Mariel Kombs, instruktorka medicinskih sestara iz Severne Karoline, posmatrala je kako autobusi puni žena i dece prelaze granicu od ukrajinskog lučkog grada Odese ka susednoj Moldaviji.
Izbeglice su izrazile olakšanje i zahvalnost što su živi izašli iz ratne zone. Ali Kombs, humanitarni volonter obučen za uočavanje često skrivene pretnje trgovine seksom, znala je da za mnoge od njih njihovo opasno putovanje tek počinje.
Rizik od pucanja je prošao, ali oni su izgubljeni. Oni ne znaju gde su, ko im pomaže ili koji su njihovi sledeći koraci – rekla je Kombs. Ona je provela nedelju dana u martu pomažući izbeglicama koje beže iz Ukrajine. Oni nemaju novca. Oni ne govore jezik.
Posle brzog obroka i lekarskog pregleda, rekla je: „Izbeglice samo stave u kombije i odvezu.
Trgovina ljudima, često u obliku komercijalnog iskorišćavanja žena i dece za seks, jedna je od uglavnom skrivenih tragedija rata u Ukrajini.
Obim problema je nepoznat, delom zbog tajne prirode seksualne trgovine i neviđenog priliva ljudi iz Ukrajine u čak Aziju i Sjedinjene Države. Ali došlo je do naglog porasta svih oblika ilegalne trgovine ženama i devojkama u regionu – kao i dečacima – uključujući prisilni seks i rad, prostituciju, pornografiju i druge oblike seksualne eksploatacije, rekle su vlasti i stručnjaci.
Kolektivno, međunarodna zajednica počinje da uočava naznake da trgovci ljudima hvataju ili pokušavaju da uhvate Ukrajince i druge koji beže od ruskog rata protiv Ukrajine – rekao je Kari Džonston, najviši zvaničnik Stejt departmenta za borbu protiv trgovine ljudima.
Do sada je više od 6,7 miliona ljudi pobeglo od rata u Ukrajini. Procenjuje se da su izbeglice 90 odsto žene i deca.
Unutar Ukrajine, rekla je Džonston, još jedna četvrtina stanovništva zemlje bila je interno raseljena samo u prvom mesecu rata. To uključuje polovinu sve ukrajinske dece, rekla je ona, od kojih su mnoga poslata da žive kod prijatelja i rođaka van borbenih područja.
Sve u svemu, rekla je. „To stavlja milione izbeglica i raseljenih lica u veliki rizik od trgovine ljudima. Duboko smo zabrinuti.”
U Moldaviji je izbeglice pomogao manji kadar međunarodnih dobrovoljaca na graničnom prelazu Palanca. Kombs, njen suprug Adam i drugi iz neprofitne grupe Ekitus otputovali su tamo – i dalje u Rumuniju – na zahtev lokalnih neprofitnih organizacija.
Da li će biti bezbedni od nekih od najgorih oblika eksploatacije, može se nagađati?!
Postoji mnogo dobrih volontera koji će im pomoći da ih usmere, ali to se nikada ne može reći – rekla je Kombs, koja je uradila svoju doktorsku tezu o tome kako da uputi medicinske sestre da otkriju skrivene pokazatelje trgovine seksom i njenih mnogih oblika žrtava.
„Šta ako ih primi pedofil ili trgovac ljudima? Stanje ugroženosti ovih žena koje prelaze je užasno“, rekao je Kombs. „Ne mogu čak ni da opišem koliko smo zabrinuti za njih i njihovu decu.
Eksplodirajuća kriza
Seksualna trgovina nije nova pojava u Ukrajini, zemlji koja je dugo poznata kao središte transnacionalnih organizovanih kriminalnih sindikata uključenih u sve vrste ilegalnih aktivnosti na crnom tržištu.
Mnoge kriminalne mafije u Ukrajini i oko nje hrle u trgovinu ljudima zbog labavog stava vlasti prema tome. Podvodnici, prevaranti i kriminalni sindikati odgovorni za to retko se hapse i skoro nikada ne procesuiraju. I daleko su blaže kazne nego za trgovinu drogom i druga teška krivična dela.
U samoj Ukrajini, stotine žena i devojaka prijavilo je seksualno nasilje, uključujući silovanje, zvaničnom ombudsmanu za ljudska prava.
U susednim zemljama Poljskoj, Moldaviji, Rumuniji, Slovačkoj i Mađarskoj, gde je većina Ukrajinaca prvobitno sletela, izveštaji o sumnji na trgovinu ljudima su naglo porasli. Prema nedavnim izveštajima Ujedinjenih nacija, OEBS-a i brojnih zagovaračkih i humanitarnih grupa, nepoznati broj od više od dva miliona koji su stigli do tačaka dalje takođe je žrtvovan.
