Bakterije i virusi koji su smrtonosni za jednu vrstu stvorenja mogu brzo da evoluiraju i zaraze drugu.
Bolesti koje se prenose sa životinja na ljude nazivaju se zoonozama. Postoji više od tri desetine koje možemo uhvatiti direktno dodirom i više od četiri desetine koje su rezultat ugriza. Ali paraziti koji prenose bolesti nisu izbirljivi prema domaćinima.
Ljudske bolesti takođe mogu desetkovati životinjske populacije zbog dobronamernih aktivnosti kao što je ekoturizam.
Novootkriveni virus korona
Novi koronavirus koji izaziva bolest COVID-19 prvi put je identifikovan krajem decembra 2019. u Vuhanu u Kini, gde zvaničnici sumnjaju da je izvor na neki način povezan sa tamošnjim tržištem morskih plodova. Genetske analize virusa sugerišu da potiče od slepih miševa. Međutim, pošto se na pijaci morskih plodova u epicentru epidemije nije prodavao nijedan slepi miš, naučnici smatraju da je još uvek neidentifikovana životinja delovala kao posrednik u prenošenju koronavirusa na ljude. Ova „srednja“ životinja mogla bi biti pangolin, ugroženi sisar koji jede mrave, prema nekoliko studija o virusu. Čak i tako, virusi koji su pronađeni u uzorcima uzetim od ilegalno trgovanih pangolina ne odgovaraju dovoljno virusu SARS-CoV-2 da bi dokazali da je pangolin ova odskočna daska, objavio je časopis Nature.
Prethodna studija je ukazala na zmije, koje su se prodavale na toj pijaci morskih plodova, kao mogući izvor SARS-CoV-2. Uprkos tome, stručnjaci su kritikovali analizu koja je dovela do tog zaključka, rekavši da još uvek nije jasno da li koronavirusi uopšte mogu da zaraze zmije.
Krivac još nije identifikovan..
Pandemije gripa
Pandemija gripa iz 1918. zahvatila je svet u roku od nekoliko meseci, ubivši oko 50 miliona ljudi, više od bilo koje druge bolesti u zabeleženoj istoriji za kratko vreme. Virus gripa H1N1 koji je zarazio više od jedne trećine sveta imao je ptičije poreklo. Prvi put identifikovan od strane vojnog osoblja u Sjedinjenim Državama u proleće 1918. godine, virus je ubio oko 675.000 Amerikanaca, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Za razliku od nekih sojeva gripa koji uglavnom ubijaju starije osobe i one sa kompromitovanim imunološkim sistemom, soj iz 1918. je najteže pogodio mlade odrasle osobe, jer se činilo da starija populacija ima određeni imunitet izgrađen od prošlog virusa H1N1. Za godinu dana prosečan životni vek u Sjedinjenim Državama pao je za 12 godina.
Još jedan virus H1N1, ovaj pod nazivom (H1N1)pdm09, pojavio se u proleće 2009. godine i trajao je do sledećeg proleća, a CDC procenjuje oko 60,8 miliona slučajeva i 12.469 smrtnih slučajeva u SAD širom sveta, virus je ubio između 151.700 i 575 osoba, procenjuje CDC.
Čini se da je taj virus nastao u krdima svinja, sa takozvanim reasortiranjem virusa gripa, kada virusi razmenjuju genetske informacije, koji se prirodno javljaju u krdima svinja Severne Amerike i Evroazije.
Kuga
Ništa nije opasnije od „Crne smrti“ iz 14. veka (koja se naziva i bubonska kuga) zbog čistog globalnog uticaja jedne epidemije bolesti i bacanja civilizacije na kolena. To je oličenje kuge. Leševi su se gomilali na ulicama od Evrope do Egipta i širom Azije. Oko 75 miliona ljudi je umrlo u vreme kada je na Zemlji živelo samo oko 360 miliona ljudi.
Smrt je dolazila za nekoliko dana, i bilo je strašno bolno.
Kuga je bakterijska bolest koju izaziva Yersinia pestis. Prenose ga glodari, pa čak i mačke, a skoči na ljudi preko ujeda zaraženih buva (često pacovskih buva).
Bolest postaje najsmrtonosnija za kada se prenosi između ljudi, kao što je to bio slučaj 1300-ih. Simptomi uključuju groznicu, drhtavicu, slabost i otečene i bolne limfne čvorove. Čak i danas, ako se ne leči, bolest je smrtonosna.
Kuga iz 14. veka nastala je nakon što su retke bakterije vekovima mirovale u azijskoj pustinji Gobi. Nakon buđenja 1320-ih, krenuo je trgovačkim putevima iz Kine, preko ostatka Azije i na kraju u Italiju 1347. godine, a zatim u Rusiju.
Nekim društvima su bili potrebni vekovi da se oporave, jer neki od preživelih nisu verovali lokalnim vlastima, a u nekim slučajevima čak i Bogu, verujući da su pod njegovim gnevom verovatno stradali.
Bolesti koje grizu
Niz zoonotskih bolesti uzrokovan je ujedima životinja.
