iran-pogubi-jednu-osobu-na-svakih-sest-sati

Iran je u proteklih deset dana pogubio ljude i to po jednu osobu na svakih šest sati, prema posmatračima prava.

Iranske vlasti su pogubili oko 42 osobe, od kojih je nešto više od polovine pripadnika etničke manjine Beludži, u 10 dana obuhvaćenih izveštajem Iranske organizacije za ljudska prava (IHR).

Vest o pogubljenju stigla je pošto su iranske vlasti objavile da su u subotu ubile švedsko-iranskog dvojnog državljanina Habiba Farajolaha Čaba.

Švedsko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je Čabovo pogubljenje.

On je navodno stajao iza napada u kojem je ubijeno desetine ljudi na vojnoj paradi u južnoj provinciji Khuzistan 2018. godine, javili su državni mediji.

Pogubljenja koja je prijavio IHR uglavnom su bila zbog navodnih krivičnih dela vezanih za drogu.

Dok su rasprostranjeni ulični antivladini protesti utihnuli u većem delu Irana, oni su nastavljeni svakog petka u Sistan-Beludžistanu, koji je dom manjine Beludži.

Najmanje 194 osobe su do sada ove godine pogubljene u Iranu, prema podacima grupe.

Ovaj broj je osnovni minimum za iransku smrtnu kaznu. Vlasti su zvanično najavile samo dva od 42 pogubljenja koja su prijavili u petak.

„Svrha pogubljenja je stvaranje straha u društvu, a ne borba protiv kriminala“, rekao je Mahmud Amiri-Moghadam, direktor nevladine organizacije sa sedištem u Oslu.

„Islamska republika Iran je u poslednjih deset dana pogubila jednu osobu na svakih šest sati, dok je međunarodna zajednica ćutala.“

Više od polovine pogubljenih bili su pripadnici manjine Beludži i optuženi za drogu iz najmarginalizovanijih zajednica koje su jeftine žrtve vladine mašine za ubijanje – rekao je on.

Amnesti internešenel je ranije ove godine izvestio o „zastrašujućoj“ eskalaciji smrtne kazne protiv manjine Beludži, pri čemu je većina osuđena zbog optužbi za drogu. Većina od 42 su bili navodni prestupnici.

Pročitajte još:

Iranska organizacija za ljudska prava saopštila je da je najmanje 256 ljudi pogubljeno zbog krivičnih dela u vezi sa drogom 2022. godine, što je stopa koja je deset puta veća nego 2020. Rastući podaci sugerišu da bi Iran mogao da odustane od svog široko hvaljenog zakona o izmenama i dopunama o drogama iz 2017. godine.

Amandman, koji se nekoliko godina smatrao pokušajem da se obuzda upotreba smrtne kazne, podigao je prag za izricanje smrtne kazne u slučajevima trgovine drogom.

Prirodne supstance, poput opijuma i kanabisa, sa pet su podignute na 50 kilograma. Za sintetičke supstance, kao što su heroin, kokain i amfetamini, povećana je na dva kilograma sa 30 grama.

To dolazi nakon što su obaveštajni zvaničnici rekli da je britansko-iranski državljanin obešen u Teheranu u januaru bio špijun.

Alireza Akbari, 62, bivši zamenik iranskog ministra odbrane, počeo je da daje informacije, uključujući nuklearne tajne, Britaniji 2004. godine i nastavio da to čini 15 godina, rekli su izvori Njujork tajmsu.

Iran je optužio Akbarija da je agent MI6, ali britanska vlada nikada nije priznala da je bio špijun.

Pratite Portal Dnevni Puls na TelegramuFejsbuku, Tviteru, Gab-u i Viberu!

Dnevni Puls/Mediji