Iskorišćavanje previranja
La Strada International, konzorcijum desetina zagovaračkih grupa, upozorio je u izveštaju od 10. maja da, usred istorijskog kretanja ljudi u Evropi, „organizovane kriminalne grupe i pojedinačni profiteri iskorištavaju previranja da ciljaju na ugrožene Ukrajince za seksualnu i radnu eksploataciju .”
Da bi bolje razumeli koje grupe ljudi su posebno ugrožene i zašto, La Strada International je sarađivala sa Fondom za slobodu, koji radi na okončanju modernog ropstva, kako bi preduzela brzu procenu onoga što je rekla da su trenutni nedostaci u odgovoru na borbu protiv trgovine ljudima.
Istraživanje La Strade, sprovedeno u poslednja dva meseca, pokazalo je da se deca bez pratnje, osobe bez dokumenata i oni koji možda nemaju pristup privremenoj zaštiti koja se nudi u zemljama Evropske unije suočavaju sa najvećom opasnošću.
„Dok su vlade, međunarodne organizacije, civilno društvo i lideri zajednice preduzeli korake da zaštite ljude od trgovine ljudima, nedostaci ostaju, zbog ograničenih kapaciteta za pružanje usluga“, navodi se.
Širom Evrope, desetine hiljada žena i dece izbeglica pojavilo se na železničkim stanicama i procesnim centrima. Često su ih sreli muškarci koji pokušavaju da ih preprodaju, često pod maskom pomoći, rekla je nemačka specijalista za borbu protiv trgovine ljudima i psiholog za traumatologiju dr Ingeborg Kraus.
Budući da većina njih nije prijavila svoje boravište kod vladine ili volonterske agencije, „Mogu nestati i niko neće ni znati da su bili trgovani i možda ubijeni“, rekao je Kraus, koji je procenio da je čak 600.000 raseljenih ukrajinskih žena i devojaka stigao u Nemačku.
Mnogi od njih, rekla je ona, skočili su na ponude regrutovaca da rade u legalnim bordelima kao deo legalizovane trgovine seksom u procvatu u toj zemlji.
Nije potrebno govoriti lokalni jezik. Žene su uverene da je trgovina seksom dobro regulisana i da mogu da ostvare daleko više profita od drugih poslova dostupnih većini imigranata – toliko da mogu da šalju novac kući.
„Ali to je zamka. Javne kuće su deo istog kriminalnog miljea trgovaca seksom“, rekao je Klaus, a žene pre ili kasnije završe u krugu eksploatacije, kriminala i nasilja iz kojeg ne mogu da pobegnu.
Poslednjih nedelja, onlajn pretraga za ukrajinskim ženama i ključnim rečima kao što su pratnja, pornografija ili seks dramatično su porasla u evropskim zemljama, prema Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju ili OEBS-u.
Trajna tragedija
Komercijalno iskorišćavanje žena za seks staro je koliko i sama civilizacija, smatraju Hjuz i drugi stručnjaci.
Ukrajinke su bile posebno ranjive od raspada Sovjetskog Saveza, što je dovelo do porasta mafija na crnom tržištu koje kontrolišu veći deo kriminala u regionu.
Više žena iz Ukrajine je prokrijumčareno u Evropsku uniju nego iz bilo koje druge zemlje, rekao je senator Ben Kardin, doktor medicine, na saslušanju 7. aprila o zaštiti ukrajinskih izbeglica od trgovine ljudima.
Situacija se znatno pogoršala nakon što su ruske trupe izvršile invaziju na Ukrajinu 2014. godine, anektirajući Krim i uspostavivši oblasti pod ruskom kontrolom u regionu Donbasa.
Nakon toga, prema procenama američke i evropske vlade, porasli su izveštaji o seksualnoj trgovini ženama u Ukrajini i iz Ukrajine u Rusiju. Kao i pornografija za koju se činilo da se proizvodi u regionu Donbasa, uključujući mlade devojke koje se snimaju ili se bave seksualnim činovima, rekli su Dmitrijeva i drugi stručnjaci za borbu protiv trgovine ljudima za USA TODAI.
Na saslušanju 7. aprila, Kardin – predsedavajući američke Komisije za evropsku bezbednost i saradnju, poznate i kao Helsinška komisija – izneo je nove detalje o sumnji na seksualnu trgovinu tokom rata u Ukrajini i okolini.
Deca, koja čine skoro polovinu sadašnjih ukrajinskih izbeglica, posebno su ugrožena, navodi komisija, nezavisna agencija koja je u proteklih 45 godina unapredila sveobuhvatnu bezbednosnu saradnju između SAD i ostalih 56 zemalja učesnica.
„Hiljade su bez pratnje, bilo zato što su evakuisani iz državne zaštite u Ukrajini ili zato što su izgubili roditelje ili staratelje u ratu“, rekao je Kardin. „Tokom ogromnog priliva izbeglica u Evropu 2015. godine, procenjuje se da je čak 10.000 dece nestalo. Ne možemo dozvoliti da se to ponovi.”
