазване бактеријом Бациллус антхрацис), која је можда настала од стоке коју су људи узгајали, иако је Лендерц рекао да су ти догађаји можда узроковани антраксом који природно постоји у шумама.
Године 2009. изложеност људима је можда довела до избијања респираторне болести метапнеумовируса код шимпанзи у заточеништву у зоолошком врту Линколн парк у Чикагу.
Деветогодишњи мужјак шимпанзе по имену Кипер умро је од инфекције, објавио је тада Чикаго трибјун.
Пратите нас на друштвеним мрежама Фејсбук, Телеграм и Твитер