A komarci prednjače: malarija, koju izazivaju paraziti i koja se prenosi na ljude ujedom zaraženih komaraca, zarazila je oko 228 miliona ljudi širom sveta 2018. godine, sa 405.000 smrtnih slučajeva te godine, od kojih je većina bila deca u Africi, prema CDC-u.
Denga groznica koju prenose komarci zarazi oko 400 miliona ljudi godišnje, pri čemu se oko 100 miliona tih pojedinaca razboli od infekcije, a 22 000 umre od nje, izveštava CDC.
Ta bolest se prenosi ujedom zaraženih komaraca iz roda Aedes.
Severna Koreja u borbi protiv uzanih farmerki, farbane kose i svega što je trend kapitalizma
Od kućnih ljubimaca i miševa
Ilustrujući našu povezanost bolesti sa životinjama i posebno kućnim ljubimcima, besnilo ubija oko 55.000 ljudi širom sveta svake godine, uglavnom u Aziji i Africi. U SAD, samo jedna ili dve osobe godišnje umiru od besnila, kaže CDC.
Većina smrtnih slučajeva usledi nakon ujeda zaraženog psa, kućnog ljubimca, iako divlje životinje takođe mogu biti nosioci besnila.
Ne morate čak ni da vas ujedu životinje da biste dobili neke smrtonosne bolesti od njih.
Hantaviruse uglavnom prenose glodari i prenose se na ljude kada se virusne čestice koje se izlučuju urinom, izmetom i pljuvačkom raspršuju… i ljudi udahnu tu prašinu.
CDC smatra da je virus Sin Nombre najvažniji hantavirus u SAD koji može izazvati bolest hantavirus plućni sindrom (HPS). Taj hantavirus šire jelen miš.
U SAD, međutim, do danas nije prijavljen nijedan prenos ovog virusa sa osobe na osobu, po CDC.
Simptomi uključuju groznicu, drhtavicu, mijalgiju, glavobolju i gastrointestinalne probleme, između ostalih karakteristika.
I iako je ova bolest retka, stopa smrtnosti je 36%, prema izveštaju CDC-a iz 2015. Od kada je prvi put identifikovan 1993. godine, potvrđeno je više od 600 slučajeva u SAD, prema CDC-u.
HIV/AIDS
Prema CDC-u, HIV, virus koji izaziva SIDU, pronađen je kod vrste šimpanze u Centralnoj Africi.
Verzija ove bolesti kod majmuna (virus imunodeficijencije majmuna ili SIV) verovatno je preneta na ljude kada su lovili ove životinje radi mesa, bivajući izloženi njihovoj zaraženoj krvi.
Kada su bili izloženi, virus je mutirao u HIV. Studije sugerišu da je virus možda skočio na ljude još 1800-ih, izveštava CDC.
HIV uništava imuni sistem, otvarajući vrata nizu smrtonosnih infekcija ili karcinoma. Na primer, tuberkuloza (TB) svake godine ubije skoro četvrt miliona ljudi koji žive sa HIV-om.
U 2018. 770.000 ljudi je umrlo od uzroka povezanih sa HIV-om, a te godine je virusom zaraženo 1,7 miliona ljudi. Na kraju 2018, 37,9 miliona ljudi je živelo sa HIV-om, prema SZO. Dve trećine HIV infekcija je u određenim zemljama Afrike.
HIV se može širiti među ljudima putem razmene telesnih tečnosti (od zaražene osobe), uključujući krv, majčino mleko, spermu i vaginalni sekret.
Majke mogu da prenesu virus na svoju novorođenčad i tokom porođaja, kaže SZO.
Kontrola uma
Bizarni parazit Toxoplasma gondii može zaraziti mozgove oko 2 milijarde ljudi širom sveta, uključujući oko 40 miliona Amerikanaca.
Neke studije sugerišu da parazit može doprineti šizofreniji.
Međutim, njegovi primarni domaćini su kućne mačke, u kojima se mikrob seksualno reprodukuje u mačjim crevima. Mačke ostavljene da lutaju sklonije su da ga pokupe. Možete ga dobiti iz mačjeg izmeta.
Ovaj parazit se takođe nalazi i kod mnogih drugih sisara (gde se razmnožava aseksualno).
Jaja parazita se zatim prenose u mačji izmet, gde ljudi mogu da ih pokupe kada se zaraženi izmet rasprši (kao što bi to bilo tokom hvatanja legla).
Jednom kada T. gondii uđe u svog ljudskog domaćina, krije se u delovima tela kojima nedostaje imunološka odbrana, a to uključuje mozak, srce i skeletno mišićno tkivo, ranije je izvestio Live Science.
Jednom ugodna u jednoj od tih oblasti, inkapsulirana jaja se pretvaraju u aktivni oblik parazita koji se zove tahizoit, koji se može razmnožavati i širiti.
