Klimatski fajter Arnold Švarceneger poziva na preimenovanje globalnog zagrevanja u „zagađenje“ kako bi se stvorio intenzivniji strah među opštom populacijom.
„Sve dok nastavljaju da pričaju o globalnim klimatskim promenama, ništa se neće učiniti“, rekao je Švarceneger u intervjuu ove nedelje za CBS Sunday Morning.
„Zato što nikog nije briga za to.“
„Moja stvar je, hajde da preformulišemo ovo i komuniciramo drugačije o tome i zaista kažemo ljudima, govorimo o zagađenju. Zagađenje stvara klimatske promene, a zagađenje ubija“, dodao je glumac i bivši guverner Kalifornije Arnold Švarceneger.
Švarceneger nije prvi koji je uočio potrebu za intenziviranjem retorike o klimatskim promenama ako će ljudi biti preplašeni.
Cilj je strah
2019. godine, na primer, novine Gardijan, vodeća britanska kompanija u oblasti klimatskog alarmizma, objavile su da ažuriraju svoj zvanični vodič za stil u kući kako bi podgrejale svoju retoriku o klimatskim promenama, usvajajući jezik koji ima za cilj da uplaši čitaoce i „motiviše“ ih na akciju.
„Umesto ‘klimatske promene’ preferirani termini su ‘klimatska vanredna situacija, kriza ili slom’, a ‘globalno grejanje’ se favorizuje u odnosu na ‘globalno zagrevanje’, iako originalni termini nisu zabranjeni“, pisalo je tada.
„Izraz „klimatske promene“, na primer, zvuči prilično pasivno i nežno kada je ono o čemu naučnici govore katastrofa za čovečanstvo“, rekla je Katarin Viner, glavna urednica Gardijana.
„Sve više klimatski naučnici i organizacije od UN-a do Met Office-a menjaju svoju terminologiju i koriste jači jezik da opišu situaciju u kojoj se nalazimo“, rekla je ona.
List je takođe naveo da se u budućnosti više neće odnositi na „klimatske skeptike“, već samo na „negatore klime“.
„Ne treba vam ’poricatelj’ da biste uravnotežili debatu“, izjavio je Gardijan, a oni koji se usuđuju da dovode u pitanje prihvaćenu klimatsku grupu misle da ne zaslužuju mesto za stolom.
Godinama „borci“ za klimatske promene proučavaju emocionalne reakcije ljudi na klimatske izraze i namerno biraju terminologiju koja izaziva najjaču reakciju.
U aprilu 2019, tim reklamnih konsultanata iz SPARK Neuro objavio je rezultate studije koja sugeriše da izrazi „globalno zagrevanje“ i „klimatske promene“ ne plaše dovoljno ljude, dok je promena rečnika na „klimatska kriza“ ili „ekološka kolaps” proizvela je znatno jači emocionalni odgovor.
Izraz „klimatska kriza“, na primer, dobio je „60 odsto veći emocionalni odgovor slušalaca“ nego „klimatske promene“, pokazalo je istraživanje.
U svom istraživanju, SPARK Neuro je merio fiziološke podatke kao što su moždana aktivnost i znoj dlanova da bi kvantifikovao emocionalne reakcije ljudi na stimuluse.
Od šest različitih opcija, „globalno zagrevanje“ i „klimatske promene“ su bile najgore, koje su lako pobedile „klimatska kriza“, „razaranje životne sredine“, „destabilizacija vremena“ i „kolaps životne sredine“.
Izvršni direktor SPARK Neuro, Spenser Gerol, rekao je da su „globalno zagrevanje“ i „klimatske promene“ neutralne fraze bez ičega „inherentno negativnog ili pozitivnog“ u samim rečima, što bi moglo pomoći da se objasni zašto izazivaju tako slab emocionalni odgovor.
Pročitajte još:
- Američko oružje poslato u Ukrajinu nije bilo spremno za borbu
- Nemačka – Protesti kao podrška levičarki koja je osuđena za napade na desničare
- Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask težak 192 milijarde dolara
Štaviše, i globalno zagrevanje i klimatske promene su „neverovatno istrošene“, rekao je Gerol, i više ne izazivaju reakciju koju su nekada imali.
Sa svoje strane, 75-godišnji bodibilder i guverner Arnold Švarceneger postao je javni glas o klimatskim promenama kroz svoju ulogu domaćina Austrijskog svetskog samita, globalne konferencije o klimatskim promenama.
Ja sam na misiji da smanjim gasove staklene bašte širom sveta – rekao je Švarceneger – jer želim da imam zdravo telo i zdravu Zemlju. To je ono za šta se borim. I to je moj krstaški rat.
Njegov predlog da se klimatske promene preoznače kao „zagađenje“ nije jedini, međutim, iz jednostavnog razloga što ugljen-dioksid (CO2) nije zagađivač i nije štetan za ljudsko zdravlje.
Za razliku od zagađivača, ugljen-dioksid je bez mirisa, boje i što je najvažnije, netoksičan.
Ljudska bića izbacuju ugljen-dioksid svakim udahom koji udahnu (bez zagađivanja) i udišu ga sa svakim uzdahom, bez lošeg efekta.
Ugljen-dioksid nije ništa više zagađivač od kiseonika.
Hortikulturisti redovno pumpaju CO2 u staklenike, podižući nivoe na tri puta više od prirodnog okruženja, kako bi proizveli jače, zelenije i zdravije biljke.
Štaviše, trenutni nivoi koncentracije ugljen-dioksida u životnoj sredini su znatno niži nego što su bili tokom ranijih perioda u istoriji planete.
Bez ljudske intervencije, koncentracija CO2 se popela na čak 7.000 delova na milion (ppm) u prethodnim erama, dok je trenutno koncentracija nešto preko 400 ppm.
Neki stručnjaci za životnu sredinu, kao što je klimatski naučnik UN dr Indur Goklani, branili su povećanje nivoa CO2 kao pozitivnu stvar za čovečanstvo. Goklani je to tvrdio rastući nivo ugljen-dioksida u zemljinoj atmosferi „trenutno je neto koristan i za čovečanstvo i za biosferu uopšte“.
„Koristi su stvarne, dok su troškovi zagrevanja neizvesni“, rekao je on.
Pratite Portal Dnevni Puls na Telegramu, Fejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!
Dnevni Puls/Mediji