Drevni zub pronađen u pećini dokazuje da je izumrla vrsta arhaičnih ljudi živela u jugoistočnoj Aziji pre više od 130.000 godina
U jugoistočnoj Aziji prvi put su pronađeni ostaci sada izumrle drevne ljudske vrste zvane Denisovci.
Naučnici su tražili ostatke Denisovaca u toj oblasti jer su znali da su neki od njihovih gena preneti modernoj ljudskoj populaciji u jugoistočnoj Aziji danas.
Ali do sada naučnici nisu bili u mogućnosti da ih formalno postave tamo.
Pentagon predstavio šokantne nove snimke NLO-a na saslušanju u Kongresu
Jedan zub star više od 130.000 godina koji je pripadao mladom Denisovancu pronađen je u pećini u Laosu.
To je bila neka vrsta velike misterije: zašto je denisovanska DNK pronađena u ovim populacijama jugoistočne Azije, ali nije pronađena u Evroaziji ili bilo gde drugde – rekao je Mike Morlei, vanredni profesor iz mikroarheološke laboratorije na Univerzitetu Flinders i autor studije, rečeno je u saopštenju za javnost.
Zub je pronađen u pećini pod nazivom Tam Ngu Hao 2 u Laosu 2018. Nalazi su objavljeni u recenziranom časopisu Nature Communications u utorak.
Denisovanski ostaci pronađeni su samo na još dve lokacije
Denisovanci su vrsta drevnih ljudi. Poput neandertalaca, Homo naledi ili Homo bodoensis, oni su izumrli dok su savremeni ljudi preživeli.
Ova podgrupa drevnih ljudi bila je posebno neuhvatljiva jer je do danas otkriveno vrlo malo ostataka.
Većina ostataka pronađena je u pećini Denisova u Sibiru, hiljadama milja severno od Laosa.
Ali naučnici su znali da su ovi drevni ljudi morali otići čak do jugoistočne Azije, gde bi se ukrstili sa savremenim ljudima. Studija iz 2020. pokazala je da se mali broj denisovskih gena može naći u nekim populacijama u jugoistočnoj Aziji.
Otkriće u Laosu je tek drugo po kojem je Denisovan bio izvan Sibira.
Ovu pećinu, u kojoj su prvi denisovanski ostaci pronađeni 2008. godine, verovatno su naseljavali Denisovci pre oko 300.000 godina do pre oko 50.000 godina. Naučilo nas je da su ovi ljudi verovatno koristili kameno oruđe i da su se verovatno mešali sa ljudima i neandertalcima.
Studija iz 2020. otkrila je da je vilična kost pronađena u kraškoj pećini Baishiia na Tibetu, okrug Ksiahe, Gansu, Kina, bila od Denisovanca koji je živeo oko 160.000 godina.
Tragovi otkrivaju poreklo zuba
Uslovi u pećini su loši, to znače da je DNK zuba previše loše očuvan da bi se mogao pročitati. Ali naučnici su pronašli druge tragove o njegovom poreklu.
Analiza proteina u zubu otkrila je da verovatno pripada devojčici, staroj od 3,5 do 8,5 godina.
Unutrašnja struktura zuba takođe podseća na oblik onih pronađenih u tibetanskom primerku Denisovana, što ukazuje da je dete bilo Denisovan.
Stena oko zuba takođe može dati podatke, što ukazuje da je dete živelo između 164.000 i 131.000 godina.
Lokalna deca su prvo primetila zub
Naučnicima su o pećini bogatoj fosilima prvi put rekli lokalna deca 2018. godine, rekla je za Njujork tajms Laura Šekelford, paleoantropolog sa Univerziteta Ilinois i koautor studije.
Kada su stigli do šupljine veličine ormara u kojoj su deca rekla da su pronašla kosti „sve što ste mogli da vidite su kosti i zubi, ugrađeni u zidove i plafon ove pećine“, rekao je Šekelford.
Bili su nekako svuda – rekla je ona za Times.
Većina njih bile su kosti od svinja, jelena i patuljastih slonova, koji su imali tragove zuba koji sugerišu da su bili deo obroka, piše Tajms. Ali među fosilima, naučnici su pronašli jedan zub koji je pripadao drevnom čoveku.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk, Telegram i Tviter