Do početka aprila, više od 378.000 ukrajinske dece bez pratnje bila je potrebna pomoć u zaštiti, uključujući skoro 100.000 iz sirotišta i drugih državnih institucija, rekla je Tatjana Kotljarenko, savetnica OEBS-a za borbu protiv trgovine ljudima u Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava, na saslušanju.
„Bilo je izveštaja o nestanku dece i žena nakon prelaska granice, ponekad prihvatajući prevoz ili ponudu za posao od osobe za koju misle da je tu da pomogne“, svedoči Kotljarenko.
Pretnja od trgovine seksom će biti samo intenzivnija kako se rat u Ukrajini odugovlači, tvrde američki zvaničnici i zagovornici. A nakon toga, žene izbeglice će verovatno postati još ranjivije, jer resursi koji bi im pomogli presahnu, a stav dobrodošlice onih u zemljama domaćinima opada.
„Što duže izbeglice moraju da ostanu van Ukrajine, to će postati ranjivije dok pokušavaju da nađu dugoročniji smeštaj i posao“, rekao je Kardin.
To je slučaj i sa mnogim izbeglicama iz Ukrajine koje su prvobitno bile iz drugih zemalja, uključujući radnike migrante i studente iz Pakistana, Indije i drugih južnoazijskih zemalja, kažu zvaničnici i advokati.
Prvo, Stejt department i drugi američki zvaničnici preduzeli su korake kako bi se uverili da vlade u regionu – pre svega, ukrajinska vlada – rade na tome da ugrade mere protiv trgovine ljudima u svoje planiranje za vanredne situacije.
Pokrenute su informativne kampanje kako bi izbeglice – posebno žene i deca – bile svesne šta da traže u pogledu ljudi koji bi mogli da ih eksploatišu. I došlo je do naleta aktivnosti, rekao je Džonston, kako bi se osiguralo da lokalne agencije za sprovođenje zakona traže potencijalne trgovce seksom i žrtve trgovine ljudima.
Bajdenova administracija i Kongres sada pokušavaju da povećaju resurse i sredstva Evropi kako bi pomogli ukrajinske izbeglice u borbi protiv trgovine ljudima, rekla je ona.
Ali zvaničnici i stručnjaci, uključujući Džonstona, zabrinuti su da čak i najbolje koordinirani međunarodni napori neće spasiti sve – ili čak većinu – potencijalnih žrtava od eksploatacije s obzirom na samu veličinu pretnje.
Kao neko ko je neko vreme živeo u Ukrajini i regionu, zaista je srceparajuće gledati – rekla je Džonston, bivši diplomata na terenu u Ukrajini i direktor Bele kuće za pitanja Rusije i Centralne Azije.
Međutim, dodala je: „Motivisana sam i nadam se svim dobrim odgovorima koji su dati da ćemo moći barem da smanjimo ono što bi mogla biti veoma velika kriza trgovine ljudima usred inače užasne situacije.
OEBS, Ujedinjene nacije i druge vladine i privatne organizacije za borbu protiv trgovine ljudima priznaju da još mnogo toga treba da se uradi. Mnogi se zalažu za hitno stvaranje sistema za registraciju dece kako bi ih pratili u Ukrajini, a posebno kada prelaze granice.
Ne želimo da sedimo i gledamo kako maloletnici bez pratnje nestaju bez traga – rekla je Kotljarenko.
„Države članice OEBS-a treba da budu spremne za ogroman broj slučajeva i žrtava u narednim mesecima i godinama“, rekla je Kotljarenko.
I već, trgovci ljudima probijaju rupe u rastućoj sigurnosnoj mreži.
Organizovane grupe za trgovinu ljudima koriste nove internet tehnologije da reklamiraju svoje žrtve. Oni ih transportuju „bilo gde u svetu, do lokacija gde imaju najveću potražnju, čime maksimiziraju svoju profitnu maržu“, rekao je Nik Mekinli, bivši CIA i američki specijalac Službenik za operacije i osnivački izvršni direktor DeliverFunda, koji koristi tehnologiju za borbu protiv trgovine ljudima.
Mekinlijev tim na terenu u Poljskoj pratio je ukrajinske izbeglice i žrtve trgovine ljudima do lokacija u istočnoj i zapadnoj Evropi.
Problem je… trgovci postaju pametniji – rekla je Kotljarenko.
U Poljskoj, nakon što je volonterima rečeno da paze na izbeglice, tako što će zabraniti muškarcima da dolaze u kampove, pojavljivale su se žene koje nude pomoć ugroženima.
Dakle, sada imaju parove koji bi mogli da dođu i ponude ili čak žene koje regrutuju kojima će žene verovati.