T. gondii se ponekad naziva parazitom „kontrole uma“, jer izgleda da glodari zaraženi njime zaboravljaju svoj strah od mačaka i zauzvrat ih privlači miris mačje mokraće. To ih čini lakim plenom za mačke i lakim putem prenosa za T. gondii.
Većina ljudi zaraženih parazitom neće imati primetne simptome, prema CDC-u.
U oko 10% do 20% slučajeva pojavljuju se blagi simptomi, a oni uključuju bolove slične gripu i otečene limfne čvorove koji mogu trajati nedeljama do mesecima.
Teške reakcije su retke, ali mogu izazvati ozbiljne probleme, od gubitka vida do oštećenja mozga.
Hakerski napadi na programsku šemu ruskih TV stanica dok je trajala parada Dana Pobede
Cisticerkoza
Ljudi mogu dobiti cisticerkozu nakon što progutaju vodu ili hranu koja sadrži jaja parazitske trakastog crva zvane Taenia solium.
Ove larve se zatim uvlače u mišićno i moždano tkivo, gde formiraju ciste.
Ljudi takođe mogu da unesu parazita ako jedu sirovo ili nedovoljno kuvano svinjetinu koja sadrži ove crve, koje se zatim vezuju za sluznicu tankog creva; tokom oko dva meseca, te ciste se razvijaju u odrasle trakaste crve.
Najopasniji oblik bolesti se javlja kada uđu u mozak, nazvana neurocisticerkoza.
Simptomi mogu uključivati glavobolje, napade, konfuziju, oticanje mozga, poteškoće u balansiranju, pa čak i moždani udar i smrt, prema CDC-u. U SAD se svake godine prijavi oko 1.000 slučajeva, prema Nacionalnoj organizaciji za retke poremećaje.
Ebola
Bolest virusa ebole, koju izaziva jedan od pet sojeva virusa ebole, široko je rasprostranjena pretnja gorilama i šimpanzama u Centralnoj Africi.
Bolest se možda proširila na ljude od zaraženih slepih miševa ili zaraženih primata koji nisu ljudi, kaže CDC.
Prvi put je identifikovan 1976. godine u blizini reke Ebola u onome što se danas zove Demokratska Republika Kongo.
Ljudi mogu zaraziti četiri soja virusa kroz kontakt sa zaraženom krvlju ili telesnim tečnostima životinje koja nosi virus. Ta osoba onda može preneti virus na druge kroz bliski kontakt.
Užasni simptomi uključuju: iznenadni početak groznice, intenzivnu slabost, bol u mišićima, glavobolju i grlobolju, često praćeno povraćanjem, dijarejom, osipom, oštećenom funkcijom bubrega i jetre, au nekim slučajevima i unutrašnjim i spoljašnjim krvarenjem.
Prosečna stopa smrtnosti od ovog virusa je 50%, iako je varirala od 25% do 90% u različitim situacijama, izveštava SZO.
Lajmska bolest
Niko ne voli da na svom telu nađe krpelja na glavi, kako hvata sočni obrok od krvi. Ali još gora od faktora bolesti je bolest koju neki krpelji nose i mogu da prenesu tokom njihove ishrane.
Crnonogi krpelji mogu preneti bakterije koje izazivaju lajmsku bolest na ljude. Bolest je obično uzrokovana Borrelia burgdorferi, iako je ponekad krivac druga vrsta Borrelia, nazvana B. mayonii, prema CDC-u.
Simptomi obično uključuju groznicu, glavobolju, umor i izrazit prstenasti osip na koži nazvan erithema migrans.
Ako se lajmska bolest ne leči, može se proširiti na zglobove osobe, njeno srce, pa čak i nervni sistem, napominje CDC. Ali kada se uhvate dovoljno rano, nekoliko nedelja antibiotika može uspešno da se otarase bakterija, kaže CDC.
Svake godine se CDC-u prijavi oko 30.000 slučajeva lajmske bolesti iz državnih zdravstvenih odeljenja. Koristeći druge metode, CDC procenjuje da oko 300.000 ljudi u SAD može dobiti ovu bolest svake godine.
Ljudi zaraze šimpanze i gorile
Ljudi mogu da isporuče patogene i našoj životinjskoj braći.
Na primer, naučnici su spekulisali da su šimpanze u Nacionalnom parku Gombe Stream u Tanzaniji bile zaražene dečjom paralizom od ljudi, kaže Fabijan Lenderc, epidemiolog za divlje životinje sa Instituta Robert Koh i Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Nemačkoj.
Gorile i šimpanze u zapadnoj Africi su stradale od izbijanja antraksa (izazvane bakterijom Bacillus anthracis), koja je možda nastala od stoke koju su ljudi uzgajali, iako je Lenderc rekao da su ti događaji možda uzrokovani antraksom koji prirodno postoji u šumama.
Godine 2009. izloženost ljudima je možda dovela do izbijanja respiratorne bolesti metapneumovirusa kod šimpanzi u zatočeništvu u zoološkom vrtu Linkoln park u Čikagu.
Devetogodišnji mužjak šimpanze po imenu Kiper umro je od infekcije, objavio je tada Čikago tribjun.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter