Pre tačno četiri meseca Amerika je zapretila Rusiji da će joj osakatiti ekonomiju ukoliko napadne Ukrajinu. Na ovakve poruke ruski zvaničnici odgovarali su i sa rečima „boli nas uvo“.
Isprva se i činilo da će slomiti rusku ekonomiju i da kleca mnogo brzo. Međutim, danas bi se moglo reći da su mnogi i pogrešili u procenama koje se tiču otpornosti Putinove privrede.
Nekoliko dana nakon što je Moskva započela vojnu akciju krajem februara, ruska centralna banka je povećala kamatnu stopu do 20 odsto, rublja je počela drastično da pada, ruske banke su se gasile po celom svetu. Firme su iz Rusije počele da beže glavom bez obzira. Već posle 10 dana rata mislilo se da je Putinovoj ekonomiji kraj.
Govorilo se i da ruski predsednik nije spremio privredu na rat duže od mesec dana, da su mu planovi bili drugačiji. Šta se desilo u međuvremenu. Da li Putinu ipak ide bolje nego što se mislilo, ili je to samo privid. Kolika žrtva je Evropa koja je energetski zavisna od Rusije, a kolika Amerika gde inflacija nije bila veća od 1980. godine. Da li su prave žrtve stotine firmi sa desetinama hiljada radnika koje su morale da napuste Rusiji i koje su zbog ogromnih gubitaka okrnjile i svoje firme širom sveta.
Zapadne sankcije ne štete ruskoj ekonomiji onoliko koliko se očekivalo.
Izgleda da je Rusija otpornija na sankcije nego što smo procenili na početku. U početku je postojala pretpostavka da će uticaji sankcija biti sve vidljiviji“, rekao je zamenik ukrajinskog ministra ekonomije Taras Kačka za Politiko.
Ali čini se da prihodi od roba obezbeđuju stabilnost ruskih javnih finansija – rekao je Kačka, ističući da je ruska centralna banka prošlog petka snizila kamatnu stopu na 9,5 odsto, što je ponovo na ono što je bila pre 28. februara.
Prema Kački, to znači da Zapad treba da pojača svoj embargo na ruske robe i usluge.
Postoji potreba da se ide dalje i da se pojačaju sankcije Rusiji – rekao je zamenik ukrajinskog ministra.
Russia just posted an *all time record* in oil profits. The effect of the Western oil embargo appears to have pushed prices to all time highs for all Western consumers, created a discount market for China/India, and enriched the Putin war machinehttps://t.co/rVlAbT2D0H
— Saagar Enjeti (@esaagar) June 14, 2022
Rusija je upravo objavila rekord svih vremena u profitu od nafte. Čini se da je efekat zapadnog naftnog embarga gurnuo cene na rekordne vrednosti za sve zapadne potrošače, stvorio diskontno tržište za Kinu i Indiju i obogatio Putinov ratni stroj – navodi Saagar Enjet, novinar.
Rusija je u prvih 100 dana rata u Ukrajini od izvoza fosilnih goriva zaradila 93 milijarde evra. Većinu fosilnih goriva poslali su u Evropsku uniju, a prosečna izvozna cena bila je oko 60% viša nego lani, pokazalo je novo istraživanje.
Naime, prema izveštaju Centra za istraživanje energije i čistoću zraka (CREA) u Finskoj, čak 61% izvoza ruskih fosilnih goriva otišlo je u Evropsku uniju za oko 57 milijardi evra.
Najveće pojedinačne zemlje uvoznice ruskih fosilnih goriva su Kina (12.6 milijardi evra), Nemačka (12.1 milijardi evra) i Italija (7.8 milijardi evra), stoji u izveštaju koji je objavio AFP
Po svemu sudeći rusku ekonomiju sankcije nisu slomile, jer je Rusija samo preusmerila poslovanje.
S druge strane, neki zvaničnici Bajdenove administracije sada privatno izražavaju zabrinutost da kazne, umesto da razuvere Kremlj kako je nameravano, pogoršavaju inflaciju, pogoršavaju nesigurnost hrane i više kažnjavaju obične Ruse nego Putina ili njegove saveznike.
Kada je vojna akcija počela, Bajdenova administracija je verovala da će uticaj na inflaciju kod kuće biti minimalan, ako se kaznama izuzmu hrana i energija. Međutim, to je bio prevelik udarac na sopstvenu ekonomiju. Od tada su energija i hrana postali ključni pokretači najviših stopa inflacije u SAD u poslednjih 40 godina, što je velika politička obaveza za predsednika Džoa Bajdena i Demokratsku stranku koji idu na novembarske izbore na sredini mandata.
Sekretarka finansija Dženet Jelen rekla je da je „pogrešila“ što je prošle godine verovala da će inflatorni pritisci proći. Jedan od rezultata koji sada vidi vezan je za skok cena usled neočekivanog samosankcionisanja, kaže jedna osoba upoznata sa njenim razmišljanjem, piše Blumberg.
Bajdenova administracija odbacuje svaku sugestiju da su sankcije deo problema, ističući da SAD ne kažnjavaju humanitarnu robu ili hranu, i okrivljuju Putinovu odluku da napadne Ukrajinu, uključujući ciljanje brodova na Crnom moru.
Oko 1.000 kompanija do sada je objavilo da sužavaju poslovanje u Rusiji, pokazuju podaci koje je prikupio Institut za izvršno rukovodstvo Jejla. To naglašava jedan razlog zašto su sankcije toliko popularne među kreatorima politike: one u suštini prebacuju američku politiku privatnom sektoru, što ga čini manje hirurškim, manje kalibrisanim i manje osetljivim na promene politike, rekao je Smit, bivši savetnik OFAC-a.
Pratite nas na društvenim mrežama Fejsbuk i Telegram